Od šampiona Evrokupa do respektabilnog učesnika Evrolige
Klub iz Kneževine, koji je dospeo u najjače evropsko takmičenje kao šampion Evrokupa 2021. godine, vraća se upravo u onaj turnir s kojim je započeo njegov uspon i iz kojeg je napravio jedan od najvećih proboja u modernoj evropskoj košarci.
Iako je rastanak s Evroligom, bez sumnje, veliko razočaranje za ambiciozni projekat „Monaka“, iza kluba ostaje period koji će zauvek biti upisan u njegovu istoriju. Za samo pet godina „Monako“ se transformisao iz debitanta u stalnog učesnika odlučujućih faza, pretendenta na titulu i klub koji je stekao ogromno poštovanje širom Evrope.
Od šampiona Evrokupa do respektabilnog učesnika Evrolige
„Monako“ je osvojio Evrokup 2021. godine i izborio istorijsku kartu za Evroligu. Malo ko je tada mogao da pretpostavi da će već u debitantskoj sezoni ekipa biti konkurentna najmoćnijim evropskim velikanima.
Već u sezoni 2021/22 postalo je jasno da „Kneževi“ nisu došli samo da bi učestvovali. Regularni deo su završili na sedmom mestu i izašli u plej-of, gde ih je čekao „Olimpijakos“.
Zatim je usledila jedna od najuzbudljivijih serija te sezone. „Monako“ je bio na jednoj pobedi od plasmana na „Fajnal for“, ali je grčki velikan posle pet utakmica pobedio rezultatom 3:2 i zaustavio debitanta praktično na korak od istorijskog uspeha.
Uprkos eliminaciji, „Monako“ je tada poslao jasan signal da će u narednim godinama biti ozbiljan kandidat za najviše domete.
„Fajnal for“ – treće mesto, zatim finale
Već u sledećoj sezoni usledio je novi proboj. „Monako“ je ostvario još jedan veliki rezultat i prvi put u istoriji izašao na „Fajnal for“ Evrolige.
U polufinalu ga je ponovo čekao stari znanac – „Olimpijakos“. Grčki tim je još jednom bio koban za francuskog predstavnika, ali „Monako“ nije dozvolio da sezonu završi porazom. U meču za treće mesto pobeđena je „Barselona“, i klub iz Kneževine je ostvario najbolji rezultat u svojoj istoriji.
To je bio dokaz da niko više nije mogao da nazove „Monako“ iznenađenjem.
Treća sezona donela je još jedan plasman u plej-of. Ovog puta protivnik je bio „Fenerbahče“.
Serija je, kao i godinu dana ranije protiv „Olimpijakosa“, došla do odlučujuće pete utakmice. „Monako“ je ponovo bio blizu plasmana među četiri najbolje ekipe Evrope, ali je turski velikan uspeo da pobedi rezultatom 3:2 i prekine još jedan veliki san tima iz Kneževine.
Drugi put za tri godine „Monako“ je zaustavljen tek u odlučujućem meču serije, što je još jednom pokazalo koliko je malo nedostajalo klubu da napravi još veći korak napred.
Četvrta sezona bila je vrhunac celog projekta. Posle godina kada je ekipu sa trenerskog mosta vodio Saša Obradović, u odlučujuću fazu „Monako“ je ušao pod vođstvom Vasilisa Spanulisa. Legendarni grčki plejmejker uspeo je da dovede tim do najvećeg uspeha u istoriji kluba – plasmana u finale Evrolige.
U borbi za evropsku krunu protivnik je ponovo bio „Fenerbahče“. „Monako“ je sanjao o prvom trofeju šampiona Evrope, ali nije uspeo da napravi poslednji korak. Turski gigant bio je jači u finalu i ostavio je „Kneževe“ bez istorijske titule.
Ipak, samo učešće u finalu bilo je potvrda da je „Monako“ ušao u red članova samog vrha evropske košarke.
Kraj jedne ere
Poslednja sezona u Evroligi završila se tamo gde je praktično i počela – protiv „Olimpijakosa“.
Grčki velikan još jednom je stao na put „Monaku“, koji je u ovoj sezoni prolazio kroz velike turbulencije, od povreda do odlaska Spanulisa, ali ovog puta nije bilo one neizvesnosti kao prethodnih godina.
„Olimpijakos“ je pobedio u četvrtfinalnoj seriji ubedljivim rezultatom 3:0 i tako zatvorio jedno veliko poglavlje u istoriji kluba iz Kneževine.
