Kako je Norveška izgradila svoju zlatnu generaciju
Norveška — zemlja sa populacijom gotovo kao u Škotskoj — postala je fudbalska sila na Svetskom prvenstvu, i to je zasluga ne samo Erlinga Holanda.
Napadač „Mančester Sitija“, koji je na turniru postigao sedam golova, lice je tima zajedno sa Martinom Edegardom, kapitenom „Arsenala“ i nacionalnog tima.
Međutim, oni nisu jedini uspešni proizvodi norveškog omladinskog sistema. Od 26 igrača u prijavi za Svetsko prvenstvo, 17 nastupa u četiri vodeće lige Evrope — Premijer ligi, Bundesligi, La Ligi i Seriji A.
Većina je prošla kroz nacionalni sistem pripreme mladih fudbalera — Nacionalnu timsku školu (NTS), osnovanu 2013. godine.
Poređenje sa Škotskom ne ide u korist ove druge. Iako su zemlje slične po veličini, u fudbalskom smislu razlika raste.
Obe nacije provele su 28 godina bez Svetskog prvenstva nakon finalne faze 1998. godine u Francuskoj. Ali dok tim Stiva Klarka nije uspeo da prođe grupu 2026. godine, Norveška će u subotu igrati četvrtfinale sa Engleskom, pošto je u plej-ofu savladala Obalu Slonovače i Brazil.
Hokon Gretland, šef odeljenja za razvoj igrača Norveškog fudbalskog saveza, rekao je da sada vidimo rezultat više od dvadeset godina planiranja za pretvaranje Norveške — zemlje koja se povezuje sa zimskim sportovima — u fudbalsku naciju.
„Kada sam počeo da radim u savezu 2010. godine, moj san je bio da Norveška može da se bori na Svetskom prvenstvu, jer smo previše godina pričali o 1998.“, rekao je on za Top Kladionice.
Gretland je objasnio uspeh Norveške sa dva glavna faktora — investicijama u veštačke terene u periodu od 2000. do 2010. godine i trenerskom revolucijom izazvanom stvaranjem NTS-a.
Prihodi od igara na sreću pomažu u obezbeđivanju sportskih objekata
Od 2000. godine Norveška je uložila u ogroman broj veštačkih terena. U periodu od 2016. do 2025. godine izgrađeno je 539 i rekonstruisano još 586.
Za zemlju sa surovim zimama ovo je imalo veliki značaj.
„Fudbal u Norveškoj se pretvorio iz letnjeg sporta u celogodišnji“, objasnio je Gretland. „U moje vreme morali smo da igramo zimi na užasnim terenima, na ledu i slično“.
Devedesetih godina Norveška se povezivala sa efikasnim, ali radničkim defanzivnim fudbalom. Igra na predvidivim podlogama dovela je do tehnički doteranijeg stila, čije je oličenje kapiten Edegard, star 27 godina.
„Delimično je stvar u veštačkim terenima, ali i u uticajima“, dodao je Gretland.
„Svi su želeli nešto malo drugačije. Ali sada je to otišlo predaleko, jer ne stvaramo dovoljno defanzivaca“.
Norveška je jedna od najbogatijih zemalja sveta zahvaljujući značajnim rezervama nafte, najvećim u Evropi posle Rusije.
Snaga njene ekonomije po glavi stanovnika skoro je dvostruko veća nego u Velikoj Britaniji i veća nego u SAD.
Međutim, jedinstveni faktor u tome kako Norveška finansira domaći sport jeste korišćenje prihoda od igara na sreću. Klađenje je strogo regulisano, a glavni državni operater Norsk Tipping usmerava 64% svog prihoda u sportske svrhe, pri čemu se glavni deo raspoređuje na objekte u zemlji.
U 2026. godini Norsk Tipping je generisao više od 2 milijarde norveških kruna (152,7 miliona funti sterlinga) za sportske objekte.
„Nikada nisam video takvo dete kao Edegard“
Uporedo sa razvojem veštačkih terena, Gretland je istakao „revoluciju“ u periodu od 2010. do 2020. godine, „kada su norveški fudbal, vodeći klubovi, savezi i okruzi počeli aktivno da ulažu u razvoj igrača“.
