Medved odao priznanje legendi Blažu Paunoviću

Selektor muške reprezentacije Srbije u fudbalu Velko Paunović izvršio je simboličnu posetu rodnom kraju svoje porodice — gradu Medveđi i selu Pustom Šilovu. Ovo je mesto gde je njegov otac, legendarni Blagoje Paunović, ostavio neizbrisiv trag ne samo kao vrhunski fudbaler, već i kao čovek velikog srca. U okviru svečanih manifestacija organizovana je izložba pod nazivom „Od Pustog Šilova do večnosti“, koja je okupila rodbinu, prijatelje i obožavaoce talenta „Paćka“, kako su ljubazno zvali legendu jugoslovenskog fudbala.

Legendarna karijera i porodično sećanje

Blagoje Paunović je jedno od najpoštovanijih imena u istoriji regiona. On je bio deo čuvene generacije „Partizana“, koja je 1966. godine stigla do finala Kupa šampiona UEFA. Pored toga, igrao je za reprezentaciju Jugoslavije, koja je dve godine kasnije izašla u finale Evropskog prvenstva u Rimu. Njegovo ime zauvek je upisano u istoriju jugoslovenskog i srpskog fudbala.

Posebnu simboličku vrednost događaju dalo je poklapanje sa velikom godišnjicom: ove godine klubu FK „Jablanica“ iz Medveđe napunilo se 100 godina. Program manifestacija počeo je na lokalnom stadionu, gde su Velka Paunovića i delegaciju Fudbalskog saveza Srbije toplo pozdravili predstavnici kluba, veterani sporta, aktivni igrači i brojni gosti. U atmosferi ponosa i jakih emocija obeležena je stogodišnjica kluba, uz sećanje na najvažnije trenutke njegove bogate istorije.

Selektor nacionalnog tima čestitao je domaćinima stogodišnjicu i uručio suvenire. Timu starijih uzrasta predati su oprema i lopte kao znak podrške klubu i novim generacijama igrača. Predsedniku kluba Jakši Jankoviću uručen je specijalni dres reprezentacije Srbije sa brojem 100 i natpisom „FK JABLANICA“.

Emotivna izložba i sećanja prijatelja

Centralni deo programa održan je u Kulturnom centru Medveđe, gde je predstavljena fotoizložba posvećena životu Blagoja Paunovića. Poseban emotivni pečat izložbi dali su materijali koje je pružila njegova supruga Sofija Paunović. Ona je pomogla u odabiru fotografija iz porodičnog albuma, otkrivši publici neke ranije manje poznate trenutke iz privatnog života velikog fudbalskog asa.

Na zidima su se smenjivali snimci iz igračkih dana, trenerske karijere, porodičnih trenutaka i neizbežnih izleta u prirodu i na ribolov. Posetioci su imali priliku da vide istoriju jedne ere i čoveka kojeg su svi pamtili po iskrenosti, duhovnoj toplini i neposrednosti.

O prijateljstvu koje je trajalo decenijama pričao je saigrač Blagoja iz „Partizana“ i reprezentacije Jugoslavije Nenad Bečković.

„Samo retki ljudi zauvek ostaju u srcu, ne samo zbog onoga što su uradili na terenu, već i zbog toga kakvi su bili kao ličnosti. Za mene je Blagoje Paunović bio baš takav čovek“, istakao je Bečković, sećajući se zajedničkih dana u „Partizanu“, u reprezentaciji i mnogih anegdota koje su obeležavale njihovo prijateljstvo.

Bečković je podelio priču o tome kako su postali prijatelji: „Tokom turneje u Južnoj Americi preminuli Bobek nas je smestio u istu sobu. Postali smo sobni drugovi, a vrlo brzo i prijatelji za ceo život. Kada sam došao u „Partizan“, nije mi bilo lako, a prva osoba koja je stala na moju stranu bio je Blagoje. On je znao kada treba da me ohrabri, kada da me nasmija, a kada jednostavno bude pored mene. To se ne zaboravlja. Mnogo smo se šalili tokom svih ovih godina. Posebno oko njegovog Pustog Šilova. Često sam ga pitao: „Blagoje, da li je prazno zato što nema ljudi?“ A on je odmah, u svom stilu, smišljao odgovor i branio svoje selo kao da je najveći grad na svetu. Volio je svoje korene, svoj narod i svoje prijatelje. I u tome je bio poseban“.

Kasnije, obavljujući funkciju u „Partizanu“, Bečković je insistirao da se Paunović vrati u svoj klub.

„Znao sam koliko može dati timu. Radio je sa Milošem Milutinovićem, Ivicom Ošimom, Ljubišom Tumbakovićem... I gde god da je bio, ljudi su ga cenili zbog iskrenosti, poštenja i lojalnosti. Bio je saradnik na koga se moglo osloniti bez ikakve zadrške. Danas, kada govorimo o Blagoju Paunoviću, govorimo o čoveku kojih ima sve manje u ovom svetu. Za mene je on bio jedna od najpotpunijih ličnosti u istoriji „Partizana“, jugoslovenskog i srpskog fudbala. I zato sam srećan što danas postoji ova izložba. Da mladi vide ko je bio Blagoje Paunović. A mi, starija generacija, možemo još jednom da se setimo prijatelja kojeg nikada nećemo zaboraviti“, zaključio je Bečković, koji je u Medveđu došao u društvu Ljubiše Tumbakovića.

Nasleđe oca: reči Velka Paunovića

S posebnim emocijama obratio se prisutnima i Velko Paunović, koji nije skrivao koliko mu je značajna ova poseta Medveđi i Pustom Šilovu.

„Tata je ostavio dubok trag u meni, pre svega u ljudskom smislu. Dario mi je snagu i podršku tokom celog fudbalskog puta. Postupao je prema meni isto kao i prema svim svojim igračima i kolegama. U tome je njegova veličina, i to je ono što se danas trudim da prenesem igračima sa kojima radim. Iskreni odnosi zasnovani na međusobnom poštovanju i poverenju“, rekao je Paunović.

Govoreći o karakteru oca, selektor reprezentacije Srbije posebno je istakao njegovu iskrenost i neposrednost.

„Nije imao nikakvu fasadu, nikakvu masku. Bio je duhovit, iskren i jedinstven. Ljudi ga pamte po tome kako se odnosio prema njima. Vreme provedeno s njim bilo je impresivno za sve nas koji smo bili pored njega. Na fotografijama koje ste videli tokom ove izložbe, najjači utisak ostavlja njegovo hobbi — mnogo je voleo ribolov. Svojim duhom i harizmom oplemenjivao je sve ljude oko sebe“, dodao je on.

Završavajući, sa vidljivim emocijama, Velko Paunović zahvalio je svima koji su učestvovali u organizaciji manifestacije.

„Ovo je za mene velika čast. Dugo nisam bio u ovim krajevima i osećam koliko radosti je moj otac ostavio na ovom tlu. Hvala svima na tome što ste ovaj dan učinili duboko utisnutim sećanjem za mene i moju porodicu“.

Posebnu lepotu celoj manifestaciji dali su najmanji gosti. Brojna deca je dočekala Velka Paunovića ispred Kulturnog centra. Selektor reprezentacije Srbije strpljivo je razgovarao, slikao se i delio poklone mladim sportistima, šaljući snažnu poruku da se prave vrednosti i ljubav prema fudbalu prenose iz generacije u generaciju.

Medveđa je pokazala da sećanja na Blagoja Paunovića žive u svima onima koje je oplemenio svojom dobroćudnošću, karakterom i životom koji je ostavio iza sebe.