Kevin Kigan, dvostruki osvajač „Zlatne lopte“ i pobednik Kupa evropskih šampiona u sastavu Liverpula, preminuo je u 75. godini. Iza sebe je ostavio rad sa reprezentacijom Engleske i brojnim klubovima, ali je jedna epizoda iz juna 1974. decenijama ostala u senci.
Reprezentacija Engleske doputovala je u Beograd na prijateljsku utakmicu protiv Jugoslavije, ali je ekspedicija naišla na poteškoće odmah po sletanju. Englezi su kasnili, stigli su bez opreme, a na aerodromu Surčin ih niko organizovano nije dočekao.
Prema britanskim dokumentima koji su kasnije isplivali, deo engleske delegacije ponašao se neprikladno tokom leta i nakon sletanja. Posebnu pažnju privukao je Kiganov saigrač Alek Lindzi, koji je, prema svedočenjima, skočio na traku za prtljag i imitirao Čarlija Čaplina.
Situacija je privukla pažnju jugoslovenske milicije. Kigan je, kako se tvrdi, reagovao smehom i nije se odmah povinovao zahtevima organa reda, nakon čega je odveden u službenu prostoriju aerodroma. Tamo je, prema izjavama britanskih izvora, došlo do fizičkog sukoba: milicioneri su pretukli engleskog fudbalera i on je odatle izašao s povredama i razbijenim nosom.
Protiv njega su čak podignute optužbe za narušavanje javnog reda, napad na službeno lice i neprikladno ponašanje prema stjuardesi. Tek nakon intervencije predstavnika Fudbalske asocijacije Engleske i Fudbalskog saveza Jugoslavije, milicioneri su shvatili ko je pred njima. Kigan je pušten za manje od sat vremena.
Engleski igrači su tada navodno zahtevali da se utakmica otkaže i da se odmah vrate kući, ali je susret ipak odigran 5. juna 1974. na prepunoj „Marakani“ u prisustvu oko 90.000 gledalaca. Utakmica je završena nerešeno 2:2, a Kigan je postao jedan od heroja Engleske, postigavši izjednačujući gol u 75. minutu samo nekoliko dana nakon skandaloznog incidenta.
Čitava priča godinama je ostala skrivena. Kako prenose britanski mediji, diplomatske službe Velike Britanije i tadašnje Jugoslavije donele su odluku da zataškaju incident kako bi izbegle međunarodni skandal. Detalji su postali dostupni javnosti tek 2005. godine, kada je istekao 30-godišnji rok tajnosti britanskih državnih dokumenata, i javnost je prvi put saznala za jednu od najbizarnijih stranica koje su povezivale engleski fudbal sa bivšom Jugoslavijom.
