Samo nekoliko sati nakon što je Čelsi napravio Morgana Rodžersa najskupljim britanskim fudbalerom u istoriji, potrošivši 117 miliona funti na njegov transfer iz Aston Vile, klubovi su se dogovorili o pozajmici Alehandra Garnača u birmingemski tim.
Ali kako Čelsi može da priušti kupovinu Rodžersa? I zašto je Vila preferirala pozajmicu sa uslovnom obavezom otkupa umesto direktne kupovine Garnača? Evo odgovora na ključna pitanja.
Kako Čelsi može da priušti Rodžersa?
Nije tajna da je Čelsi skoro na limitu dozvoljenih troškova prema finansijskim pravilima UEFA. Klub je kažnjen sa 2,6 miliona funti zbog kršenja propisa, iako 1,7 miliona od te sume može biti otpisano ako nastave da smanjuju troškove i/ili povećavaju prihode do sledećeg leta.
Međutim, finansijska pozicija Čelsija se zapravo poboljšala u odnosu na prošlo leto, kada je klubu izrečena kazna od 26,7 miliona funti i uspostavljen četvorogodišnji sporazum o nagodbi sa UEFA. Prošle sezone, "plavci" su prodali igrače za otprilike 300 miliona funti — rekord Premijer lige — i očekuje se da će ovog puta ponovo zaraditi uporedivu sumu.
Čelsi je već zaradio više od 120 miliona funti na prodaji fudbalera, a potrošio između 164 i 210 miliona, u zavisnosti od toga da li se računaju predugovori sa Žeovanijem Kendom, Emanuelom Emegom i Valentinom Barkom zajedno sa poslovima za Rodžersa i Marka Palestrea otkako je Ćabi Alonso postao menadžer.
U Čelsiju posmatraju akumulaciju igrača kao investicionu imovinu koja se po potrebi može unovčiti. Transfermarkt procenjuje vrednost njihovog sastava na 1,3 milijarde funti — to je drugi pokazatelj u Premijer ligi posle Mančester Sitija i četvrti u Evropi.
U širem smislu, Čelsi nastavlja da nosi značajne dugove. Njihov poslednji izveštaj za sezonu 2024/25 pokazao je rekordni gubitak za Premijer ligu od 262 miliona funti unutar klupskih struktura, dok su na nivou matične kompanije gubici dostigli 701 milion. To je dovelo do toga da su obaveze cele matične kompanije premašile milijardu funti.
Ipak, izvori bliski vlasničkoj grupi tvrde da je investicioni model sa uključivanjem spoljnih kreditora strogo strukturiran, uobičajen među elitnim sportskim organizacijama i usmeren na dugoročnu održivost. Oni takođe predviđaju značajan rast prihoda u sledećem finansijskom izveštaju na rekordnih za klub 700 miliona funti.
Megvajer je rekao: "Dakle, 85% je njihova usklađenost sa PSR u Premijer ligi, ali to im daje malu prednost. Ako pogledate sitna slova pravila SCR Premijer lige, možete trošiti do 115% prihoda na plate igrača, jer vas to dovodi u takozvanu crvenu zonu.
"Pod uslovom da se nalazite u crvenoj zoni i ne izlazite iz nje, na kraju plaćate porez na dodatne troškove, umesto da vam se oduzimaju bodovi.
"Čelsi je proučio pravila i proračunao ovo. Siguran sam da nameravaju da prodaju još igrača."
Kako Čelsi može da potpisuje Rodžersa, Stounza i druge sa tako ogromnim sastavom? S kim mogu da se rastanu?
Nakon potpisivanja Rodžersa, Čelsi nije završio posao na transfer tržištu. Klub je istražio niz defanzivnih opcija, uključujući pregovore za centralnog defanzivca Kristal Palasa Maksansa Lakrua, a takođe je pokazao interesovanje za bivšeg igrača Mančester Sitija Džona Stounza i defanzivca Koma Hakoba Ramona.
Pored toga, vode se pregovori sa Rajo Valjekanom o prelasku krajnjeg defanzivca Pepa Čavarije, za koga se očekuje da će koštati između 25 i 40 miliona funti. Ovo se dešava uz četiri predugovora od početka 2025. godine, završene poslove za Palestrea i Rodžersa, kao i odbijenu ponudu od 64 miliona funti za Aleksa Skota iz Bornmuta.
Pre bilo kakvih novih akvizicija, i s obzirom na to da Dastan Satpajev treba da se pridruži iz Kajrata u avgustu, u prijavi Čelsija nalaze se 38 odraslih igrača. Rešenje će verovatno biti dalje prodaje. Izvori ukazuju da su Benoa Badijašil, Aksel Disasi, Trevo Čaloba i Mark Giu među igračima dostupnim za transfer, dok se očekuje da će Mamadu Sar otići na pozajmicu u drugi klub Premijer lige.
Veći deo preostalog sastava takođe može biti prodat za odgovarajuću cenu, iako se mala grupa igrača smatra nedodirljivom. U nju spadaju Mojses Kajsedo, Estevao Vilijan, Kol Palmer, Žoao Pedro i Levi Kolvil, kao i nekoliko najviše cenjenih mladih talenata kluba, uključujući Džoša Ačimponga.
