Medvedža je odati počast Blažu Paunoviću

Legendarni jugoslovenski fudbaler, član slavne generacije „Partizana“ koja je 1966. godine stigla do finala Kupa šampiona, kao i učesnik reprezentacije Jugoslavije koja je dve godine kasnije izašla u finale Evropskog prvenstva u Rimu, Blažo Pavunović ostao je u istoriji kao jedno od najpoštovanijih imena jugoslovenskog fudbala. Njegovo ime postalo je sinonim za majstorstvo, poštenje i nekompromisnu ljubav prema igri.

U Medveđi i selu Pusto Šilovo, uz učešće porodice, rođaka, prijatelja i mnogih ljudi koji su sa posebnim poštovanjem govorili o legendarnom „Pac-u“, održana je izložba pod nazivom „Od Pustog Šilova do večnosti“. Ovaj događaj postao je važan ne samo za fudbalsku zajednicu, već i za ceo region, okupivši stare i nove ljubitelje sporta.

Poseban simboličan značaj celom događaju dala je činjenica da su se sećanja na Blaža Pavunovića poklopila sa velikom godišnjicom — 100 godina od osnivanja fudbalskog kluba „Jablanica“ iz Medveđe. Stogodišnjica kluba i sećanje na velikog sina ove zemlje spojili su se u jedno, stvarajući atmosferu dubokog poštovanja prema istoriji i tradiciji.

Program je počeo na stadionu, gde su predstavnici kluba, veterani, aktivni igrači i mnogi počasni gosti dočekali Veljka Pavunovića i delegaciju Fudbalskog saveza Srbije. U atmosferi ponosa i emocija obeležena je velika godišnjica, praćena podsećanjem na najvažnije trenutke iz bogate istorije „Jablanice“. Bio je to praznik sporta i sećanja koji je ujedinio generacije.

Glavni trener naše reprezentacije A čestitao je domaćinima stogodišnjicu kluba, a zatim uručio suvenire. Prvom timu poklonjena je oprema i lopte kao znak podrške klubu i mlađim generacijama koje dolaze na red. Predsedniku kluba Jakši Jankoviću uručen je dres reprezentacije Srbije sa brojem 100 i natpisom — FK JABLANICA, što je postalo jedinstven simbol priznanja zasluga kluba.

Centralni deo programa održan je u Kulturnom centru Medveđe, gde je organizovana izložba fotografija i sećanja iz života Blaža Pavunovića. Poseban emotivni pečat izložbi dala je njegova supruga Sofija Pavunović, koja je pomogla u izboru fotografija iz porodičnog albuma, otkrivajući neke ranije manje poznate trenutke iz privatnog života velikog fudbalskog asa.

Dok su se na zidima smenjivale fotografije iz igračkih dana, trenerske karijere, porodičnih trenutaka i neizbežnih izleta u prirodu i na ribolov, posetiocima je stvarao utisak da gledaju istoriju o jednoj eri i čoveku koga su svi pamtili po iskrenosti, toplini i neposrednosti. Ove fotografije oživljavale su sećanje na vreme kada je fudbal bio ne samo sport, već i način života.

O prijateljstvu koje je trajalo decenijama pričao je Blažov saigrač iz „Partizana“ i reprezentacije Jugoslavije Nenad Bjeković. Njegove reči bacile su svetlo na Pavunovićevu ličnost van fudbalskog terena, pokazujući dubinu ljudskih veza koje je gradio sa okolinom.

«Samo retki ljudi zauvek ostaju u srcu, ne samo zbog onoga što su uradili na terenu, već i zbog toga kakvi su ljudi bili. Za mene je Blažo Pavunović bio baš takav čovek», — izjavio je Bjeković, sećajući se zajedničkih dana u „Partizanu“, reprezentaciji i brojnih anegdota koje su obeležile njihovo prijateljstvo.

Bjeković je podelio dirljivu priču o tome kako su postali prijatelji: «Na turneji u Južnoj Americi pokojni Bobek nas je smestio u istu sobu. Postali smo sobni drugovi, a ubrzo i prijatelji za ceo život. Kada sam došao u "Partizan", nije mi bilo lako, a prva osoba koja je stala pored mene bio je Blažo. On je znao kada treba da me ohrabri, kada da me nasmeje, a kada jednostavno da bude pored mene. To se ne zaboravlja. Mnogo smo se šalili tokom svih ovih godina. Posebno oko njegovog Pustog Šilova. Često sam ga pitao: "Blažo, da li je tamo prazno jer nema ljudi?"

