U velikom intervjuu za Upset Media Evan Furnije govorio je o nezaboravnoj sezoni u Olimpijakosu i dotakao se prelaska svog bliskog prijatelja Mustafe Fala iz Olimpijakosa u Panatinaikos.
"Otprilike sam znao šta se dešava", — rekao je Furnije, koji je bio upućen u detalje veoma teške odluke.
Furnije je objasnio: "Ali želim da znate: njemu je to bilo izuzetno teško. Razgovarao sam s njim i rekao mi je da se nedelju dana privikavao na pomisao o prelasku. Čak je i meni čudno da ga sada vidim u zelenom. A pošto je proveo pet godina u Olimpijakosu, sigurno mu je i sada neobično. Odlučio je tako zbog porodice. Očigledno je to finansijska odluka. To nije izbor koji mogu da osuđujem."
Iako je Fal želeo da ostane u Olimpijakosu, da je i klub to želeo, Furnije je dodao: "Njegov cilj je bio i da igra, a mi imamo mnogo 'visokih' igrača. Slušajte, neko može da preživi takvu promenu, a neko ne. Nadam se da će Musi sve biti u redu."
Furnije se takođe osvrnuo na svoj čuveni gest u finalu grčke lige 2025. godine, priznavši da je izgubio kontrolu.
"Pa, volim kazina", — našalio se u vezi sa pokretom ruku, pre nego što je prešao na suštinu.
Govoreći o Olimpijakosu i Panatinaikosu, dodao je: "To je neverovatno rivalstvo. Između dva tima vlada toksična atmosfera i to je, iskreno, zapanjujuće. I šteta, jer grčka košarka od toga pati. Finale je bilo neverovatno, ali se pretvorilo u sudski spor, tuču na terenu, pritisak na sudije, a nekima od njih su demolirali kuće. To je trebalo da bude izlog grčke košarke, a pretvorilo se u potpuni haos."
Furnije je priznao da ima mnogo netrpeljivosti između strana: "Ne znam odakle je to počelo. Mrze se toliko dugo da se više ni ne zna razlog. Postoji duga istorija koju ne poznajem. Ali očigledno je da njihov vlasnik (prim. ur.: vlasnik Panatinaikosa Dimitris Janakopulos) stvara nezdravu atmosferu. Sve se gradi na provokacijama, na uvredama — to je, u suštini, sve. Počne serija i svi su na ivici. Navijači dođu i zahtevaju pobedu, i to nije zbog košarke: oni žele da zgaze protivnika. To prevazilazi okvire košarke."
Na ličnom planu, razvio je misao: "Kada sam napravio taj gest, moja žena je bila u šoku i rekla mi je da me nikada takvog nije videla. I to je istina. Da biste razumeli kontekst: sami ste protiv dvadeset hiljada ljudi koji vas vređaju, i to je deo igre. A onda je nada mnom napravljen zaista grub faul i ja sam eksplodirao. Hteo sam da se potučem s nekim i video sam navijače pored terena koji su kao govorili: 'Hajde, bij se.' Pukao mi je osigurač i uradio sam to što sam uradio. I isto se ponovilo sa Tajrikom Džonsom. I za mene je to odgovornost onih koji su zaduženi za organizaciju. Kada su dva igrača toliko nabrijana i spremna da se potuku, u 90 odsto slučajeva su ozbiljni, jer su u tom trenutku prepuni adrenalina. Moraju da ih razdvoje. Obavezno mora da postoji neko ko ih nadgleda. Ako se ponovo sretnu, ne zna se kako će se završiti. I, nažalost, tako se i dogodilo."
