Fudbalski šampionat Crne Gore otvoriće utakmice Petrovca i Bokelja, a u derbiju prve runde snage će odmeriti Sutjeska i Budućnost. Šampionat kreće posle debakla na evropskoj sceni, a čelnici takmičenja su doneli odluku da većinu utakmica možete pratiti preko posebne platforme, uz obaveznu registraciju, po principu „plati pa gledaj“ (pay-per-view).
Podsećanja radi, Sutjeska, Dečić, Mornar i Petrovac su u kvalifikacijama za Ligu šampiona, odnosno Ligu konferencija, doživeli deset poraza, nisu osvojili ni jedan bod, ni jedan jedini koeficijent za narednu sezonu.
Nikšićani su prvo ispali od Kairata u kvalifikacijama za elitno takmičenje – 2:1, 2:1, pa od beloruskog Vitebska u kvalifikacijama za Ligu konferencija – 3:0, 2:1. Mornar je poražen od Atletika iz Andore – 2:1, 2:1. Dečić od letonske Liepaje – 1:0, 2:1, a Petrovac od Žalgirisa – 3:1, 2:1.
Šampionat Crne Gore se posle još jednog katastrofalnog evropskog leta nalazi na 53. mestu od 55. država. U takvoj situaciji, normalno je da mnogi postavljaju pitanje da li je opcija „plati pa gledaj“ realna, odnosno ko će i da li će platiti da gleda mečeve šampionata Crne Gore. Kako će uticati na klubove, sponzore…
Fudbalski savez organizuje takmičenje, određuje pravila, vodi licenciranje, raspoređuje novac, razvoj trenera, sudija, mlađih kategorija i integritet lige, ali se svaki evropski poraz uredno prosleđuje na adrese uprava klubova. Uprave klubova biraju trenere, sportske direktore i igrače, sastavljaju budžete, neretko se sipaju ogromne količine novca iz opština i svako leto rekonstruišu timove, ali će kad dođe stani, pani loptica se prebacuje na Savez, navodi kolega Luka Vlaisavljević sa portala RTCG i dodaje:
Treneri će pomenuti kratke pripreme, promenjen sastav i nedostatak vremena, a igrači će se braniti ranim terminom evropskih kvalifikacija, velikom vrućinom, dugim putem do protivnika ili veštačkom podlogom. Tako odgovornost u crnogorskom fudbalu je gotovo cirkularna, dok dovoljno ne zamori vrlo mali deo zainteresovane javnosti i onda više niko ne pita gde je završila.
Ima momaka koji igraju za skromne ugovore, kasne im primanja, putuju u uslovima koji sa profesionalnim sportom nemaju mnogo veze i pokušavaju da iz ove lige naprave karijeru. Međutim ima i ona druga strana, pogotovo u vodećim crnogorskim klubovima, gde odavno postoje fudbaleri čija su mesečna primanja veća od prosečne zarade u državi (nekima i do 10 puta, a daleko od toga da su je zaradili nekom razlikom na terenu). Još kad se na to dodaju premije i ostale pogodnosti…
Za uloženi novac, mora da postoji minimum profesionalne odgovornosti. Može se ispasti od boljeg protivnika, može se izgubiti nesrećnim golom, može se promašiti penal i jednostavno imati loše veče. Ali 10 poraza iz 10 utakmica i 20 godina tapkanja u mestu više nije loše veče. To je prosto dijagnoza čitavog sistema, posebno kada isti taj sistem sebe predstavlja kao profesionalni, deli ugovore, menja trenere posle tri kola i svakog leta najavljuje „iskorak u Evropi“.
Iskorak se ruku na srce uvek napravi, samo ne u pravom smeru. I baš u trenutku kada je crnogorskom klupskom fudbalu potrebno da vrati makar malo poverenja, da otvori vrata, približi ligu ljudima i dozvoli da deca, bivši igrači, navijači i slučajni gledaoci ponovo steknu naviku da pogledaju utakmicu šampionata Crne Gore, donesena je odluka da se najveći deo sadržaja preseli iza pretplate.
Ideja da liga ima svoju platformu sama po sebi nije loša. Kukamo kako crnogorskom fudbalu fali modernih tokova, savremeni sport doista živi na digitalnim servisima. Ali da ćemo krenuti od prenosa, a ne od kadra, od boljih stadiona, od modernijih pristupa u igri, od toga da nam fudbaleri nakon 60 minuta jednostavno nestanu sa terena protiv Andore, Letonije i sličnih fudbalskih veličina.
Umesto da svaki tim radi na tome da privuče navijače, da pravi specijalne dresove, da se ne vade iz lokalnih škola i počinje od nule, idemo u suprotnom smeru, kao da smo već prešli sve te korake i sada nam preostaje samo pay-per-view. Porodice fudbalera će verovatno platiti, možda i neki uporni navijač Budućnosti ili Sutjeske, ali ostali… – zaključuje autor kolumne na portalu RTCG.
