Iranski fudbaleri vratili su se u domovinu, odbivši zahteve za azil u Australiji
Pet fudbalerki iz sastava ženske reprezentacije Irana, koje su odustale od zahteva za azilom u Australiji, vratile su se u domovinu zajedno s ostalim igračicama tima. U sredu posle podne sportistkinje su prešle iransko-tursku granicu — novinari su uspeli da ih zabeleže u tom trenutku: sve su bile obučene u timske sportske trenerke.
Dug put kući kroz tri zemlje
Pre povratka, tim je obavio dugačak let s presedanjem u Maleziji i Omanu. U utorak oko podne po lokalnom vremenu (15:00 GMT) avion s fudbalerkami sleteo je na aerodrom Igdir na istoku Turske — u neposrednoj blizini iranske granice. Prema turskim medijima, nakon prolaska kroz carinsku i pasošku kontrolu uveče istog dana igračice su napustile aerodrom i otišle u hotel pod pratnjom policije.
Prvobitno su neke fudbalerke zatražile humanitarne vize s ciljem ostanka u Australiji — povod su bili strahovi da im u domovini prete represalije zbog ćutanja za vreme izvođenja državne himne Irana na uvodnoj utakmici Ženskog azijskog kupa. Predstavnici za ljudska prava izjavili su da su igračice, po svemu sudeći, bile primorane da odustanu od svojih namera, uz pretnje nasiljem prema članovima njihovih porodica.
Aktivisti iranske dijaspore naveli su imena tri fudbalerke koje su se predomislile u pogledu traženja azila: Zahra Soltan Meškehkar, Mona Hamudi i Zahra Sarbali. Prema iranskim državnim medijima, među njima se našla i kapiten reprezentacije Zahra Ganbari. Identitet pete sportistkinje do sada zvanično nije utvrđen. Samo dve od igračica koje su dobile status izbeglica ostale su u Australiji i nisu se vratile u domovinu.
Himna, ćutanje i optužbe za izdaju
Strahovi za bezbednost tima naglo su porasli nakon što je u javnost dospeo snimak u kome je voditelj iranske državne televizije nazvao fudbalerke „izdajnicama" koje zaslužuju kaznu. Povod je bilo ćutanje igračica za vreme izvođenja himne 2. marta — nekoliko dana nakon što su SAD i Izrael pokrenuli rat protiv Irana. Na naredna dva meča igračice su već pevale himnu, ali je tim ubrzo ispao iz turnira. Kritičari su to protumačili kao dokaz da su sportistkinje dobile direktnu naredbu da pevaju od strane vladinih zvaničnika koji su pratili delegaciju na turniru.
Australijski ministar unutrašnjih poslova Tony Burke naknadno je potvrdio da je pet igračica koje su „želele da imaju mogućnost ostanka u Australiji" premešteno od strane policajaca na bezbedno mesto iz hotela na Gold Kostu, gde je tim bio smešten. Prema Burkeovim rečima, lično se sreo sa ženama u tom skloništu i oko 01:30 po lokalnom vremenu potpisao njihove zahteve za humanitarne vize — dokumente koji daju pravo na boravak, rad i školovanje u zemlji. Naknadno su se prvobitnoj grupi pridružile još dve sportistkinje.
Novinari BBC-ja koji su bili prisutni na licu mesta bili su svedoci kako nekoliko pratilaca tima žurno prolaze kroz ceo hotel tražeći igračice — međutim, u tom trenutku one su već napustile zgradu. Kada su neke fudbalerke počele da menjaju svoju odluku, Burke je izjavio da australijska vlada nije u stanju da „ukloni kontekst u kome igračice donose ove neverovatno teške odluke".
Teheran objavio pobedu nad „planovima neprijatelja"
Iransko Ministarstvo sporta izjavilo je da su sportistkinje „slomile planove neprijatelja" ispoljavajući „nacionalni duh i patriotizam", i optužilo australijsku vladu za „igranje na Trumpovom terenu". Informativna agencija Tasnim, afilirana sa Korpusom čuvara islamske revolucije (KSIR), saopštila je da su igračice u Australiji bile izložene „psihološkom ratu, masovnoj propagandi i primamljivim ponudama".
