Optimizam u vezi sa budućnošću „Montreal Canadiens" je potpuno opravdan.
U timu postoji niz mladih igrača koji mogu da promene tok igre na svakoj poziciji, što klubu daje dovoljno fleksibilnosti za dalji rast na tabeli Istočne konferencije. U tom kontekstu, iznenađuje što klub nije preduzeo gotovo ništa tokom leta.
„Canadiens" su zaključili nekoliko poslova sa igračima iz farmi i potpisali dva solidna ugovora, čime su osigurali da timu dugoročno budu dostupni perspektivni hokejaši poput golmana Jakuba Dobea i Ivana Demidova. Takođe, klub je preuzeo deo plate veterana Brendana Galahera, poslavši ga u „Vankuver". Ali to je sve.
Za tim koji je upravo izveo neočekivan i uzbudljiv skok do finala Istočne konferencije, takva neaktivnost deluje krajnje iznenađujuće.
Trenutno „Canadiens" imaju deveti najveći slobodni prostor ispod platnog plafona u ligi — gotovo 13,4 miliona dolara. To je ogroman resurs za privlačenje novih talenata, ako klub to poželi.
Među igračima sa ograničenim pravima (RFA) koji još uvek nisu potpisali ugovore, teško je zamisliti da bi Kirbi Dah, Zejk Boldjuk ili Arber Džekaj zajedno koštali tim čak i polovinu preostalog budžeta ispod plafona.
Recimo da klubu ostaje oko 7 miliona dolara za troškove. Zašto ih onda ne troše? Možda klub radi na nekom transferu ili jednostavno ne vidi nikoga ko bi vredeovao truda po ceni koja ima smisla za „Canadiens".
Čak i uz to što je gotovo ceo osnovni sastav tima vezan ugovorima za dugu budućnost, postoji očigledna potreba za nadogradnjom.
Razlog je jednostavan: u prva dva kruga tim nije imao većih problema, ali u finalu konferencije „Karolina Harikens" su lako i nesmetano dominirali nad njima.
Mladim timovima treba da usvoje lekcije, a mladi igrači se individualno usavršavaju. Za „Canadiens" je to očigledno, ali jaz koji smo videli između njih i „Karoline", kao i drugih elitnih, iskusnih timova Istoka, ne može se prevazići samo odrastanjem.
Prošle sezone „Montreal" nije bio posebno dobar tim u igri pet na pet. Kao i mnogi mladi timovi sa elitnim, rastućim talentom, pokazivali su bljeskove odlične igre, ali u celini njihovi osnovni pokazatelji nisu izgledali posebno dobro. Tim je premašio svoj procenjeni broj golova u svim situacijama za oko 33, a značajan deo te prednosti obezbeđen je jakom igrom u igri sa viškom i manjkom igrača.
Iako se tim sa stanovišta talenata lako može smatrati iznad proseka, čak i malo smanjenje te prednosti (možda zato što ne možemo očekivati da će ponovo zadržati treći najveći procenat šuteva u igri sa viškom igrača u ligi) može im koštati više od par pobeda.
Pored toga, postoji rizik i u situaciji sa golmanima.
Dobe i Džejkob Fajler su se prošle sezone pokazali veoma dobro i verovatno još uvek imaju potencijal za rast — posebno Fajler, koji ima samo 21 godinu. Međutim, retko koji tim može da se oslanja na dva golmana mlađa od 25 godina tokom cele sezone, a kampanja Sema Montembeaulta u sezoni 2025/26 (procenat odbranjene šuteva 0,872, razlika između primljenih i očekivanih golova minus 4,9) dala je klubu vrlo malo razloga da mu veruje u budućnosti. Bilo kakva regresija kod ova dva mlada golmana može postati problem.
„Florida Panterz" će nesumnjivo poboljšati svoje rezultate, „Tampa Bej Lajtning" i „Boston Bruins" i dalje imaju elitne golmane, „Bafalo Sejbres" imaju očigledan interes — i možda unutrašnju stazu — za Konora Helbjuka, „Otava Senatorz" mogu ostati u trci, „Toronto Mepl Lifs" mogu poboljšati svoje rezultate (iako je bolje ne zadržavati dah), a čini se da „Njujork Ajlanders" ili „Vašington Kapitols" moraju da naprave korak unazad u borbi za mesta u plej-ofu. Tako je put do plej-ofa iznenada postao uži nego prošle sezone.
Dodavanje talenata u prvih šest linija, na primer Elias Pettersson ili Entoni Manta, pomoglo bi da se podigne standard za ovaj tim, što je, srećom, njihov cilj.
Iz javnih izjava generalnog menadžera Kena Hjuza jasno je da on razume da posao još nije završen. Ali što duže čeka pomoć u kojoj, kako zna, ima potrebe, to postaju glasnija pitanja o sledećim koracima tima.
