Četiri engleska kluba ispala za 24 sata — šta se dogodilo i zašto?
Za samo 24 sata četiri engleska kluba napustila su Ligu šampiona — Manchester City, Chelsea, Newcastle i Tottenham ispali su u osmini finala, ostavivši u četvrtfinalu samo Arsenal i Liverpool. To je prvi slučaj u istoriji takmičenja kada su četiri kluba iz iste države istovremeno ispala u istoj fazi.
Još nedavno navijači i stručnjaci divili su se snazi engleske Premier lige. Po prvi put u istoriji svih šest njenih klubova koji su učestvovali u Ligi šampiona prošlo je iz grupne faze u plej-of. Činilo se da je engleski fudbal spreman da dokaže svoju nadmoć nad ostatkom Evrope. Međutim, stvarnost se pokazala mnogo surovijom — priče o dominaciji opovrgnute su tokom dva meča osmine finala.
U zbiru svih dvomečeva, sva četiri kluba zajedno su primila 28 golova — cifra koja rečito govori o ponižavajućem neuspehu. Šta je, dakle, krenulo naopako za engleske timove na kontinentalnoj sceni?
Da li su Englezi dobili najteže protivnike?
Format Lige šampiona retko kada dozvoljava lak žreb. Pet od šest engleskih klubova završilo je grupnu fazu u top 8 i automatski prošlo u osminu finala. Newcastle se probio kroz plej-of. Mnogi evropski velikani takođe su ušli u plej-of, međutim u dvomečevima nosioci su po pravilu uspevali u svom naumu — i na kraju su engleski klubovi naišli na najjače protivnike.
Manchester City je šesti put u sedam izdanja Lige šampiona naišao na Real Madrid — petnaestostrukog osvajača turnira. Uprkos nestabilnoj formi u šampionatu, Madriđani su sigurno prošli dalje s ukupnim rezultatom 5:1.
Chelsea se susreo s aktuelnim šampionom — Paris Saint-Germain-om — i doživeo ubedljiv poraz u dvomeču rezultatom 8:2.
Newcastle se dostojno borio protiv Barcelone i ostao u igri 135 minuta, međutim u drugom poluvremenu revanša primio je četiri gola i na kraju izgubio s ukupnim rezultatom 8:3.
Tottenham, koji se u Premier ligi nalazio tik iznad zone ispadanja, imao je izuzetno težak zadatak da se suprotstavi Atlético Madridu — Londonci su izgubili 7:5 u zbiru dva meča.
Još pre početka prvih mečeva analitički servis Opta prognozirao je prolazak četiri od šest engleskih timova u narednu rundu. Nakon prvih utakmica, među verovatnim četvrtfinalistima ostali su samo Arsenal i Liverpool — prognoza se u potpunosti ostvarila. Pri tom, njihovi protivnici — Bayer Leverkusen i Galatasaray — objektivno su bili slabiji od timova s kojima su se suočila ostala četiri kluba.
Umor i povrede: cena gustog rasporeda
Treneri Premier lige odavno se žale na preopterećenost rasporeda i nedostatak vremena za oporavak igrača. Plasman u top 8 grupne faze automatski je oslobađao od dodatnih mečeva plej-ofa, ali to gotovo uopšte nije uticalo na opštu situaciju s umorom.
Nakon ispadanja iz takmičenja, glavni trener Chelseaja Liam Rosenior priznao je da su njegovi igrači potpuno iscrpljeni.
„Odigrali smo više od sto mečeva za osamnaest meseci bez ijednog predaha zbog zahteva domaćeg i međunarodnog fudbala".
— Liam Rosenior, glavni trener Chelseaja
Pep Guardiola je više puta nazvao savremeni raspored „katastrofom" za igrače i uoči revanša s Realom čak otkazao trening, zamenivši ga danom potpunog odmora. Bivši trener Liverpoola Jürgen Klopp takođe je insistirao na reformi rasporeda. Aktuelni strateg „Crvenih" Arne Slot izjavio je da odsustvo zimske pauze u engleskom fudbalu „ne ide u prilog" timovima.
