Aleksander Šekulić počinje svoju prvu sezonu na čelu Barçe sa zadatkom da izgradi tim praktično od nule.
Jedanaest novajlija i samo četiri igrača koja su ostala iz prošle sezone — situacija nije nimalo laka, ali slovenački trener je već pronašao razloge za optimizam posle pobede u Lliga Catalana.
U ovom intervjuu za Eurohoops Šekulić govori o procesu izgradnje nove Barçe, objašnjava važnost ključnih figura kao što je Kevin Punter, priseća se iskustva rada sa Lukom Dončićem u reprezentaciji Slovenije i ocrtava svoje ciljeve za sezonu u kojoj blaugrana ponovo namerava da se bori za glavne trofeje.
Pored prvog trofeja u sezoni i tri pobede u tako kratkom roku, koje glavne pozitivne zaključke izvlačite iz Lliga Catalana?
Pozitivnog ima mnogo. Iskoristili smo te utakmice kao predsezonske, i rasli smo iz utakmice u utakmicu, igrali smo bolje, bolje razumeli svoje ideje i sprovodili ih u delo na terenu. Imali smo i odličan timski duh. Iako je tim izgrađen praktično od nule, samo četiri igrača su ostala iz prošle godine, izazova je mnogo, ali za sada ih savladavamo veoma velikom brzinom.
Dolazite u Barçu sa sastavom koji je pretrpeo ozbiljne promene — jedanaest novajlija. Kako izgraditi timski identitet praktično od nule i koliko će vremena, po vašem mišljenju, to trajati?
Nije lako, ali ako želiš da budeš ne samo konkurentan, već tim koji će se boriti za najviša mesta u ligama u kojima nastupamo, glavni posao mora da bude obavljen u predsezoni zajedno sa pojačanjima. Svi u klubu, posebno Xevi, pomogli su nam. Bili smo prilično pozno, ali uz njegovu podršku, znanje i iskustvo… nije bilo lako, ali je olakšao zadatak svima.
Xavi Pujol je govorio da je veoma zadovoljan jedanaest pojačanja i da se, kao trener, savršeno uklapate u njegovu viziju košarke. Kakvu Barçu ćemo videti ove sezone?
Ovaj tim mora da bude — i to je takođe deo moje filozofije — tim koji igra sa visokim intenzitetom, u napadu i u odbrani. Želimo da igramo brzu, strelovitu i agresivnu košarku, i to ne samo radi toga. To treba da postane zaštitni znak ovog tima.
Mnogi navijači Barçe verovatno vas znaju po onom nezaboravnom zlatu na EuroBasketu sa Slovenijom 2017. godine, ali imate i veliko trenersko iskustvo na klupskom nivou. Čime se razlikuje pritisak trenerskog posla u klubu kao što je Barça od rada sa reprezentacijom?
Što se tiče utakmica, velike razlike nema. Treba da razradiš plan za utakmicu i da ga sprovedeš. Glavna razlika je u pripremi tima, jer kada igraš na EuroBasketu ili svetskom prvenstvu, nemaš vremena za korekcije: ono što si izgradio na pripremama, to ćeš i da koristiš na turniru. Kada je reč o ligi, sve se svodi na izgradnju tima, praćenje ideja i pronalaženje puta kroz sve teškoće. Sezone su duge. Deset meseci ćeš viđati ista lica svakog dana, tako da moraš da se nosiš s tim i da nađeš način da koegzistiraš sa svim egima i istovremeno postigneš uspeh na terenu.
Poslednjih dana pojavile su se neke pretpostavke o mogućnosti da napustite svoju ulogu u reprezentaciji Slovenije kako biste se potpuno se fokusirali na Barçu. Možete li da date više informacija o vašoj situaciji sa Slovenijom i o vašim planovima?
To su samo pretpostavke. Zvaničnih izjava ni od koga nije bilo, što znači da nikakvih promena nema.
EuroBasket 2017 je bio jedan od turnira na kojima se Luka Dončić zaista predstavio na međunarodnoj sceni. S obzirom na to da ste bili tamo sa njim, da li ste već tada imali osećaj da može da postane ona superzvezda koja je danas?
Da sam hteo da se pravim pametan, rekao bih da, ali ne. Videli smo da je poseban. Tada mu je bilo samo 18 godina, a na terenu je izgledao kao veoma iskusan momak. Znali smo da će biti veliki košarkaš, ali da dostigne takve visine… nisam to očekivao. Nije da nisam želeo da on to postane, ali nisam očekivao. Postao je jedan od najuticajnijih igrača na svetu, superzvezda ne samo u NBA, već i u celom svetu. Svi znaju Luku. Čak i prezime ne treba da se navodi.
Vraćajući se na Barçu: tim je ponovo osvojio Lliga Catalana, ali je takođe proveo nekoliko sezona bez krupnog trofeja. Koliko ta glad za pobedama može da motiviše tim i koliko može da postane dodatni izvor pritiska, posebno za tako novu grupu?
Ne mogu to da osetim, ali naravno. U celoj Barçi postoje ambicije. Oni žele titule. Verujem da je košarkaški klub bio veoma uspešan ranije, osvajao je EuroLeague. Videćemo na terenu kada dođu navijači. Kada smo gradili tim, želeli smo da dovedemo gladne igrače, da predstavljaju ovaj klub i pokušaju da se bore za trofeje.
U finalu Lliga Catalana videli smo kako je Kevin Punter odigrao svoju prvu utakmicu za Barçu, i već je bio ključan za pobedu. Takođe ste ga izabrali za jednog od kapitena tima, zajedno sa Joelom Parrom i Daríom Brizuelom. Zašto ste izabrali njega za lidera ovog tima?
Pre svega, kada je reč o Kevin Punteru, moram o njemu da govorim u najvišim tonovima. Sva dostignuća koja je imao sa prethodnim timovima, osvojene titule, dokaz su da će njegovo liderstvo biti supervažno… Takođe je bio kapiten u prethodnim klubovima. Verujem da može da bude veliki lider i veliki primer za mlađe, manje iskusne momke. Ne samo svojim prisustvom, već i svojim stilom liderstva i igre. Svesti o važnosti svake utakmice i svakog treninga.
Endesa Super Cup je već ovog vikenda, a tim se, nažalost, nosi sa nekim povredama. Kako vidite tim pred turnir i šta bi značilo osvojiti trofej koji Barça nije podigla jedanaest godina?
Napredujemo, igramo mnogo bolje nego u prvim utakmicama. I mislim da ćemo igrati mnogo bolje u Super Cupu. Ima velikih timova koji takođe žele da osvoje titulu. Neće biti reč samo o Super Cupu; želimo da postavimo očekivanja za predstojeću sezonu.
I na kraju, gledajući sezonu u celini, koji su vaši glavni prioriteti i ciljevi sa Barçom? Šta bi učinilo da na kraju sezone osetite da je ova godina bila uspešna?
Pored borbe za titule ili osvajanja nekih od njih, što će biti veoma teško zbog konkurencije, želim da se osvrnem na sezonu i uporedim prvi i poslednji dan i vidim da smo postali mnogo bolji tim. Da je napredak tima značajan. I da će navijači Barçe prepoznati stil i kulturu koje želimo da izgradimo, i da tu kulturu zadržavamo ovde.