Čelsi se takođe nije kvalifikovao za evropska takmičenja. Analiza uspešnih sezona bez Evrope — uključujući šampionsku kampanju Lester Sitija u sezoni 2015/16, trijumf Čelsija u Premijer ligi pod Antonijom Konteom godinu dana kasnije, kao i nedavne kvalifikacije u Ligu šampiona Njukasl Junajteda u sezoni 2024/25 i Mančester Junajteda prošle sezone — pokazuje da obično samo 13 ili 14 igrača provede na terenu više od 1500 minuta u svim takmičenjima. Ovo naglašava razmere zadatka koji stoji pred Čelsijem, posebno s obzirom na to da je FIFA ovog leta takođe preduzela mere da zabrani takozvane "bomb-skvodove".
Da li je Garnačo deo posla za Rodžersa?
Ključni momenat ovde je da li se ovi transferi mogu definisati kao "razmena". Jedna od tačaka transfernog pravilnika UEFA koje definišu "poslove razmene igrača" kaže da će se više poslova između dva kluba u oba smera, završenih u roku od 45 dana, smatrati razmenom.
Ako dva kluba realizuju prelaze igrača u istom prelaznom roku po isteku 45 dana, oni i dalje mogu biti posmatrani kao razmena ako u ugovorima postoji bilo šta što ih povezuje. Tako su Totenhem i Brajton ranije ovog leta realizovali prelaze centralnih defanzivaca Jana Pola van Hekea i Luke Vuškovića odvojenim poslovima, iako su oba kluba daleko od praga da bi pala pod lupu UEFA.
Čelsi i Vila, međutim, spadaju u one koji moraju da trguju najefikasnije kako bi ispoštovali pravila UEFA o koeficijentu troškova na sastav i svoje sporazume o nagodbi iz 2025. godine. U slučaju ovih konkretnih prelaza, transfer Rodžersa za 117 miliona funti obezbediće Vili značajnu računovodstvenu dobit — potencijalno 80-90 miliona funti nakon odbitka procenta Midlzbroa od preprodaje, agentskih isplata i preostale bilansne vrednosti njegovog transfera iz 2024. godine.
Ali da je Čelsi prodao Garnača u Vilu u okviru iste operacije, UEFA bi to smatrala razmenom. Čak i da je Garnačo otišao poslednjeg dana prelaznog roka — 1. septembra, — prošlo bi manje od 45 dana, što bi otežalo mogućnost dokazivanja da poslovi nisu povezani.
Dakle, ovde na scenu stupaju pozajmice — i budite strpljivi, pošto situacija postaje malo složenija. U slučaju Garnača, pozajmica sa obavezom otkupa i dalje može biti posmatrana kao deo razmene, jer je "kupovina" dogovorena u roku od 45 dana nakon transfera Rodžersa. Pozajmica sa opcijom otkupa nije razmena. Međutim, uslovna obaveza otkupa, zasnovana na broju mečeva, golova ili okidačima poput kvalifikacije za evropska takmičenja, može biti protumačena različito, u zavisnosti od verovatnoće da će Garnačo na kraju završiti trajni prelazak.
U takvim slučajevima, regulatorima i klubovima predstoji da iznose svoje argumente o tome kako treba klasifikovati datu šemu. "UEFA je ovde korak ispred, da spreči takve zgodne razmene igrača ili ono što se smatra razmenama igrača, kada oba kluba na kraju beleže profit i poštuju pravila UEFA", rekao je fudbalski finansijski ekspert Kiran Megvajer. "Pravila Premijer lige su mnogo blaža, tako da mislim da je važno utvrditi da li se ovo smatra prodajom. Jer ako da, onda to ima posledice po Vilinu usklađenost sa pravilima SCR u UEFA."
Kakvu korist Vila dobija od ovog posla?
Jednostavno rečeno, Vila dobija kontrolu — i to može smanjiti njihove troškove ove sezone. Potpisujući Garnača na pozajmicu, oni nemaju dugoročne obaveze prema krilnom igraču koji je pokazivao nestabilnu igru na Stemford Bridžu i nije popravio svoju reputaciju.
Tržište pozajmica je važno za Vilu. Svaka obaveza u ugovoru mora biti ispunjena da bi se aktivirao trajni prelazak, a Vila je uspešno koristila takve poslove u prošlosti, uključujući pozajmicu Markusa Rašforda iz Mančester Junajteda, nakon koje je doneta odluka da se odustane od trajnog transfera. "Ako je to vezano za broj mečeva u kojima će izaći u startnoj postavi, onda, do određene mere, Vila kontroliše situaciju pod takvim okolnostima", dodao je Megvajer. "Pravila su pravila. Jedni kažu: 'Pa, to je rupa u zakonu'. Drugi će reći: 'Pa, napisana su tako, i vi morate da se prema njima odnosite shodno tome'."
Kako su Harvi Eliot, Vil Osula i Džejkob Remzi povezani sa poslom za Garnača?
Harvi Eliot iz Liverpula pridružio se Vili prošlog leta na pozajmicu sa obavezom otkupa ako vezista odigra 10 mečeva u Premijer ligi. U fudbalskim krugovima vladalo je mišljenje da Vilin odnos prema Eliotu — promena odluke o njegovoj kupovini — lako može odvratiti druge igrače od pristanka na sličnu šemu i potencijalno ih koštati izgubljene godine karijere.
Što se tiče Osule, Vila je bila blizu posla prošlog leta, ali nije mogla da ga završi zbog pravila UEFA. Prodali su veznog igrača Džejkoba Remzija u Njukasl za 40 miliona funti kako bi ispoštovali finansijske propise Premijer lige i UEFA, ali zatim nisu mogli da realizuju prelazak Osule, jer bi UEFA to smatrala razmenom.
