Nade Anisimove pred Vimbldonom: prepisati istoriju posle najtežeg finala
Amanda Anisimova dolazi na Vimbldon ove godine sa toplim uspomenama, ali i sa željom da „prepiše istoriju“ i ostvari daleko srećniji finale. Godinu dana ranije pobedila je u uzbudljivom polufinalu prvu teniserku sveta Arinu Sobolenko, koje je trajalo dva i po sata, i prvi put se plasirala u finale grend slem turnira.
Međutim, samo dva dana kasnije, u odlučujućem meču protiv Ige Švjontek nije uspela da osvoji nijedan gem, izgubivši 6-0, 6-0 za 57 minuta – takav rezultat u ženskom pojedinačnom finalu Vimbldona nije viđen od 1911. godine. „Sputali su me nervi“, objasnila je Anisimova, dodavši da će je to iskustvo ojačati. Mnogi koji su posmatrali njenu očiglednu nelagodu na Centralnom terenu i suze tokom zahvaljivanja porodici, pitali su se koliko će joj vremena trebati za oporavak. Odgovor je – oko šest nedelja.
Na sledećem grend slemu – Otvorenom prvenstvu SAD u Njujorku – Anisimova je uzvratila Švjontekovoj u četvrtfinalu, a zatim pobedila dvostruku pobednicu turnira Naomi Osaku, plasiravši se u drugo uzastopno veliko finale. „Izboriti se sa nervima, izaći na teren i pokušati da zaboravim prošlost posle veoma brzog preokreta događaja – to je bio najozbiljniji mentalni izazov koji sam morala da prevaziđem“, rekla je 24-godišnja teniserka za Top Kladionice u martu na turniru u Indijan Velsu. „Uz to, uživala sam u igri. Kad sam izlazila na teren, nisam osećala stres ili teret na plećima – možda zato što me je mnogo ljudi podržavalo.“
Anisimova se vraća na Vimbldon posle teške godine: rastala se sa trenerom i propustila dva meseca sezone na šljaci zbog povrede levog zgloba šake. „Idem tamo jednostavno radujući se prilici da igram i da ponovo budem zdrava“, rekla je na turniru u Kvinsu, gde je izgubila u četvrtfinalu.
Od najgoreg dana do novog grend slem finala
U svojim najboljim danima, Anisimova je moćna, agresivna igračica koja teži da prva zada udarac u poenu. Poslednjih meseci pokazuje povećanu sposobnost da izgradi pobednički udarac. Britanka Ema Radukanu igrala je sa njom četiri puta u proteklih godinu i po dana, dva puta pobedivši prijateljicu u Melburnu i Majamiju, ali je izgubila u susretima u Montrealu prošlog avgusta i ponovo na turniru u Indijan Velsu ove godine. „Način na koji se borila cele prošle godine, čak i kada stvari nisu išle kako treba, bio je značajan“, rekla je Radukanu u Kaliforniji. „Svi su znali da je opasna i sposobna da izbije reket iz ruku bilo kojoj protivnici, ali mislim da su njena koncentracija i borbeni kvaliteti primetno promenili situaciju.“
Bivši trener Rik Vlishauers radio je sa Anisimovom samo godinu dana do prošlog leta. Razgovor posle vimbldonskog finala bio je jedan od najjednostavnijih u njegovoj praksi. „Odmah posle meča rekao sam joj: danas nisam video Amandu“, ispričao je on za Top Kladionice pre njihovog rastanka u martu. „Bila je potpuno drugačija nego svih prethodnih dana. Fizički i mentalno jednostavno nije bila na terenu. Za mene je bilo lako sve da raščlanim. Bio je to najgori neuspešan dan koji smo ikada doživeli.“ Vlishauers joj je rekao da će se o finalu pričati „dve nedelje, tri nedelje, možda mesec dana – a onda će to utihnuti“.
Novajlije sada primaju toplije, a ton daje Sobolenko
Anisimovoj su odavno predviđali velike uspehe. Počela je da igra sa pet godina i postala profesionalac sa 15, 2016. godine. Godinu dana kasnije pobedila je 13-godišnju Koko Gauf i osvojila juniorski US Open 2017. Sa 17 godina stigla je do polufinala Rolan Garosa 2019, usput izbacivši aktuelnu šampionku Simonu Halep i postavši prva žena rođena u XXI veku koja se plasirala u polufinale seniorskog grend slema. Manje od tri meseca kasnije doživela je strašan gubitak oca i trenera Konstantina.