Za poređenje: u francuskom, nemačkom i španskom šampionatu zimski raspust traje od 10 do 17 dana. Do ovog trenutka sezone, klubovi Premier lige — posebno oni koji učestvuju u kup takmičenjima — odigrali su znatno više mečeva od svojih evropskih konkurenata.
Među svim učesnicima osmine finala Lige šampiona, osam igrača s najvećim brojem odigranih minuta predstavljalo je klubove Premier lige. Lider je bio štoper Liverpoola Virgil van Dijk. Nije čudo da ovako gust ritam neizbežno dovodi do povreda — s ovim problemom posebno oštro se suočio Tottenham.
Izuzetno konkurentna liga kao faktor rizika
Premier liga se tradicionalno smatra najtežim i najkonkurentnijim evropskim šampionatom — i statistika to potvrđuje. Prema Optinom rangiranju timske snage, čak i Burnley — najslabiji klub u ligi — opasniji je protivnik od devet timova iz španskog La Lige i jedanaest klubova iz italijanske Serije A.
To znači da top-klubovi iz drugih zemalja mogu sebi da priušte da Ligu šampiona učine apsolutnim prioritetom, široko rotirajući sastav u utakmicama domaćeg šampionata. Real Madrid je u ovoj sezoni angažovao 32 različita igrača u mečevima La Lige, mudro raspoređujući opterećenje radi čuvanja snaga za Evropu.
Bivši odbrambeni igrač Liverpoola Stephen Warnock izjasnio se direktno u razgovoru za BBC Sport:
„U Premier ligi ne možete da usporite. Ali u drugim ligama, čini se, to je delimično moguće. PSŽ je svesno štedio igrače pred mečeve s Chelseajem, iako sam prolazi kroz veoma teška vremena u Ligue 1. Za Real sve se vrti oko Lige šampiona, dok je u Engleskoj, ako se ne boriš za titulu, glavni cilj plasirati se u Ligu šampiona naredne sezone. Pristup ovim takmičenjima je kod timova malo drugačiji".
— Stephen Warnock, bivši odbrambeni igrač Liverpoola
Taktički komentator BBC Sporta Umir Irfan dodao je:
„Utakmice Premier lige su iscrpljujuće. Ako koristimo ELO sistem — metod izračunavanja relativnog nivoa igrača, poznat pre svega iz šaha — relativna snaga timova u Premier ligi pokazuje se višom nego kod njihovih evropskih konkurenata. Jednostavno rečeno, u Premier ligi ima više zaista jakih timova van mesta koja donose plasman u Ligu šampiona. Izreka 'svako može da pobedi svakog' ovde je bliže istini nego u La Ligi ili Bundesligi. A to rotaciju sastava čini znatno rizičnijom za trenere".
— Umir Irfan, taktički komentator BBC Sporta
Istovremeno, visoka konkurencija u ligi prati se primetnom nestabilnošću mnogih klubova — većina timova nije uspevala da dugo održi visok nivo tokom sezone. Bivši vezni igrač Tottenhama Andy Reid izjasnio se oštro u programu BBC Radio 5 Live:
„Ne mislim da je Premier liga trenutno na najvišem nivou. Sve je veoma trzavo, veoma nedosledno. Klubovi koji dolaze na engleske stadione više ne osećaju strahopoštovanje".
— Andy Reid, bivši vezni igrač Tottenhama
Promena stila: standardne situacije i dugi ubaci umesto kombinacija
U ovoj sezoni u Premier ligi primetan je izražen taktički zaokret — od pozicionog, kombinatornog fudbala ka direktnijoj igri s naglaskom na standardne situacije i dugačka ubacivanja iz auta.
