Put od Vestsajda do Centralnog terena
Putovanje Artura Ferija skoro je napravilo pun krug. Polufinalista Vimbldona prvi put je izašao na teren sa četiri godine u Westside Tennis Club, nešto više od milje od Ol Ingland kluba. Skoro 20 godina kasnije, nova britanska zvezda u usponu ostvarila je najveće rezultate u karijeri na upravo onim terenima na kojima je sanjala da igra kao dete.
Dvadesettrogodišnji nosilac vajld karte odrastao je na nekoliko minuta hoda od Centralnog terena i vratiće se tamo u petak u 13:30 po britanskom letnjem vremenu kako bi nastavio svoju bajkovitu seriju u polufinalu protiv drugog nosioca turnira Aleksandra Zvereva. Borba za mesto u finalu Vimbldona je neistražena teritorija za 114. tenisera sveta, a njegova priča prevazilazi granice SW19.
Sportska porodica i preseljenje u Vimbldon
Iako novi britanski broj jedan ne predstavlja zemlju svog rođenja, nemoguće je osporiti gde je njegov talenat brušen. Feri je rođen u Sevru, otmenom kraju blizu Pariza, ali se porodica preselila u London pre njegovog prvog rođendana. Potiče iz sportske dinastije i zahvaljuje svojim francuskim roditeljima na pomoći u izgradnji karijere.
Teniske sposobnosti prenete su od majke Olivije, koja je igrala u parovima na Otvorenom prvenstvu Francuske 1991. godine i nastupala u Fed kupu. Otac Loik je po profesiji finansijer, ali razume elitni sport i pritisak koji osećaju sportisti najvišeg nivoa, budući da je posedovao francuski fudbalski klub Lige 1 „Lorjan“.
„Oboje izuzetno podržavaju moju karijeru, ne samo sada, već i tokom poslednjih 10-11 godina koliko se bavim sportom“, rekao je Feri za Top Kladionice ranije ove godine. „Važno je priznati njihovu pomoć ne samo sada kada postižem uspeh, već i u teškim vremenima.“
Prvi koraci sa reketom
Feri je odrastao u Vimbldonu i igrao tenis u susednom klubu Westside, gde je trener Alison Tejlor bila porodični prijatelj. Tejlor, udata za trostrukog polufinalistu Vimbldona Rodžera, dala je mladom Feriju njegov prvi čas tenisa.
„Artur je bio neverovatno atletski građen i darovit“, ispričala je ona za Top Kladionice Radio 5 Live. „Njegov rad nogu bio je izuzetan. Mogao je da stigne svaku loptu i bio je veoma izbalansiran. Imao je neverovatan osećaj za loptu, uvek je voleo da izvodi skraćene udarce i izlazi na mrežu. Videlo se da u njemu ima nečeg posebnog.“
Ove veštine postale su kamen temeljac Ferijevog napredovanja do polufinala Vimbldona. On se i dalje oslanja na svoje kretanje da bi se branio, a zatim jurišao napred pri prelasku u napad. Upravo tako je Feri visok 175 centimetara naučio da pobeđuje više protivnike.
Osvešćen put u juniorima
Do 10. godine, Ferijeve tehničke sposobnosti već su ga izdvajale kao jednog od najtalentovanijih juniora u zemlji. Privukao je pažnju Krejga Vila, trenera teniske akademije Sutton, i počeo da radi sa njim zajedno sa francuskim bivšim ATP igračem Benoom Fušeom. Njih dvojica su odlučila da će brže napredovati igrajući protiv odraslih u Velikoj Britaniji, umesto da putuje po svetu radi takmičenja sa vršnjacima.
„Odlučili smo da mu damo da razvija svoju igru i strast prema njoj, umesto da vršimo pritisak na njega radi sticanja međunarodnog rejtinga“, rekao je Vil za The i Paper. „Kada je napunio 16 godina, podigao je svoj juniorski rejting veoma, veoma brzo u poređenju sa mnogim vršnjacima, jer je bio spreman da igra.“
Kada je Feri počeo da nastupa na međunarodnom nivou, osvojio je juniorske titule World Tennis u singlu i dublu i dostigao 12. mesto na svetskoj rang listi. Na grend slem turnirima nikada nije prošao dalje od trećeg kola u singlu među juniorima, ali je stizao do polufinala na Otvorenom prvenstvu Australije i Vimbldonu u parovima. Glatki prelazak u profesionalce nije bio zagarantovan, pa je imao rezervni plan.
Studije na Stanfordu
Sa 18 godina, Feri je odlučio da upiše Univerzitet Stanford u Kaliforniji – prestižnu istraživačku instituciju – na program „Nauka, tehnologija i društvo“. To je dalo akademsku osnovu za vrednog Ferija, a teniska stipendija omogućila mu je da usavršava svoju igru.
„Nisam nužno bio spreman da odmah odem i igram na profesionalnim turnirima“, rekao je Feri. „To mi je dalo vremena da sazrim. Našao sam odlične prijatelje, nastavio sa učenjem i imao sjajne trenere.“
Brendon Kup, koji je trenirao Ferija tri godine na Stanfordu, ističe neverovatnu želju Britanca da unapredi svoju psihologiju. Američki studentski tenis poznat je kao drskiji i bučniji od profesionalne turneje, a Feri je pokazao da može da napreduje u burnoj atmosferi. „Momak ima led u venama. Tako je miran pod pritiskom“, rekao je Kup.
Borba sa povredama i novi servis
Demonstracija sposobnosti na najvišem nivou zahtevala je vreme, i to ne nužno Ferijevom krivicom. Patio je od nagnječenja koštanog tkiva ruke – problema sličnog onom koji je mučio njegovog sunarodnika Džeka Drejpera prošle godine – i to ga je dovodilo do „mračnih trenutaka“.
Bolni osećaji su se vraćali u poslednje vreme, posebno nakon plasmana u drugo kolo na Otvorenom prvenstvu Australije ove godine. Feri je obećao da će reinvestirati 115 hiljada funti zarađenih u Melburnu u svoju karijeru i angažovao je stalnog fizioterapeuta i eksperta za biomehaniku radi promene servisa.
„Servis pomaže da se stvori manje opterećenje na kosti, i to očigledno funkcioniše jer više ne oseća bol“, rekao je Ferijev trener Jerun Benard. „Zajedno smo samo godinu dana, ali to je već bio dug put zbog povrede. Znam koliko naporno radi, i to što se sve sklapa sada, na njegovom domaćem Vimbldonu, ostvarenje je sna.“
