Janik Siner još jednom je dokazao zašto je najbolji igrač sveta, obuzdavši nalet Aleksandra Zvereva i osvojivši drugu uzastopnu titulu Vimbldona u muškom singlu.
Italijan Siner postepeno je preuzeo kontrolu nad izuzetno tesnim mečom, ostvarivši pobedu rezultatom 6:7 (7:9), 7:6 (7:2), 6:3, 6:4 u Ol Ingland klabu.
Drugi nosilac turnira Nemac Zverev delovao je samouvereno i hrabro, nastojeći da potvrdi uspeh nakon svoje debitantske pobede na grend slem turniru na Rolan Garosu prošlog meseca.
Ali to ipak nije bilo dovoljno da savlada Sinera u napetom i kvalitetnom finalu koje je držalo u neizvesnosti zvezdani Centralni teren.
„Ovo je ponovo bilo neverovatno finale. Za ovakav meč uvek su potrebna dvojica“, rekao je Siner, koji je osvojio petu grend slem titulu u karijeri i prvi veliki trofej u 2026. godini.
„Veoma sam srećan i zbog pobede i zbog nivoa koji smo prikazali.“
Princ i princeza od Velsa, kao i holivudske zvezde Nikol Kidman i Ben Stiler posmatrali su kako Siner krči sebi put kroz meč protiv odlučno raspoloženog Zvereva.
Sinerovo olakšanje bilo je očigledno kada je pao na teren, proslavljajući pobedu nakon 3 sata i 46 minuta – to je postala druga najduža pobeda u njegovoj karijeri.
Siner, koji je sada dobio poslednjih deset susreta sa Zverevim, postao je deseti teniser koji je odbranio titulu Vimbldona u muškoj konkurenciji od početka Open ere 1968. godine.
„Janik, više mi se ne sviđaš“, našalio se Zverev, koji će se u ponedeljak popeti iznad povređenog Karlosa Alkarasa na drugo mesto svetske rang liste.
„On je ponovo pokazao zašto je najbolji igrač sveta.“
Veličanstveni Siner oporavio se nakon pariskog neuspeha
Zajedno sa svojim generacijskim rivalom Alkarasom, Siner je dominirao muškim tenisom tokom poslednjih nekoliko sezona i većina je očekivala da će ove godine ubedljivo uvećati svoju kolekciju grend slemova.
Međutim, Siner je izgubio od Novaka Đokovića u polufinalu Otvorenog prvenstva Australije, a zatim je, došavši na Rolan Garos sa serijom od 29 uzastopnih pobeda, neočekivano ispao u drugom kolu.
Na Vimbldonu, gde je šampion Melburna Alkaras propuštao drugi uzastopni veliki turnir zbog povrede ručnog zgloba, Siner je ponovo potvrdio zašto je već sada istinski veliki igrač.
To što je prošao kroz iscrpljujuće dve nedelje – posebno u vrućim uslovima koji su mu ranije zadavali probleme – svedočanstvo je Sinerovog rada.
Nakon šokantnog poraza u Parizu, Siner je napravio pauzu u takmičarskoj praksi i nije igrao ni na jednom turniru pred Vimbldon.
Odluka da uzme fizički i mentalni predah, kao i da pokuša da pronađe uzrok svojih problema na vrućini, donela je plodove.
Na početku turnira Siner je pokazivao izvesnu ranjivost, izvukavši pet setova u meču sa Srbinom Miomirom Kecmanovićem, ali je kako su dve nedelje odmicale dobijao na samopouzdanju i kvalitetu igre.
Način na koji je razbio Đokovića u polufinalu bio je jasan signal njegovog nivoa – i u nedelju je morao da pokaže sve najbolje kako bi savladao Zvereva.
Siner je sjajno servirao, dozvolivši Zverevu da zaradi samo jednu brejk loptu, što je još jednom naglasilo kako je svoj prvi udarac pretvorio u jedno od najstrašnijih oružja u sportu.
Odlično se branio na osnovnoj liniji, shvatajući kako najbolje da prihvati Zverevov servis i suprotstavi se njegovom agresivnom stilu, a zatim je hladnokrvno realizovao svoje šanse kada su se one pojavile u poslednja dva seta.
Hrabar pristup umalo doneo uspeh Zverevu
Zvereva su predodredili za buduće grend slem šampione još od tinejdžerskih dana, kada je bio vunderkind koji je na turu pratio starijeg brata Mišu.
Mnogi su mislili da je njegova šansa da osvoji veliki turnir propuštena kada su počeli da dominiraju Siner i Alkaras, ali je prošlog meseca na Rolan Garosu Zverev konačno zbacio neželjenu etiketu najboljeg aktivnog igrača koji nikada nije osvojio slem.
Rano ispadanje Sinera u Parizu otvorilo je Zverevu vrata. U Ol Ingland klabu nije imao taj luksuz.
Ako je Zverev i nameravao da osvoji Vimbldon, sve je izgledalo tako da će, najverovatnije, morati da pobedi Sinera – a sa tim je bio povezan ogroman mentalni izazov.
Zverev je izgubio devet prethodnih susreta i nije osvojio nijedan od poslednjih trinaest setova. Uključujući i poražavajući nastup u finalu turnira u Madridu u maju, gde je Zverevovo neverovanje u sebe bilo zapanjujuće pri porazu 6:1, 6:2.
Na Vimbldonu je Zverevu za bilo kakve šanse bilo potrebno da proradi servis. Takođe mu je bilo potrebno nešto drugačije.
Zvereva su često optuživali za previše pasivnu igru u najvažnijim mečevima protiv jačih protivnika, ali je protiv Sinera izašao sa većim napadačkim raspoloženjem.
Prilazeći bliže osnovnoj liniji, Zverev je nastojao da više rizikuje iz forhenda i nameće Sineru svoju volju.
Strategija „rizik-nagrada“ donela je dividende kada je osvojio prvi set. Činilo se malo verovatnim da će moći da održi taj nivo tokom celog meča, ali Zverev se držao svog plana i uglavnom uspevao da nastavi sa njegovim sprovođenjem.
Da je realizovao svoju jedinu brejk loptu u meču pri rezultatu 3:3 u trećem setu, istorija je mogla da bude drugačija.
Međutim, Zverev se okliznuo pokušavajući da stigne skraćeni udarac Sinera i, iako je brzo odagnao strahovanja od povrede, inicijativa je munjevito otišla od njega.
Obraćajući se svom timu, Zverev je rekao: „Imali smo prilično dobra dva meseca, čak i uprkos porazu u ovom finalu.“
„Došli smo na Vimbldon, nikada prethodno ne prošavši četvrtfinale, i stigli do prvog finala.“
„Sa 29 godina prvi put sam poverovao da mogu da osvojim ovaj trofej.“
