Nakon veličanstvene sezone u kojoj je postao šampion Evrolige i najkorisniji igrač „Fajnal fora" u dresu Olimpijakosa, Evan Furnije se vraća nastupima za reprezentaciju Francuske.
Nakon dvogodišnje pauze od nastupa za „Les Bleus" od osvajanja srebra na Olimpijskim igrama u Parizu 2024. godine, njegov povratak otvara novo poglavlje za veterana koji je tokom poslednje decenije bio pokretačka snaga napada tima.
„Razmišljao sam o tome. Ta misao mi je padala na pamet. Ali i dalje volim igru, pa je odluka došla brzo", podelio je on u intervjuu za Francuski košarkaški savez, objavljenom u utorak, razmišljajući o tome da li je oklevao u vezi sa nastavkom međunarodne karijere. „Nažalost, prošlog leta nisam mogao da se pridružim reprezentaciji Francuske. Imao sam povredu članka."
Ovaj efikasni šuter sakupio je impresivan portfolio osvojivši šest medalja. Na pitanje da li ga je povratak u program motivisao težnjom ka toliko željenom zlatu, dao je iskren odgovor o realnostima turnirskih ciklusa.
„Bilo mi je veoma teško da kažem 'ne' prošlog leta. Da se ne lažemo. Na Evrobasketu ima više šansi da se osvoji zlato nego na Svetskom prvenstvu ili Olimpijskim igrama. To je bila svojevrsna žrtva jer ne znam da li ću ikada više igrati na Evrobasketu. Naravno, želim da pobeđujem. Ali nisam siguran da gorim od želje da osvojim zlato koliko i pre pet ili šest godina. Želim da uživam u poslednjim trenucima u ovom dresu. I da pomognem ovoj mladoj grupi", ispričao je on.
Mentorstvo sledeće generacije
Priliv obećavajuće mlade generacije domaćih talenata pre podseća ga na njegovu dugovečnost nego što izaziva neposredan entuzijazam.
„Svi moji momci su otišli. Rudi Gober i ja smo dva najstarija igrača koja su ostala", objasnio je veteran na pozicijama na perimetru. „I obojica imamo svoju ulogu. Kada smo se pridružili reprezentaciji, veterani — Toma Erter, Žofre Lovernj, Rudi Gober, Boris Dijao, Mikael Želabal, Floran Pjetris — bili su veoma važni za naš razvoj. Pomogli su nam da shvatimo šta znači reprezentacija Francuske i kako ona funkcioniše. Sada je naš red da to radimo. To ne znači da nećemo naporno raditi zarad pobeda, ali imamo veću odgovornost nego ranije."
„Neću biti neko drugi", dodao je on. „Ostaću svoj. Ne može biti reči o tome da forsiram stvari. Jednostavno rečeno, u tako mladoj grupi neizbežno postoji element otkrića, nepoznanice. Upravo tu, mislim, možemo da napravimo razliku. Neću stalno govoriti. Izjasniću se kada osetim da treba nešto reći. I to mora da bude važno. Uvek sam bio prilično glasan u nekim trenucima. A na terenu ću biti svoj."
Ta nova motivacija u velikoj meri je potkrepljena njegovom dominantnom formom u Olimpijakosu. Uprkos svom statusu legende, Furnije odbacuje ideju poziva u reprezentaciju zasnovanog na zaslugama iz prošlosti, objašnjavajući kako njegov nedavni uspeh jača njegovu poziciju.
„Uvek sam bio ubeđen da za ulazak u reprezentaciju Francuske treba pokazati rezultat", primetio je on. „Nisam zagovornik posebnog tretmana. Da budem u timu samo zato što sam tu više od decenije. Ne. Moraš da zaslužiš svoje mesto. I ja to shvatam ozbiljno. Ne želim da budem deo tima zato što se dobro slažem sa svima."
Francuska ulazi u grupu L u finalnoj rundi evropskih kvalifikacija za Svetsko prvenstvo FIBA 2027 sa skorom 5-1, što je dve utakmice ispred zone ispadanja. U predstojećem FIBA prozoru sastaće se sa Slovenijom u Parizu 27. avgusta i sa Švedskom u Stokholmu 30. avgusta.
