Fernando Alonso: kokpit ispravljen za VN Monaka
Fernando Alonso nije uspeo da završi Veliku nagradu Kanade zbog bolova u leđima, izazvanih neudobnim sedenjem u kokpitu. Tim Aston Martin je već uneo izmene u konstrukciju pred etapu u Monaku.
Fernando Alonso je bio primoran da prerano završi Veliku nagradu Kanade zbog bola u leđima, izazvanog neudobnim položajem u kokpitu. Vozač Aston Martina napustio je trku posle 23 kruga, a tim je sada uneo izmene u konstrukciju kako bi izbegao ponavljanje problema na trci u Monaku.
Uzrok problema — položaj u bolidu
U Montrealu je Alonso osećao nelagodnost tokom celog vikenda, a tim nije mogao da poboljša situaciju, uprkos doradi sedišta. Kako se ispostavilo, problem nije bio povezan samo sa oblikom sedišta, već i sa njegovim položajem unutar bolida. Razume se da je tehnički partner Edrijan Njuvi insistirao na jačem nagibu položaja u šasiji AMR26 u poređenju sa prethodnim Aston Martinovim automobilima. Ovo je urađeno radi smanjenja centra gravitacije i smanjenja turbulencije od vozačevog šlema oko vazdušnog usisnika.
„Malo smo radili prošle nedelje — onlajn sastanci, pokušavali da pronađemo drugačiji položaj u automobilu. A u utorak, pošto živim ovde, bilo mi je vrlo lako da svratim u garažu i radim popodne. I da, imamo četiri različita položaja. Mnogo toga smo promenili od Kanade. Tako da sam veoma miran i optimističan: problem iz Kanade, gde mi je bilo veoma neudobno i bolno, više ne postoji. Vratili smo se skoro na položaj sedišta kao 2025. godine. To jest, sada smo na poznatoj osnovnoj liniji. Ništa eksperimentalno“, izjavio je Alonso u četvrtak pred Veliku nagradu Monaka.
Sedište u Formuli 1 pažljivo se oblikuje prema telu pilota na osnovu otiska, napravljenog pomoću vreće sa poliuretanskom penom. Zatim ovaj oblik služi kao osnova za karbonsko kompozitno kućište sedišta.
Istorija položaja i pozicija Njuvija
Tendencija ka snažnom nagibu pilota u kokpitu postoji od početka 1960-ih godina, kada su konstruktori morali da se prilagode smanjenju zapremine motora na 1,5 litara. Prelazak sa prostornih ramova na monokok omogućio je da se vozač nagne unazad, stvarajući manje smetnje vazdušnom toku. Sam Njuvi je otišao dalje 1995. godine sa šasijom Williams FW17, podižući vozačeve noge iznad nivoa kukova, kako bi podigao nosni oblik i poboljšao protok vazduha ispod podnice. Ovo je zahtevalo pažljivu razradu obaveznih kraš-struktura i dovelo do pojave novih tačaka pritiska u predelu kukova, ali je postalo standard zbog prednosti u performansama.
„Uvek postoje male razlike u novim sedištima koje praviš, u novom prostoru kokpita. Jedan-dva milimetra drugog ugla ili druge tačke pritiska ispod predela kukova mogu da pritisnu nerve, i počneš da gubiš osetljivost. Tako je i bilo. Tako da to nije velika promena. Mislim, ako sednem u garaži na različita sedišta iz poslednje tri-četiri godine, neću primetiti razliku, jer su vrlo slična. Ali posle 20-30 krugova počneš da osećaš razliku. Ali, kao što sam rekao, mislim da je ovo sada rešeno“, dodao je Alonso.
