Reprezentacija Srbije u košarci prošlog leta otputovala je na Evrobasket u statusu glavnog favorita, ali je završila takmičenje već u osmini finala, pošto je poražena od Finske.
U podkastu „6,75" bek „Orlova" Ognjen Dobrić govorio je o razlozima neuspeha. Jedan od njih je upravo uloga favorita.
„To je i bio najveći problem, iskreno. Mislim da ne umemo da nosimo tu ulogu favorita kako treba. U Manili smo bili autsajderi. Niko ništa nije očekivao. Razumeš, nema Jokića, nema… A onda ideš na Olimpijske igre — Amerika, Kanada, velike ekipe, Francuska i svi ostali. Opet nisi favorit", kaže Dobrić i dodaje:
„Posle svega toga, dve medalje, ideš u punom sastavu u Rigu, na šampionat Evrope. Realno nema nikoga jačeg od tebe. Na papiru. I mislim da nas je to malo opustilo. Uspavalo. I nismo pokazali šta umeš".
Prvi loš znak bila je povreda Bogdana Bogdanovića na utakmici sa Portugalom.
„To nas je jako poremetilo. Bogdan je važan ne samo u košarkaškom smislu. Bogdan je lider, pravi kapiten. I toga nam je kasnije nedostajalo".
„Kritikovali su Gudurića i Micića, a…"
U odsustvu Bogdanovića još veći teret trebalo je da padne na Vasilija Micića i Marka Gudurića. Iz različitih razloga nisu uspeli da izdrže taj teret.
„Njih su ljudi najviše kritikovali. Sistem Karija — tu nema mnogo driblinga. Igraš pik-en-rol sa dva-tri vođenja i tražiš rešenje. To njima ne odgovara. Oni vole levo, desno, naći će jedan pik, drugi pik, treći pik, a Kari to ne voli. I zato su stalno bili u kontrafazi sa Karijem", kaže Dobrić.
Štaviše, problem su bile i fizičke tegobe Micića i Gudurića.
„Gudurić hoće, naravno, ali čovek ne može da hoda zbog Ahilove tetive, hroničnih problema, godinama, još od juniorskih dana. Ali on se odazivao svaki put i daje sve od sebe. Međutim, ne može kada nikada nije igrao u tom sistemu. Tako to ne funkcioniše".
„Vasa Micić, koji se leči, muči se, bori se samo da bi otišao na šampionat, da bi makar nekako pomogao timu. Znaš koliko se lečio. Ide u Nemačku, prima injekcije, terapije, šta sve nije radio samo da bi se oporavio za ovu reprezentaciju. Razumeš, ne želi da odustane, ne želi da spusti ruke. Mnogi bi spustili ruke, znaš: ‚Ne mogu, boli me'. Mnogo su žrtvovali za ovu Rigu, ali to je izgledalo loše", kaže Dobrić i objašnjava:
„I to ne zbog odnosa sa Karijem, kao da ne podnose jedan drugog, nego zbog samog sistema. Na primer, Stefan Jović — idealan je za taj sistem. Aleksa Avramović, koji će takođe proslediti loptu. Ne mora to da bude asistencija, ali će proslediti na drugu stranu, pa ćemo tamo nešto uraditi. A oni vole da drže loptu u rukama, a Kari to ne voli".
Uz to, Avramović se povredio na utakmici sa Turskom, a Dobrić na početku utakmice sa Finskom.
„Trening pred Finsku… Osećala se neka nervoza, ne znam zašto. Treba pobediti rutinski. Sve je nekako mlitavo. Nema ovog, nema onog, Avram ne može, Bogi ne može, ne znamo šta ćemo raditi, šta da radimo. Mislim da je Karijeva greška bila to što je tri dana pripremao Petruševa da čuva Markanena. Protiv Markanena, koji ne igra leđima, napada licem, mnogo je brži od Petruševa", kaže Dobrić i dodaje:
„Trebalo je da ga čuva neko od bekova. Ili Jović, Vanja. On neće napadati njih leđima. Ako napada leđima, šutira fejdaveje. Jovke je idealan. Vanja takođe, veliko telo, sto kilograma, ozbiljan konj. Vanja voli da igra i voli da se bije, voli takve duele. I loše smo krenuli, odmah ulazi nervoza. Žao mi je".
Reprezentaciju Srbije sada očekuje nastavak kvalifikacija za Svetsko prvenstvo — utakmice sa Islandom kod kuće 28. avgusta, a zatim sa Italijom u gostima tri dana kasnije.