Nakon što se nije plasirala na Evro 2012, Norveški fudbalski savez je osnovao Landslagsskolen, poznatu kao NTS, 2013. godine.
Od 15 igrača koji su izašli na teren u pobedničkom meču Norveške protiv Brazila (2:1), 14 je predstavljalo reprezentaciju na omladinskom nivou, a 11 od njih je prošlo kroz sistem NTS sa timom do 15 ili do 16 godina.
Gretland je objasnio da NTS nije akademija niti centralizovana škola, kao čuveni Klerfonten u Francuskoj, već „nacionalna razvojna struktura koja povezuje masovne klubove, okruge, vodeće klubove i savez“.
„Nije kao u drugim zemljama gde se vodeći klubovi bave razvojem talenata, a masovni klubovi se samo zabavljaju“, dodao je on.
„U Norveškoj svi učestvuju u tome zajedno“.
Važnost masovnog sistema priznao je i nacionalni tim pred Svetsko prvenstvo, kada su se igrači fotografisali u dresovima svojih prvih klubova.
U Engleskoj mnoge perspektivne talente biraju akademije Premijer lige sa osam godina, ali deca u Norveškoj ostaju u svojim masovnim klubovima do 12. godine.
„Važan deo filozofije je da ne pokušavamo da zatvorimo vrata prerano“, rekao je Gretland.
On je naveo Holanda, starog 25 godina, kao primer zašto je ova filozofija funkcionisala, dodavši: „Bio je deo nacionalnih kampova za talente u strukturi Nacionalne timske škole (NTS) od 14. godine, ali u to vreme niko nije mislio da će postati najbolji igrač u toj starosnoj grupi“.
Jedini igrač u koga je Gretland bio siguran od malih nogu bio je Edegard; on je priznao da je cela filozofija NTS-a inspirisana susretom sa njim kada je imao 11 godina.
Kao poželjno pojačanje za vodeće klubove Evrope, čudo od deteta na poziciji veznog igrača potpisalo je ugovor sa madridskim „Realom“ sa 16 godina za 4 miliona evra (3,4 miliona funti sterlinga).
„U Norveškoj je talentovani igrač onaj koji najviše voli igru, igrač koji preuzima odgovornost za sopstveni razvoj i za razvoj tima“, dodao je Gretland.
„Mi ne merimo rad sa loptom, brzinu i slično. Počinjemo od pitanja: 'Da li igrač voli ovu igru?'
Ovo je inspirisano Edegardom — nikada nisam video takvo dete“.
Nijedan igrač nije važniji od tima
Najvažnije lekcije koje usađuje NTS, prema Gretlandovim rečima, jesu „sigurnost, zaštićenost i jedinstvo“.
„To je ono što vidimo kao rezultat na Svetskom prvenstvu. Nijedan igrač nije važniji od tima“.
Za njega norveški duh oličava veslanje Vikinga, koje je osvojilo Tajms skver i stadione na ovom Svetskom prvenstvu — živopisan primer nacije koja vesla u istom smeru.
„Veslanje je o jedinstvu“, dodao je on.
Ostaje, međutim, pitanje da li će NTS moći da obogati domaću ligu Norveške.
Samo četvorica iz sastava Stolea Solbakena igraju u domovini, pri čemu trojica od njih predstavljaju „Bude-Glimt“, čiji je fantastični pohod u Ligi šampiona do osmine finala prošle sezone možda nagoveštaj bolje budućnosti.
„Jedan od naših glavnih ciljeva u norveškom fudbalu jeste da proizvodimo i prodajemo igrače u velike lige“, rekao je Gretland.
„Istovremeno, u poslednjih par godina naša sopstvena liga se razvijala. Ove dve stvari funkcionišu zajedno“.
Glavni trener Norveške Solbaken rekao je za Top Kladionice: „Imamo igrače koji imaju oko 30 ili su stariji, imamo igrače od oko 18 i 20 godina, kao i igrače u sredini koji su na vrhuncu“.
„Ne znam da li je ovo generacija, ali to je težak rad klubova, težak rad saveza“.