«A on je odmah, u svom stilu, pripremao odgovor i branio svoje selo kao da je to najveći grad na svetu. Volio je svoje korene, svoj narod i svoje prijatelje. I u tome je bio poseban».

Kasnije, kao funkcioner „Partizana“, Bjeković je insistirao da Pavunović se vrati u svoj klub: «Znao sam koliko može da doprinese. Radio je sa Milenom Milutinovićem, Ivicom Ošimom, Ljubišom Tumbakovićem... I gde god da je bio, ljudi su ga cenili zbog iskrenosti, poštenja i lojalnosti. Bio je saradnik na koga se moglo osloniti bez ikakve rezervne misli. Danas, kada govorimo o Blažu Pavunoviću, govorimo o čoveku kakvih ih sve manje u ovom svetu. Za mene je bio jedna od najpunijih ličnosti u istoriji "Partizana", jugoslovenskog i srpskog fudbala. I zato sam srećan što danas postoji ova izložba. Da mladi vide ko je bio Blažo Pavunović. A mi, stariji, da još jednom podsetimo prijatelja koga nikada nećemo zaboraviti», — zaključio je Bjeković, koji je došao u Medveđu u društvu Ljubiše Tumbakovića.

Sa posebnim emocijama prisutnima obratio se i Veljko Pavunović, koji nije krivio koliko mu je važan dolazak u Medveđu i Pusto Šilovo. Njegove reči postale su iskreno priznanje zasluga oca prema porodici i društvu.

«Tata je ostavio dubok trag u meni, pre svega u ljudskom smislu. Daje mi snagu i podršku tokom celog fudbalskog puta. Odnosio se prema meni isto kao što se odnosio prema svim svojim igračima i kolegama. U tome je njegovo veličanstvo, i to je ono što danas pokušavam da prenesem igračima sa kojima radim. Iskrene odnose zasnovane na međusobnom poštovanju i poverenju», — rekao je Pavunović.

Govoreći o karakteru oca, glavni trener Srbije posebno je istakao njegovu iskrenost i neposrednost. Naglasio je da su baš te kvalitete činile Blaža jedinstvenom figurom u svetu sporta.

«Nije imao nikakvu fasadu, nikakvu masku. Bio je duhovit, iskren i jedinstven. Ljudi ga pamte po tome kako se odnosio prema njima. Vreme provedeno s njim bilo je nezaboravno za sve nas koji smo bili pored njega. Na slikama koje ste videli na ovoj izložbi, najjači utisak ostavlja njegovo hobije, veoma je voleo da ribari. Svojim duhom i harizmom oplemenjivao je sve ljude oko sebe».

Na kraju, sa vidljivim emocijama, zahvalio je svima koji su učestvovali u organizaciji događaja. Ova zahvalnost odražavala je dubinu priznanja za priliku da se oca oduži pred njegovim zemljacima.

«Za mene je ovo velika čast. Dugo nisam bio u ovim krajevima i osećam koliko radosti je moj otac ostavio na ovoj zemlji. Hvala svima što ste učinili da ovaj dan ostavi duboko urezano sećanje za mene i moju porodicu».

Posebnu lepotu celom programu dali su najmanji. Veliki broj dece dočekao je Veljka Pavunovića ispred Kulturnog centra, a glavni trener Srbije strpljivo je razgovarao, slikao se i delio poklone mladim sportistima, šaljući snažnu poruku da se prave vrednosti i ljubav prema fudbalu prenose iz generacije u generaciju. Ovaj kontakt sa mladima postao je simbol kontinuiteta tradicije.

Medveđa je pokazala da sećanja na Blaža Pavunovića žive u svima koje je on oplemenio svojom dobroćudnošću, karakterom i životom koji je ostavio iza sebe. Ovaj dan postao je ne samo spomenik prošlosti, već i inspiracija za budućnost, dokazujući da prave legende nikada ne umiru dok ih ljudi pamte.