Dileme nije bilo — Srbija je nadigrala Španiju u meču za mediteransku bronzu 12:8 (5:2, 3:3, 2:2, 2:1). Po prikazanoj igri, tim Vujasinovića je trebalo da igra finale protiv Crne Gore, ali…
Srbija je odlično odigrala prvu četvrtinu, sa velikim žarom, agresivnošću i prikazanim kvalitetom. Odlična igra u igraču više 3-3, mirna i dobro organizovana odbrana, koja je posle rezultata 2:2 (Vučinić i Martinović) dozvolila napadu da do kraja četvrtine tri puta pronađe put do mreže Španaca. Golove su postizali Stanojević, Trtović i Milojević. Kako se ispostavilo, tu je priča i završena.
Raspoloženi kapiten Martinović, izuzetno motivisan zbog nepravednog isključenja u meču sa Italijom, komandovao je igrom i potvrdio tezu Vujasinovića da je bez sumnje najbolji igrač turnira. Kad god je trebalo, golom je vraćao samopouzdanje u igru tima. Španci su stalno bili u zaostatku od tri do četiri gola. Odbrana i Glušac su radili veliki posao.
Na početku poslednje četvrtine Španci po drugi put nisu realizovali penal, a to je kaznio niko drugi do sjajni Martinović — petim golom za 11:7. Niko mu nije mogao ništa da suprotstavi, gađao je gol bez greške. Povećao je prednost na 12:7, a do kraja je rival samo ublažio poraz. Za Srbiju je ovo četvrta vaterpolo medalja na Mediteranskim igrama od sticanja nezavisnosti.
Posle tri zlatne medalje u Peskari, Taragoni i Oranu, stigla je bronza za sastav koji je naporno trenirao od sredine juna. Konačno, i za novog selektora Vladimira Vujasinovića ovo je debitantsko priznanje, a ostaje žal što mečevi sa Crnom Gorom, a posebno sa Italijom, nisu završeni uspešnije.
Medalju su osvojili: Mišović, Pljevančić, Stanojević 1, Urošević, Trtović 1, Milojević 1, Vučinić 1, Dimitrijević, Božović, Martinović 6, Gavrilović 2, Glušac, Čonkić. Zbog povrede nije igrao Lukić.
