Predstavnik Dust2.us Džefri "Mnmzzz" Mur razgovarao je sa Ianom "motm" Hardijem na turniru FRAG Midwest: St. Louis nakon pobede SportsBetExpert nad DETONATE.
motm je govorio o snagama i slabostima tima, o kontroverznom vlasniku SBE, kao i o tome šta je pošlo naopako u Marsborneu.
Intervju je predstavljen ispod u video formatu sa potpunom transkripcijom. Sva pitanja i odgovori su blago uređeni radi kratkoće i jasnoće.
Kako ocenjuješ svoju igru protiv DETONATE?
Pobedili smo DETONATE. Uspeli smo da odigramo na Cacheu, i to je bilo interesantno iskustvo. Ne igramo često na ovoj mapi. Igrati na Cacheu protiv DETONATE bilo je pomalo neugodno, jer u mnogim našim treninzima i u većini mečeva koje gledamo, ljudi igraju sporije, deluju metodičnije, koriste promišljene ulaske.
Oni su mogli da nas kazne u mnogim rundama, jer su jednostavno ulazili u prostore, a mi smo igrali u stilu gde očekujemo tajminge granata i standardne razmene. Često su nas iznenađivali, a tim našeg nivoa treba da uništava takve kolektive koji jednostavno ulaze u prostore. Trebalo bi lako da ih kažnjavamo, ali mislim da je u tome i problem našeg tima.
U nekim danima igramo jednostavno fantastično. Imamo veoma visok individualni nivo, delujemo kao jedinstvena celina, a u drugim danima smo potpuno drugačiji tim koji ne igra najbolje. Ako želimo da budemo tim elitnog nivoa, moramo da pronađemo stabilniju igru. Ponekad igramo na dvojku, ponekad na peticu plus, a zapravo treba da težimo stabilnoj četvorci.
Ako pronađemo svoju stabilnu igru, moći ćemo da podignemo nivo i stignemo do petica. Ali sada nas jako ljulja, i to nije dovoljno.
Još uvek nisi zvanično predstavljen u SportsBetExpert, ali koliko sam shvatio, vratio si se u tim na stalnoj osnovi. Pre nekoliko meseci otišao si zbog posla. Šta te je vratilo?
Da, morao sam da prestanem da igram sa SportsBetExpert. Trebalo je da zarađujem više novca, i u to vreme to je bilo pitanje načina razmišljanja. Radio sam na tom poslu tri ili četiri meseca, i jednog dana sam sedeo i razmišljao.
Zamolili su me da dođem i odigram kao zamena, i tokom treninga su rekli da ako mogu da igram na stalnoj osnovi, nastaviće da igraju sa mnom. Ta misao mi se zadržala u glavi.
U duši sam Counter-Strike igrač. Volim taj posao. Ja sam izuzetno kompetitivan čovek, i to mi donosi ogromno zadovoljstvo. Sedim na poslu, a oni pišu na WhatsApp, dogovaraju treninge i ostalo, i shvatam da čak i ako ću morati malo teže sa finansijama, igrajući profesionalni CS u Severnoj Americi, to se isplati, jer jako volim taj posao. Srećniji sam. Osećam se ispunjeno.
Rad za korporativnog šefa — delom je i zbog toga počeo da igram CS. Nisam želeo da radim kao moj otac, za nekoga kome je stalo do njega koliko i do mene, za ogromnu korporaciju kojoj nije stalo do tebe. Biti deo kolektiva gde trenirate svaki dan, postavljate ciljeve, dolazite na ovakve LAN turnire i realizujete svoje treninge — to je najbolji osećaj na svetu, bar za mene.
U onom porazu u bo1 od Without a Roof juče, šta misliš da je pošlo naopako? Da li smatraš da su oni dobar tim?
Mislim da je još uvek prerano govoriti da li je to dobar ili loš tim. Smatram da gubimo zbog naše ogromne nestabilnosti. Svako može da pogleda naš tim i vidi neverovatno talentovane igrače, ali ponekad nam je veoma teško da igramo kao jedinstvena celina, i kada pokušavamo da pronađemo tu povezanost usred meča, ponekad nas to tera da igramo lošije, jer nam veoma loše polazi za rukom da sastavljamo runde u celinu.
