Pogled trenera na Svetsko prvenstvo
Zavoleo sam Svetsko prvenstvo još kao dečak kada sam gledao Dansku na turniru u Meksiku 1986. godine. Otac je snimao noćne utakmice da bismo ih sestra i ja mogli gledati pred školu sledećeg jutra — baš kao što deca rade i sada, četrdeset godina kasnije!
Sada i dalje mogu da uživam u turniru kao navijač, ali kada radim kao ekspert na utakmicama, razmišljam kao trener. I dalje me obuzimaju emocije i spektakl sa navijačima koji prate reprezentacije Škotske, Norveške i Holandije, ali utakmice posmatram analitičnije — koje su taktičke tendencije i šta rade različiti treneri.
Takođe volim da otkrivam nove igrače. Čak i uz sve dostupne podatke o skoro svakom fudbaleru, iznenađenja se ipak dešavaju. Možete pronaći nekog zanimljivog za koga ranije niste čuli, ili prvi put kako treba sagledati igrača koga već poznajete. Na ovom Svetskom prvenstvu to sam već uradio sa dva fudbalera Obale Slonovače.
Jan Diomande iz RB Lajpciga sada je svima na ustima, a mi smo ga pratili dok sam radio u Brentfordu, a on nastupao za španski Leganes. Uvek nam je bio na radaru, ali uglavnom sam ga gledao u isečcima ili hajlajtima skidanih utakmica. Tako se materijal prezentuje kada skautirate igrača za dovođenje, osim ako slučaj nije prioritetan pa ne gledate cele utakmice. Sada sam ga video u celovitoj utakmici protiv Nemačke — i sve sam o njemu shvatio. Nadam se da ću ga gledati na još dve-tri, a možda i više utakmica u narednim nedeljama.
Videti svojim očima
Drugi igrač Obale Slonovače koga sam video i cenio, pre ovog Svetskog prvenstva bio mi je nepoznat. Vezista Trabzonspora Krist Inao Ulaj zapeo mi je za oko, i iako je njegova ekipa na kraju izgubila od Nemačke, napravio je nekoliko zaista dobrih poteza. Svideo mi se kako se okreće, kako igra napred, koliko je mobilan. Tehnički je bio veoma snažan.
Potpun utisak o igraču možete steći samo ako ga vidite sopstvenim očima. Drugog načina nema. Isto važi i za fudbalere reprezentacije Nemačke. Znam ko su, ali pošto radim u Premijer ligi, nju gledam stalno — na to sam fokusiran da bih bio u toku sa dešavanjima u tamošnjim timovima. Zatim sledi Liga šampiona. Veliku utakmicu Bundeslige, na primer Bajern protiv dortmundske Borusije, mogu da pogledam, ali takav je raspored. Prošle godine sam nešto više gledao Bajer Leverkuzen samo zato što je moj prijatelj Kasper Julman tamo bio glavni trener. Voleo bih da gledam više utakmica, ali to je prosto nemoguće. Čak i ako mislite o fudbalu non-stop, sati u danu je ipak samo određen broj.
Koga bih doveo?
Kao navijač, i dalje najviše volim Lionela Mesija na ovom Svetskom prvenstvu. On je najveći od svih, i treba da ga gledamo dok imamo priliku. Kada Argentina igra sa Austrijom u ponedeljak (18:00 BST), dogovorio sam se da tu utakmicu gledam sa sinom, velikim Mesijevim fanom. Ima 22 godine, i celog svog života, otkad prati Mesija, on je najbolji na svetu. Imali smo sreće da ga vidimo uživo nekoliko puta, ali sada će biti posebno samo gledati ga zajedno na televiziji — verovatno je ovo njegovo poslednje Svetsko prvenstvo.
Međutim, kao trener, ako biste pitali koga bih prvog doveo od 1428 učesnika turnira, morao bih da imam na umu da Mesi već ima 38 godina, iako je i dalje genije. Sa trenerskom glavom odgovor bi bio drugačiji. Zavisio bi od toga šta mi treba za ekipu i koga već imam, ali verovatno bih ipak izabrao veznog igrača koga smatram najjedinstvenijim na svojoj poziciji. Uvek mi se sviđao Pedri iz Barselone i reprezentacije Španije, ali upravo sada bi taj igrač verovatno bio Vitinja iz Pari Sen Žermena i reprezentacije Portugalije — ove sezone je izuzetan. Ne znam može li se to nazvati privilegijom, jer smo morali da pokušavamo da ga zaustavimo, ali sreo sam se sa njim dva puta sa Sparsima — u UEFA Superkupu i Ligi šampiona — i videti ga izbliza… vau. Jednostavno vau. Bio je toliko dobar, posebno u drugoj utakmici protiv PSŽ-a u Parizu, gde je postigao dva gola van šesnaesterca. Fenomenalan je i verovatno upravo sada prikazuje svoj najbolji fudbal.
Ko može postati igrač turnira?
Još jedan igrač o kome vredi govoriti je Majkl Olise iz Bajerna i reprezentacije Francuske. Ako je dovođenje Vitinje ili Pedrija i dalje san, Olisea sam zamalo i doveo. Bili smo blizu da ga dovedemo u Brentford iz Redinga, pre nego što je prešao u Kristal Palas. Razgovarao sam sa njim u vezi Brentforda, i želeo je da dođe, ali iz nekog razloga posao nije mogao da se realizuje.
Od tada ga pažljivo pratim i gledam kako se razvija. U reprezentaciji Francuske ima dovoljno superzvezda, ali ono što mi se uvek sviđalo kod Olisea jeste njegov ogroman rad za ekipu. Ego ima svaki igrač, ali on, izgleda, svoj kontroliše. U prvoj utakmici Francuske protiv Senegala Kilijan Mbape je postigao dva gola, ali najbolji igrač utakmice za mene je bio upravo Olise. Bio je izuzetan. Olise je obavio kolosalan obim trkačkog rada — to obožavam kod igrača — i stalno je učestvovao u epizodama, a još je sposoban da stvori nešto ni iz čega svojom levom nogom. Ume da šutira, centrira, i njegov dijapazon dodavanja je veličanstven. U momentu kod prvog gola Mbapea, njegov pas u prostor morao je biti filigranski precizan i savršeno odmeren.
Kada pokušavate da zaustavite Francusku, morate obuzdati četvoricu ili petoricu igrača, ali u svakoj velikoj ekipi uvek postoji neko uticajniji od ostalih — i mislim da je kod Francuza taj igrač upravo Olise. Možda će ga, kada se ovo Svetsko prvenstvo završi, pamtiti kao igrača turnira. U narednim nedeljama očekuju nas iznenađenja, ali za mene to ne bi bilo iznenađenje.
Tomas Frank razgovarao je sa Krisom Bivanom iz Top Kladionice.
