Žofri Lovernj se vratio u Partizan prošle sezone, a period priprema za novu sezonu iskoristio je za razgovor sa novinarima portala „Skweek".
Žo je tom košarkaškom portalu ispričao o raznim temama. Između ostalog, bilo je reči o Željku Obradoviću, za koga je kratko igrao u Fenerbahčeu, kao i o Partizanu, savremenoj košarci i novim generacijama.
„Željko je uvek birao sa emocijom. Uvek sam slušao kako priča samo o dva kluba — Partizanu i Panatinaikosu. Nisam iznenađen što se vratio u PAO. On ima drugačiji pristup treninzima. Naučio me je da stvari radim ne zbog kluba ili trenera, već zbog sebe. Mnogi treneri pokušavaju da se sprijatelje sa tobom. Željka to ne zanima. On čini sve da ekipa bude uspešna. Lažna prijateljstva — to nije njegov stil", rekao je Žofri Lovernj.
Lovernj je takođe priznao da je dva puta u karijeri bio blizu prelaska u Panatinaikos. Prvi put je PAO pokazao interesovanje 2022. godine, ali je tada otišao u Asvel. Takođe, 2024. godine, kada se Matijas Lesor povredio, Atinjani su želeli da ga dovedu iz Asvela, ali klub nije hteo da ga proda.
Tada nije mogao mnogo da odlučuje, ali Lovernj kaže da je tokom karijere napravio mnogo grešaka. Jedna od njih bio je i povratak iz NBA lige.
„Imao sam još jednu godinu ugovora. Bio sam nestrpljiv, kao i tokom cele karijere, trebalo je da ostanem. U NBA ligi je najteže potpisati drugi ugovor, a meni je to uspelo. Tada je sve moguće, ponekad je potrebno više vremena, ali sve je moguće", rekao je Lovernj.
O Partizanu…Žo se vratio u crno-beli dres posle 12 godina. Kaže da je vreme proletelo neprimećeno.
„Ponekad ni sam ne shvatam da imam 35 godina. Mnogo sam bliži kraju karijere nego njenom početku. Kada vidim sebe u dresu Partizana od pre 13 ili 14 godina… Kao da je bilo pre tri ili četiri godine… Vreme brzo prolazi. Nema mnogo mesta za greške."
Jedna od tema bila je i trenutna situacija u evropskoj košarci. On kaže da je potpuno nejasno šta će biti sa njom, jer najbolji igrači iz Evrope možda nikada neće zaigrati u Evroligi. On naglašava da su ključ domaći igrači.
„Kada gledam Žalgiris, želim da vidim litvanske igrače. Kada gledam Partizan, želim da vidim srpske igrače. Ne želim da sve ekipe budu iste. Možda će neko reći da sam stare škole, ali ja tako mislim. Košarka raste, to je sigurno, količina novca se povećava, i to je sjajno. Kada sam se vratio u Evropu, najplaćeniji igrači su dobijali dva ili tri miliona, sada ih ima skoro u svakom timu."