Ali kada nam to uspe, jednostavno je veličanstveno. U meču protiv Without a Roof bili smo u ljusci. To je bila jedna od onih igara gde smo igrali na dvojku. To je bila naša najgora igra koju sam ikada video, protiv Without a Roof.
Igrali smo u prednjem delu sale, i tamo je veoma teško igrati. Lično sam veoma razočaran zbog toga, jer sam ja glasan momak. Mnogi igrači u Counter-Strikeu su glasni kada dođu na LAN, i čuje se šta svako govori. To je pomalo obeshrabrujuće, jer ne možeš da uložiš svoju energiju u igru. Kada nešto vidim, veoma sam uveren u to, znam to. Moje iskustvo mi omogućava da vidim mnogo toga u igri, i kada ne mogu da budem svoj sa svojom energijom, osećam da ne mogu mentalno da se uključim u igru.
Neki moji saigrači su isti. Takva je priroda LAN turnira u Counter-Strikeu, posebno u Severnoj Americi. Ponekad čujete jedni druge, i to nije varanje, ali mislim da bi se mogla obezbediti bolja kompetitivna sredina.
Da li smatraš da ima mesta izgovorima za vaš nastup ovde, ili se na kraju sve svodi na poraz na serveru?
Nijedan od ovih problema sa salom nije razlog našeg poraza, to su samo faktori koji doprinose gubitku. Previše smo dobri da bismo gubili zbog toga. Bolji smo od toga, ali kada se to desi, nije lakše.
Mislim da se momci iz Fragadelphie veoma trude, i obično brzo sve shvate i poprave, ali ovaj problem sa zvukom u prednjem delu može se rešiti samo na jedan način — doneti tamo slušalice sa poništavanjem buke. Razgovarao sam sa dva administratora. Sa jednim sam bio pomalo ljubazniji, a sa drugim veoma strog. Nadam se da naš sledeći meč neće biti tamo.
Ako naš sledeći meč bude tamo, ponovo ću razgovarati sa njima, jer mi se uopšte ne sviđa igranje na toj poziciji, i mislim da je retkost da tako govorim o Fragadelphiji. Volim da dolazim na ove turnire, i obično izlaze u susret. Za sve vreme dok dolazim ovde, već oko 10 godina, imao sam veoma dobra iskustva sa administratorima.
Pa se nadam da će me čuti i prilagoditi uslove. Mislim da rade dobar posao. Samo treba da sve bude logičnije. U ovoj sobi u zadnjem delu Impact Gaming Centra igra mnogo timova, ali takođe ima mnogo gledalaca, pa je mnogo buke. Ne možeš da razaznaš šta govori protivnički tim, jer previše ljudi van igre priča.
A u prednjem delu je prilično tiho. Tamo nema mnogo ljudi, jer ima manje prostora, i veoma jasno čujem šta govori protivnički tim. Navest ću primer za one koji gledaju ili čitaju intervju. Recimo, na Infernu vaš igrač na pitu baca flešku na lejn sa CT strane, zar ne? I čujete kako T igrač kaže: "O, bacaju flešku na lejn". To je apsurdno. Kako treba da igrate ako čuju svaku vašu bačenu granatu ili svaki vaš plan?
A kada igraš protiv tima kao što je Without a Roof, koji je veoma iskusan. Oni dugo nisu igrali zajedno, ali umeju da igraju igru, pa razumeju šta ti razgovori među sobom znače, i oni to čuju.
To je ogromna kompetitivna... ne znam kako da to nazovem, rupa ili nešto slično. To jednostavno čini igru manje kompetitivnom nego što bi trebalo da bude. Mislim da to dodaje određeni pritisak.
Vlasnik tima, Pete, veoma javno istupa sa svojim očekivanjima. On želi da tim prođe na mejdžor. Pri svakoj pobedi se veoma raduje. Pri svakom porazu psuje ili protivnički tim, ili ponekad čak i vaš tim.
Da li osećaš zbog toga veći pritisak na tim?
Ne osećam neki poseban pritisak. Mislim da ono što zajednica čita na Twitteru od Petea, shvataju previše ozbiljno. Kada radi sa timom, on je druga osoba. On ne unosi tu energiju u tim. On ni na koji način nije toksičan prema nama.