Nakon 210 mečeva tekuće sezone, Opta je zabeležila prosečan broj dodavanja od 873,3 po meču — najmanji pokazatelj od sezone 2012/13, kada je taj broj iznosio 868,7. Od 587 golova postignutih do tog trenutka, 166 je postignuto posle kornera, slobodnih udaraca ili ubacivanja iz auta — dakle 28,3% svih golova. Broj dugih ubacivanja iz auta naglo je porastao: u proseku 3,97 po meču, što je više nego dvostruko od proseka prethodnih pet sezona.
Da li to svedoči o taktičkom regresu engleskih klubova koji su se okrenuli fizičkoj snazi i direktnoj igri nauštrb tehničke veštine? Irfan je sklon da odgovori potvrdno:
„Zbog fizičkog intenziteta engleskog fudbala, klubovi su prinuđeni da angažuju moćne atlete — ponekad nauštrb visokog tehničkog nivoa. Za neke to rezultuje manjim brojem rešenja u napadu i nedovoljnom spremnošću za suočavanje s tehnički profinjenijim protivnicima, budući da se s takvim stilom u samoj Engleskoj sve ređe susreću. To ne znači da recimo Bayern nije fizički moćan tim — ali s igračima svetske klase koji bruse napadačke šeme i tehniku nedelju za nedeljom, pred klubovima Premier lige stoji očigledan izazov: premostiti taj jaz".
— Umir Irfan, taktički komentator BBC Sporta
Bivši krilo Crystal Palacea Andros Townsend izrazio je istu misao drugačije:
„U Ligi šampiona timovi deluju znatno odlučnije u kontranapadima. Pogrešiš ili izgubiš loptu — odmah budeš kažnjen. To je jednostavno fudbal na najvišem nivou: ovde greške skuplje koštaju. U Premier ligi sve je malo opreznije, više igrača pozadi, sporo razvijanje igre — u Ligi šampiona sve je upravo suprotno".
— Andros Townsend, bivši krilo Crystal Palacea
Finansijska nadmoć Premier lige nad ostalim ligama je ogromna, i teorijski bi trebalo da obezbeđuje duboke sastave za borbu na svim frontovima. Ali, suočavajući se s igrom koja u engleskom fudbalu postaje sve manje uobičajena, klubovi Premier lige očigledno zaostaju na kontinentalnoj sceni.
A možda je sve to jednostavno norma?
Prisustvo šest engleskih timova u osmini finala stvorilo je prevelika očekivanja. Rekord po broju klubova jedne države u četvrtfinalu — četiri — zabeležen je u sezonama 2007/08, 2008/09 i 2018/19. Ovoga puta se nadalo da će taj rekord biti oboren. Umesto toga, Englesku u top 8 predstavljaju samo dva kluba.
Ipak, to je sasvim u skladu s istorijskim prosekom: u poslednjih 10 sezona tačno dva engleska kluba prolazila su u četvrtfinale u četiri navrata, a u tri sezone u sledeću rundu prolazio je svega jedan klub. Veće prisustvo Engleske u ovom izdanju takmičenja stvaralo je veći potencijal za uspeh, ali konačni rezultat nije se previše udaljio od norme.
Andy Reid je uveren da problem u velikoj meri leži u psihologiji i samoproceni:
„Mislim da oko Premier lige postoji doza arogancije. Ne znam da li je reč o medijima, igračima ili trenerima, ali određeno potcenjivanje prema drugim ligama i timovima u njima jasno se oseća. Ne smeš da ih potcenjuješ — oni su na najvišem nivou. Izađeš na meč s uverenjem da možeš da ih savladaš i nametneš svoju igru — i brzo shvatiš da oni znaju da pogode, posebno u kontranapadima. Čini se da su neki timovi računali na ravnopravnu borbu, ali su na kraju veoma brzo primali golove".
— Andy Reid, bivši vezni igrač Tottenhama
