Ivan Miljković: analiziramo neuspehe, ali da li analiziramo pobede?
Trošimo nebrojeno sati na analizu neuspeha. Pregledamo propuštene prilike, rastavljamo greške, sumnjamo u odluke i tražimo odgovore. Ali koliko često ulažemo isto toliko truda da bismo razumeli zašto nam je uspelo?
Tačno ovo pitanje postalo je jedna od najzapaženijih diskusija u programu Harvardske poslovne škole Business in Entertainment, Media and Sports. Ono je bacilo izazov duboko ukorenjenom načinu razmišljanja — ne samo u sportu, već i u biznisu.
Navika da se analiziraju porazi
Kroz celokupnu karijeru u profesionalnom sportu, poraz je uvek zahtevao hitnu analizu. Nakon njega sledila su duga sastanci, detaljne analize, teški razgovori i bezsanne noći kada su se ponovo i ponovo odvijali ključni trenuci. Sportisti, treneri i menadžeri pitaju se: šta je pošlo po zlu? Šta je moglo biti urađeno drugačije?
Korporativni svet funkcioniše gotovo na isti način. Kada projekat ne dostiže ciljeve ili strategija propada, kompanije se okupljaju da bi razumele uzroke.
A šta se dešava nakon pobede?
Pobeda obično donosi proslavu. Emocije, priznanje, bonusi, trofeji, medalje i osećaj postignuća. Sam rezultat često postaje kraj priče.
Za vreme svoje karijere imao sam sreće da radim sa visoko uspešnim timovima u različitim zemljama, kulturama i organizacijama. Bez obzira na geografiju, jedan obrazac ostao je nepromenjen.
Porazi su uvek analizirani u izuzetnoj detaljnosti.
Pobede retko dobijaju isti tretman.
Moguće je da pobeda deluje kao dokaz da je sve bilo urađeno ispravno. Međutim, uspeh može biti jedna od najubedljivijih maski.
Zlatna medalja oko vrata sportiste često krije nebrojene trenutke kada su događaji mogli lako da se razvijaju drugačije. Unutrašnje neslaganja. Strateške greške. Neuspesi u komunikaciji. Odluke koje bi pod malo drugačijim okolnostima mogle dovesti do potpuno drugačijeg ishoda.
Isti princip važi i u biznisu.
Dobri finansijski rezultati mogu sakriti slabe organizacione procese. Uspešan projekat može odvesti lidere od pitanja da li su osnovne odluke bile zaista opravdane ili je rezultat jednostavno olakšan povoljnim okolnostima.
Ovo podiže mnogo važnije pitanje nego da li smo uspeli.
Da li smo zaista razumeli zašto?
Jedan od najvrednijih lekcija, diskutovanih na Harvardskoj poslovnoj školi, jeste da rezultati i kvalitet odluka nisu uvek isto.
Izvrstan odluka ponekad može dovesti do razočaravajućeg ishoda.
Slično tome, loša odluka može povremeno doneti uspeh.
Ako organizacije presuđuju samo na osnovu rezultata, rizikuju da ponavljaju pogrešne procese samo zato što su jednom uspeli. S druge strane, mogu odbaciti izvrstan način donošenja odluka jer su kratkoročne okolnosti dovele do nepovoljnog ishoda.
Budući uspeh ne određuje trofej na polici, šampionski titula ili izuzetan kvartalni izveštaj.
On zavisi od spremnosti da se istraži šta je zaista stvorilo taj uspeh.
Neuspeh nas uči čemu treba izbegavati.
Uspeh nas uči šta treba ponavljati.
Opasnost je u tome što retko ostajemo dovoljno dugo da izvučemo lekcije iz naših pobeda.
Najuspešniji ljudi, timovi i organizacije nisu nužno oni koji najduže slave svaku pobedu. To su oni koji istražuju svaku pobedu sa istom disciplinom kojom pristupaju svakom porazu.
Zato što se iza svakog uspeha krije lekcija.
Oni koji je otkriju pretvaraju jednu pobedu u temelj za mnoge druge.
Napomena urednika: Članak je prvobitno objavljen od strane Ivana Miljkovića na njegovom profilu na društvenoj mreži LinkedIn i objavljen je ovde uz dozvolu.
