Sinjer: igrači ne dobijaju zasluženo poštovanje

Mirovna teniska elita ušla je u oštru fazu konflikta sa organizatorima turnira „Grend šlem". Italijanski lider Janik Siner izjavio je da igrači ne dobijaju odgovarajuće poštovanje, iako su glavni tvorci uspeha svih takmičenja. Po njegovim rečima, govoriti o bojkotu konkretnog turnira bilo bi previše teško, ali situacija zahteva radikalne promene u sistemu raspodele prihoda i prava igrača.

Njegove reči potkrepila je prva raketka sveta među ženama Arina Sabalenka, koja je u sredu izjavila da će igrači u nekom trenutku ipak odlučiti na bojkot jednog od „Grend šlemova". Prvih 10 muškaraca i žena obratilo se organizatorima sa zahtevom da se poveća udeo igrača u generisanim prihodima, kao i da dobiju više prava u pitanjima kalendara i osnivanja konsultativnih saveta. Prvih 10 igrača je napisalo pismo, i to je bolno što je prošlo godinu dana od kada smo se približili rešenju naših pitanja.

„Ovo je pre svega pitanje poštovanja. Mislim da mi dajemo mnogo više nego što dobijamo nazad. Reč je ne samo o vrhunskim igračima, već i o svima nama — i među muškarcima i među ženama. Prvih 10 muškaraca i prvih 10 žena su napisale pismo, i to je bolno što je prošlo godinu dana od kada smo se približili rešenju naših pitanja. Govoreći o drugim sportovima, ako bi vrhunski atletičari poslali važna pisma, iskreno verujem da bismo u roku od 48 sati dobili ne samo odgovor, već i sastanak. Naravno, govorimo o novcu. Najvažnije je poštovanje, i mi ga jednostavno ne osećamo».

Siner, koji je u Rimu pokušavao da osvoji svoju šestu titulu uzastopno iz serije Masters 1000, naglasio je razliku u pristupu tenisa u odnosu na druge sportove. Da su lideri drugih disciplina poslali slična pisma, odgovor i sastanak bi bili organizovani u roku od 48 sati. Novac je svakako važan, ali za igrače ključni faktor je odsustvo međusobnog poštovanja sa strane organizatora.

Podrška legende tenisa

U diskusiju se uključio 24-kratni šampion turnira „Grend šlem" Novak Đoković. Srpski teniser, kome je 38 godina, izjavio je da igrači znaju da će on uvek biti na njihovoj strani. Istakao je da je diskusija konačno dobila zamaha, jer položaj igrača u sistemu „Grend šlema" i turova ne odgovara njihovom statusu. „Radujem se što se o tome vode razgovori. To je neophodno, jer položaj igrača nije tamo gde treba da bude, s tačke gledišta „Grend šlema" i turova».

Uprkos održanim sastancima između predstavnika igrača i organizatora, nije postignut napredak u pitanju osnivanja fondova za podršku igrača (benefit contributions). Igrači su čak odbili predlog da se održi sastanak u Indijan Velsu u martu radi rasprave o osnivanju saveta igrača „Grend šlema».

Organizatori „Grend šlema" su ograničeni u svojim akcijama zbog sudskog tužbe koju je podnela Asocijacija profesionalnih tenisera (ATP), koja optužuje organizatore za „monopolističku kontrolu" tržišta.

Finansijske rasprave i nezadovoljstvo

Siner je izrazio razočaranje predlogom o nagradama na Otvorenom prvenstvu Francuske, gde je udeo iznosio samo 9,5% od ukupnog nagradnog fonda. Igrači smatraju da bi fer udeo trebalo da iznosi 22% od prihoda turnira. Iako je nagradni fond na Otvorenom prvenstvu SAD prošle godine porastao za 20%, a u Australiji u januaru za skoro 16%, igrači smatraju da su ove cifre nedovoljne.

„Mislim da ćemo u narednim nedeljama saznati koliki će biti nagradni fond na Vimbldonu. Iskreno se nadamo da će biti bolji. Zatim sledi Otvoreno prvenstvo SAD. Razumem zašto igrači govore o bojkotu, jer moramo negde da počnemo. Ovo se odužilo veoma dugo».