Na simboličan način završena je petogodišnja era, tokom koje je upravo „Olimpijakos“ bio protivnik koji je najčešće stajao na putu najvećih ambicija „Monaka“.
Era Majka Džejmsa
Ako postoji jedno ime koje će zauvek biti sinonim za uspon „Monaka“, onda je to Majk Džejms.
Američki bek bio je lice ovog projekta od prvog dana u Evroligi. Bio je lider tima, najbolji strelac, čovek koji je rešavao ishod najvažnijih mečeva i igrač oko koga se gradila čitava filozofija kluba.
Tokom boravka u „Monaku“ postao je najbolji strelac u istoriji Evrolige, osvojio je zvanje najkorisnijeg igrača (MVP) regularnog dela sezone i izrastao u apsolutnu ikonu kluba. Njegova igra donela je „Monaku“ mnoštvo istorijskih pobeda nad najvećim evropskim timovima, i navijači će ga zauvek pamtiti kao košarkaša koji je promenio identitet kluba.
Uporedo sa Džejmsom, kroz „Monako“ su prošli brojni prvoklasni igrači, poput Elija Okoba, Džordana Lojda, Alfe Dijala, Donatasa Motiejunasa, Džona Brauna, Danijela Tajsa, Nikole Mirotića i drugih, a važnu ulogu u razvoju projekta odigrali su treneri Saša Obradović i kasnije Vasilis Spanulis.
Iako se „Monako“ vraća u Evrokup, iza njega ostaje pet sezona koje su potpuno promenile status kluba u evropskoj košarci. Od debitanta se pretvorio u redovnog učesnika plej-ofa, učesnika „Fajnal fora“, osvajača trećeg mesta (dok se igrao meč za treće mesto) i finalistu Evrolige.
Nova sila iz Istanbula – „Bešiktaš“ Alimpijevića dolazi kao zamena
Dok se „Monako“ posle pet godina oprašta od Evrolige, njegovo mesto u elitnom društvu zauzima jedan od klubova koji su napravili veliki proboj u evropskoj košarci u poslednjim sezonama – „Bešiktaš“.
Velikan iz Istanbula dolazi u Evroligu kao vicešampion Evrokupa, nakon što je dve godine zaredom bio među najboljim ekipama ovog turnira.
Prvo je stigao do polufinala, a već u sledećoj sezoni napravio je novi korak napred i probio se u veliko finale, potvrdivši da njegov uspon nije bio slučajnost.
Najveće zasluge za preporod crno-belih pripadaju srpskom stručnjaku Dušanu Alimpijeviću, aktuelnom glavnom treneru reprezentacije Srbije i bivšem treneru Crvene zvezde.
Kada je preuzeo „Bešiktaš“, klub nije bio u krugu favorita ni u domaćem prvenstvu, ni na evropskoj sceni, ali je za kratko vreme izgradio ekipu prepoznatljivu po agresivnoj odbrani, brzim tranzicijama i visokoj disciplini.
Alimpijević je uspeo da od „Bešiktaša“ napravi tim koji se ravnopravno borio sa znatno bogatijim protivnicima. Njegov rad nije ostao neprimećen, i klub je postao jedna od najlepših priča evropske košarke u poslednje dve godine. Upravo zahvaljujući konstantnosti rezultata u Evrokupu, „Bešiktaš“ je zasluženo dobio pozivnicu u elitu.
Za klub iz Istanbula ovo je nova prilika da se vrati na veliku scenu. Poslednji put „Bešiktaš“ je bio stalni učesnik Evrolige pre više od deset godina, a sada dolazi sa daleko ozbiljnijim projektom nego ranije. Stabilna organizacija, jasna vizija i trener koji je dokazao da ume da izvuče maksimum iz svoje ekipe, ulivaju optimizam da crno-beli neće igrati epizodnu ulogu u najjačem evropskom takmičenju.
Sa Dušanom Alimpijevićem na trenerskom mostu i ambicioznim planovima rukovodstva, „Bešiktaš“ će ući u novu sezonu Evrolige sa željom da ne bude samo učesnik, već ekipa sposobna da pomeša karte favoritima i postane jedno od najprijatnijih iznenađenja elitnog turnira. Ako bude bar upola kao „Monako“, biće izuzetno zanimljivo. Ostaje da se vidi kakvu će ekipu „Bešiktaš“ izgraditi u pripremnom delu sezone.
