Didije Dešan nije uspeo da se oprosti od reprezentacije Francuske medaljom sa svetskog prvenstva, ali je njegov trenerski štab dostojno ocenio zajednički rad. Dvadeset jedan član tima potpisao je emotivno pismo zahvalnosti, u kojem je opisao kakav je Dešan bio lider, mentor i čovek.
Kako prenosi Le Parisien, pismo su zajednički potpisali svi najbliži Dešanovi saradnici — od pomoćnika trenera i specijalista za fizičku pripremu, lekara i fizioterapeuta do zaposlenih zaduženih za logistiku, medije i svakodnevno funkcionisanje reprezentacije.
Njihova poruka nije bila samo oproštaj, već i priznanje zasluga čoveka koji je više od decenije oblikovao kulturu francuske nacionalne ekipe.
Želeli smo da ti se obratimo. Jer postoje reči zahvalnosti koje ne smeju ostati neizgovorene.
Hvala ti na ukazanom poverenju, na tome što si nam dozvolio da postanemo deo ove jedinstvene avanture i dao nam priliku da budemo uz tebe.
Tokom svih ovih godina naučio si nas da postoji način da se služi reprezentaciji Francuske. Uvek sa visokim zahtevima. Ali i sa poniznošću, disciplinom, solidarnošću i odanošću. I sa idejom koja te nikada nije napuštala — da ništa nije važnije od dresa.
Tu rečenicu smo čuli od tebe stotine puta. Ali što je još važnije, videli smo kako živiš po njoj svakog dana.
Za tebe standardi nikada nisu bili predmet pregovora. Pre nego što si ih zahtevao od nas, postavljao si ih za sebe. U svakoj odluci koju si doneo.
Naučio si nas da su rad i čvrsta ubeđenja vredniji od glasnih izjava, da se odgovornost ne traži — ona se preuzima.
Naučio si nas da je važan svaki detalj: od terena i kuhinje do konferencija za medije i soba za oporavak.
Naučio si nas da prihvatamo poraze bez traženja opravdanja. Da ostanemo zajedno, kada sve ide dobro, ali i kada se čini da se sve ruši.
Naučio si nas da veliki tim nije samo skup velikih igrača. On se gradi od ljudi koji žele da rastu zajedno. Uvek si nas podsećao da je svako važan. Dao si nam osećaj da naš rad ima vrednost.
Naravno, izuzetno nikada ne treba uzimati zdravo za gotovo. Više od titule prvaka sveta, zadivljuje tvoja postojanost na najvišem nivou. Nijedan selektor nije stigao do polufinala svetskog prvenstva tri puta zaredom.
Uvereni smo da će istorija pamtiti pobede, rekorde, finala i večeri koje su oduševljavale celu naciju. Mi ćemo se, međutim, sećati i uspomena za koje niko nikada neće saznati. Razgovora u četiri oka, zajedničkih trenutaka za stolom, reči utehe posle teških dana. Trenutaka neizvesnosti kada je nekoliko tvojih rečenica bilo dovoljno da se sve ponovo pokrene.
Naučio si nas da liderstvo ne zahteva glasne govore. Da ono može biti mirno. Da mora biti zahtevno. Puno poštovanja. I duboko ljudsko.
Otišao si isto onako kako si i obavljao ovu dužnost — dostojanstveno i nenametljivo. Ne tražeći komplimente. Nikada ne stavljajući sebe iznad institucije. Posvetio si 14 godina svog života vođenju reprezentacije Francuske i dao nam priliku da sve to proživimo zajedno sa tobom. Tu privilegiju nikada nećemo zaboraviti.
Ako su u Majamiju potekle suze, to je samo zato što je teško oprostiti se posle ovakvog puta.
Zato želimo da ti kažemo jedno veliko hvala. Hvala na poverenju, na tvojoj dobronamernoj strogosti koja nas je učinila boljima, na trenucima koji će zauvek ostati u našem sećanju, na lignjama i sladoledu od pistaća.
Od ove avanture ostaće neizbrisiv trag koji će nas povezivati do kraja života. Ponos što smo služili reprezentaciji Francuske. I sreća što smo to činili uz tebe.