Siner nije dao direktna obećanja u vezi sa bojkotom, naglasivši da je predviđanje budućnosti nemoguće. „Naravno, teško je reći. Ne mogu predvideti budućnost na taj način. Prvi put osećam da su svi igrači u istoj situaciji i da imaju jednu tačku gledišta. Mislim da je to ispravno, jer bez igrača neće se održati nijedan turnir. Istovremeno, znamo i poštujemo turnire, jer oni nas čine jačim kao sportiste. Videćemo šta će biti u budućnosti».

Đoković se takođe uzdržao od direktnog poziva na štrajk, ali je visoko ocenio liderske kvalitete Sabalenke. „Ovo je istinsko liderstvo za mene, i mislim da bi trebalo da ga zadrži. Pozdravljam to. Mi smo svi deo jednog sporta. Svi pokušavamo da podignemo nivo igre, bilo da su to igrači, turniri ili upravni organi. Na žalost, često nastaje konflikt interesa koji neki ljudi ne žele da reše. Mislim da je upravo tu igrači poseduju stvarnu snagu. Uvek podržavam jaču poziciju igrača u ekosistemu».

Istorija bojkota i njihova verovatnoća

Četvrta raketka sveta Koko Gauf, koja učestvuje u kampanji igrača, izjavila je da bi se mogla pridružiti bojkotu ako bi svi delovali usklađeno. Kolektivne akcije u tenisu su već primenjivane. U 1973. godini 81 najbolji teniser, uključujući tadašnjeg šampiona Stena Smita, bojkotovali su Vimbldon u znak protesta protiv diskvalifikacije Jugoslovena Nikole Piliča.

Pilič je bio suspendovan od strane Jugoslovanske teniske asocijacije zbog odbijanja da igra u Dejvis kupu. Teniska asocijacija ATP je tada izjavila da niko od njenih članova ne sme da izađe na teren ako je Pilič suspendovan. Na kraju, 13 od 16 posejanih muškaraca se povuklo, i u glavnoj mreži su ostali samo kvalifikanti i „srećni gubitnici". Ovo je bilo retko pojavljivanje jedinstva u muškom tenisu u podršku jednog igrača.

Slične pretnje bojkota Vimbldona zvučale su od ATP u 2004. godini zbog sporova o raspodeli prihoda, a žene su raspravljale o štrajku u 2006. godini zbog nagrada.

Gauf je takođe povukla paralele sa igračicama WNBA, koje su 17 meseci vodile pregovore o novom kolektivnom ugovoru, postigavši povećanje plata i dobijanje 20% od prihoda lige. U drugim sportovima bojkoti su korišćeni i iz političkih razloga: reprezentacija Engleske u kriketu je bojkotovala meč na svetskom prvenstvu 2003. godine protiv Zimbabvea zbog režima Roberta Mugabe, a 67 od 147 zemalja je bojkotovalo Olimpijske igre u Moskvi 1980. godine zbog sovjetske invazije na Avganistan. U odgovor, SSSR i njegovi saveznici su bojkotovali Olimpijske igre u Los Anđelesu 1984. godine.

Verovatnoća bojkota trenutno je i dalje niska, ali reči Sabalenke su oživele debate. Da bi se ponovilo jedinstvo igrača Vimbldona iz 1973. godine, biće potrebno mnogo napora, jer će se naći oni koji će preći preko piketa, želeći da zarade i naprave ime. Pored toga, argument igrača o nefer raspodeli prihoda može biti oslabljen činjenicom rasta nagrada za 20% i pobede od 5 miliona dolara za šampiona US Opena.

Nagrade na Vimbldonu su se udvostručile u poslednjih 10 godina, kao i cene ulaznica, dok je inflacija u Velikoj Britaniji za isti period iznosila 38%. Ipak, konflikt između igrača i organizatora „Grend šlema" ostaje jedna od glavnih tema teniskog sveta, i budućnost će pokazati da li će se reči pretvoriti u delo.