To je zato što naš tim mnogo radi. Imamo iskusne igrače. Pokušavamo sve da popravimo, i čak i ako naša popravljanja nisu baš dobra, Pete je uspešan biznismen. Ako vidi da radimo na tome da postanemo bolji, biće zadovoljan time.
Ne osećam ovde neki poseban pritisak. U Marsborneu je bilo mnogo apsurdnog, nepotrebnog pritiska zbog ličnosti u timu. U tom timu se to projektovalo na igrače. Tako da definitivno osećam manje pritiska nego u Marsborneu.
Uvek postoji mali pritisak, i ako ga ne osećaš, zašto onda igraš igru? Moraš da želiš da postaneš bolji. Ljudi oko tebe treba da te guraju ka napretku, a to uključuje i vlasnika organizacije, Pete187. Naravno da želi da vidi naš uspeh.
Pete ima takav karakter, i to je samo moje mišljenje. Pete ima karakter koji se loše uklapa sa tipičnim potrošačem esporta. Ali u drugim aspektima života, možda se odlično slaže sa mnogim ljudima. U zajednici ga ne razumeju, ali zaslužuje deo te kritike i mržnje koju dobija. Na kraju krajeva, nije mu stalo do toga.
Sada kada je prošlo vreme nakon onog rostera Marsborne, šta možeš da ispričaš o tome zašto je sve pošlo naopako?
U ovim intervjuima trudim se da ljudima ispričam što više mogu, bez narušavanja privatnosti mog tima. Marsborne više nije moj tim, ali to se i dalje odnosi na mene.
Gledajući unazad, sada kada igram u drugom timu i imao sam vremena, opraštam im, ali ne povlačim svoje reči. U tom trenutku atmosfera u timu je bila užasna. Mrzeli smo jedni druge. To je bila istina. I mislim da je to bila toliko okrutna istina da niko u timu nije želeo to javno da prizna.
Možda sam otišao predaleko rekavši da smo se svi mrzeli. To je kao vulkan. Sve dostigne vrhunac, i on erumpira. Mnogo te negativne energije nije bilo usmereno ni na mene, ali ne volim da učestvujem u takvoj atmosferi.
Mislim da rukovodstvo tima... Neću ulaziti u detalje. Kada kažem "rukovodstvo", mislim ne samo na in-game lidera. Govorim o osoblju, o ljudima koji sve organizuju, i o svemu. Potpuno smo promašili tako važnu poziciju u VRS, ali kada smo igrali, naš tim je bio apsolutno dovoljno dobar. Imali smo mnogo treninga. Imali smo mnogo rundi, bili smo veoma metodični u treninzima, i imali smo hemiju.
To je jednostavno prokleto šteta što smo dozvolili da to ispari zbog naših emocija, i neću precizirati šta tačno mislim. Igramo važan meč u Brazilu. Igramo protiv 9z. Treća mapa. Svi znaju gde je sada 9z, zar ne? Oni su neverovatan tim.
Dovodimo do treće mape, imamo trostruki overtaim, i jednostavno se izvičemo jedni na druge u Marsborneu. Kako možeš da ne priznaš da smo se mrzeli, kada je na kocki iskustvo koje menja život, a mi ne možemo da ostavimo emocije po strani zarad zajedničkog cilja? To je jedan od najtužnijih momenata u mojoj karijeri, iskreno, jer mislim da je svako u tom timu to zaslužio. Svako u tom timu je dovoljno radio da bi dostigao taj cilj, i sami smo sebe lišili toga ponašajući se kao idioti.
Ko će, po tvom mišljenju, biti najveća prepreka na putu do pobede na ovom turniru?
Na ovom nivou Counter-Strikea, mislim da nije važno protiv koga igramo. Dok god ne pokažemo igru nivoa "dvojke", sve će biti u redu. Without a Roof će biti teži za nas zbog mentalnog bloka koji stvaraju, zbog toga ko su oni, i zbog rivalstva sa našim igračima.
Izgubili smo od njih ranije na turniru, tako da će to biti najveći izazov: prevazići naše demone. Mislim da je ceo intervju bio o prevazilaženju demona. To je zajednička tema u našoj sceni, verovatno.