„Mnoštvo životnih događaja nateralo me je da odrastem veoma brzo, posebno s obzirom na to da je ovo tako nezavisan sport“, rekla je. „Brzo naučiš mnogo toga i kako da se nosiš sa stresnim situacijama sam. Osećam da nisam svojih sadašnjih godina – osećam se mnogo starije, iako ponekad volim da se ponašam kao dete i pustim unutrašnje dete napolje.“
Prelazak Anisimove iz juniora u seniorski tur bio je težak. Zahvalna je sunarodnici Sloun Stivens – koja je osvojila US Open iste godine kada je Anisimova pobedila na juniorskom turniru – na toploj dobrodošlici, ali napominje da inače starije igračice nisu pokazivale naročitu brigu. „Sviđa mi se pravac u kome se igračice kreću u pogledu društvenog okruženja i smanjenja tenzije van terena“, objasnila je Anisimova. „Rekla bih da je sada odlična atmosfera: družimo se, razgovaramo. Ali kada sam tek došla na tur, bilo je još malo napeto. Bilo je nekoliko igračica sa kojima sam razgovarala i koje su mi davale osećaj da sam primećena i uključena, ali to je bilo definitivno veoma zanimljivo, posebno posle juniora. Sviđaju mi se starije igračice koje se prema novajlijama odnose sa poštovanjem i priređuju im srdačan doček, jer je ulazak u novu karijeru pomalo zastrašujući. Rekla bih da su mnoge top igračice to učinile normom. Arina Sobolenko odlično se snalazi sa tim, veoma je druželjubiva i ljubazna prema mnogim igračicama.“
Dani brige o sebi – ključ za dalji uspeh
Anisimova je otvoreno govorila o svojoj pauzi u tenisu 2023. godine, i pre i tokom svog vimbldonskog proboja. Ostvarivši samo dve pobede u prva četiri meseca te godine, Amerikanka je napustila Madrid krajem aprila i nije se vraćala na WTA tur do sledećeg januara. Njeno mentalno zdravlje je patilo i došlo je vreme da „izdahne i malo živi normalnim životom“.
Sposobnost da se zabavlja i nalazi vreme za pauze i dalje je od vitalnog značaja za nju. „Ja sam od onih kojima je teško da rade istu stvar iz dana u dan“, rekla je. „Volim da radim nešto drugo ako treba da uzmem dan brige o sebi, potpuno slobodan od tenisa. Ako mi treba olakšan dan za mentalni oporavak, uzmem ga, jer je to za mene jednako važno kao i fizičko zdravlje.“ Anisimovoj je ostala još jedna godina studija na smeru „biznis i psihologija“, koji je redovno pohađala na Floridi tokom jednog semestra za vreme pauze. Takođe se posvetila slikanju i prodala nekoliko svojih radova u dobrotvorne svrhe. „Veoma želim da se vratim tome“, nastavila je. „To je tako dobra praksa svesnosti. Upravo zato sam i počela – da se na tri sata isključim iz svega, isprljam ruke, ne mogu da gledam u telefon ili da mi nešto drugo odvlači pažnju.“
Kao šesta teniserka sveta i dvostruka finalistkinja grend slem turnira, Anisimova će možda osvojiti još mnogo velikih titula, ali neće upisati medicinski fakultet, o čemu je sanjala na početku profesionalne karijere. „U detinjstvu, da tenis nije uspeo, želela sam da postanem lekar, po mogućstvu hirurg“, rekla je Anisimova. „Nažalost, sada to za mene nije baš realno. A možda i na sreću, jer volim svoju karijeru. Nauka i medicina su me oduvek zanimale, ali sada mi se čini da sam se i ovako iznervirala zbog tenisa – ne mislim da bih mogla da prođem kroz medicinski fakultet.“
Iako prošlogodišnje finale nije njeno najdraže sećanje, Anisimova se nada da će iskoristiti to iskustvo za još jedan uspešan nastup na Vimbldonu. „Vimbldon je Vimbldon. Uvek će mi se sviđati da se vraćam ovde“, dodala je. „Imam odlične uspomene na njega i nadam se da ću, možda, prepisati istoriju u pozitivnijem ključu i jednog dana u karijeri proći ceo put do kraja.“
