Lesor: „Zver" se sam ne plaši — on živi da bi plašio druge!
Mathias Lessort je ostavio iza sebe godinu i po najtežih dana — od teške povrede u decembru 2024. do povratka sa širokim osmehom na licu u martu 2026. Put koji bi malo ko prevalio s takvom voljom.
Vreme je kao da je stalo. Mathias Lessort je pokušavao da sakupi razbacane misli na jedno mesto — od te iste decembarske noći, kada je prelom noge primorao „zver s Martinika" da pred celim svetom prizna: i on je kao svi ostali. Da i njemu biva bolno. Da i on može da se slomi.
19. decembar 2024: dan kada je „zver" pala
Prema rečima svedoka, te noći je Lessort napustio teren šepajući, ali ne padajući — da ne bi uplašio sina koji je sedeo na tribinama. Možda je to bio i gest prema samom sebi. Čak i u najtamnijem danu svog života pokazati: prava „zver" se ne plaši. Ona postoji samo da bi plašila druge.
Vreme ide napred — to je aksioma. Sekunda je ista za sve. Ali za francuskog centra svaka od njih je tekla dvostruko sporije. Atleta lišen mogućnosti da radi ono čemu je posvetio čitav život — to nije samo „zver u kavezu". To je organizam izbačen iz uobičajenog ritma.
A Lessortov ritam — jedna reč: Rad.
Stručni štab Panathinaikosa, pošto je konačno dobio zeleno svetlo od lekara, bio je prinuđen da bukvalno zadržava svog igrača. Još pre zvaničnog odobrenja za nastavak treninga — s gipsom na nozi — Lessort je uspeo da izađe na teren sam, ne obavestivši klub. I svejedno je tražio, napola u šali napola ozbiljno, dozvolu da pokuša da zakuca. Makar i oslanjajući se na jednu nogu. Moralo mu se iznova i iznova objašnjavati zašto to kategorički nije dozvoljeno — kao u začaranom krugu.
23. maj 2025: Fajnal for u Abu Dabiju
Početna prognoza lekara od četiri meseca praktično se potvrdila. Glavni trener Ergin Ataman uvrstio je Lessorta u spisak za Fajnal for Evrolige u Abu Dabiju. Ti dani i dva meča u UAE bili su jedini period kada je život Mathiasa Lessorta ponovo potekao poznatim tokom: sala, trening, utakmica — i opet iznova. Upravo taj ritam mu je tako nedostajao.
Međutim, uprkos povratku na teren, u finalima grčkog šampionata Stoiximan GBL odlučeno je da ga ne prijave. Sezona se završila gotovo bez slave. Reč „povratak" samo je šapatom kružila svlačionicom OAKA — i tog puta nije postala punovredna stvarnost.
24. novembar 2025: drugi udarac sudbine
Dani su prolazili, a Lessort i dalje nije mogao da potvrdi svoj povratak. Potvrdilo se, međutim, nešto drugo — neophodnost ponovne operacije. Hirurzi su otklonili oštećenje hrskavičnog tkiva u levom skočnom zglobu. Zahvat je bio konačan, ali je dodao još nekoliko meseci čekanja već ionako prepunoj „peščanoj uri".
„Samo Bog zna šta ću osetiti"
Od novembra 2025. do marta 2026. Lessort je nastavio da čeka. I da radi. Da čeka trenutak kada će videti svoje ime na elektronskoj tabli — u OAKA ili na bilo kojoj drugoj areni. Kada Ergin Ataman vikne njegovo ime s trenerske klupe. Ta scena mu se mora da je vrtela u glavi iznova i iznova — kao stara traka na bezbroj ponavljanja. Ali kada je stigao čas „živog snimanja", osećaj je bio neuporediv. Ovacije tribina — neuporedive. I sam Lessort — na parketu, tamo gde mu je i mesto.
12. mart 2026: trijumf na parketu OAKA
4. marta 2026. Lessort je odigrao prvi potpuni timski trening. Svi sati posvećeni teretani. Sve sesije na parketu — ponekad u potpunoj samoći, ponekad rame uz rame s Atamanovim stručnim štabom koji je delio filozofiju svog igrača: samo rad. I evo — veče četvrtka, prepun OAKA, meč Evrolige protiv Žalgirisa iz Kaunasa.
Lessort je izašao u startnoj petorci. Postigao je 9 poena (4 od 8 pokušaja iz igre), dodao 3 skoka i 1 blokadu za 22 minuta i 13 sekundi na terenu. Panathinaikos je pobedio. A dvorana — ta ista dvorana koja ga je čekala 291 dan — dočekala je povratak „zveri" pravom burom ovacija. Najzaslužnijom u njegovoj karijeri.
Jedan od najdužih i najbolnijih puteva povratka u modernoj evropskoj košarci — prevaljen. Mathias Lessort je ponovo ovde.
