Tomas Tuhel je izjavio da se mentalitet Engleske može sipati u boce i prodati. Ali ne može se prodati njihova pouzdanost u velikim mečevima, kada je to zaista važno.
Glavni trener Tuhel dao je otvoren intervju posle pobede nad Norveškom u četvrtfinalu svetskog prvenstva, u kojem je oštro kritikovao igru ekipe u meču koji se završio rezultatom 2:1.
Kasnije je pretpostavio da je "možda, ne u našem DNK... da kontrolišemo igru i loptu".
Očajni kasni kolaps, u rezultatu čega je Engleska izgubila od Argentine u narednom polufinalu, propustivši prvo finale muškog svetskog prvenstva od vremena pobede na Vembliju 1966. godine, ponovo je podigao poznata pitanja o nizu bliskih poraza.
Engleska može dodati ovo gorko razočaranje uzastopnim porazima u finalima Evropskog prvenstva i polufinalnom porazu od Hrvatske na svetskom prvenstvu 2018. godine, što podržava argument da će oni uvek biti ekipa "skoro".
Zalaganje, duh i umeće da stvaraju velike trenuci dostojni su pohvale, ali vode samo do određene granice — u slučaju Engleske, nedovoljno daleko.
Razorni kasni kolaps protiv Argentine pridružuje se katalogu razočaranja, koji se sada rastegao na 60 godina.
Da li Engleskoj nedostaje svestran kvalitet?
Nastup Engleske na svetskom prvenstvu određivao je svetski klasu dva izuzetna igrača: kapitena Hari Kejna i Džuda Belingema.
Od 14 golova "tri lava" Kejn i Belingem postigli su 12 zajedno — po šest svaki — ostali golovi na računu Markusa Rašforda i Entonija Gordona.
Tuhel je bio ograničen problemima dua iz Arsenala Deklana Rajsa i Bukaja Sake, koji su se borili sa bolestima i povredama, smanjujući efikasnost para na koju je računao.
Džon Stouns ostaje klasan igrač, ali ima već 32 godine, dok je u ostalom Engleska solidna i pouzdana, a ne blistava.
Engleska nema klasu koja prožima celokupan sastav, kao kod finalista svetskog prvenstva i šampiona Evrope Španije, ili kod Francuske sa njihovim zvezdanim nizom napadačkih talenata, i njima nedostaje urođene želje i neželjenja da izgube od Argentine, nahrani neuvodajućim genijem Lionela Mesija.
To znači da je njihova kampanja bila ograničena, a ponekad i spašena, postojanjem na trenucima. Nije se odlikovala dobrim nastupima.
Kada je Engleska gubila od DR Konga u 1/16 finala, kasni dubl Kejna izvukao ih je sa ivice ponora. Kada su gubili od Norveške u četvrtfinalu, spasitelj je postao Belingem sa dva gola.
Tada je Tuhel, moguće, izneo igru, prosuvši pohvale na mentalitet Engleske, ali kritikovavši nedostatak kvaliteta.
Engleska zaslužuje ogromnu pohvalu za jednu od velikih pobeda na svetskom prvenstvu, kada su izdržali u kotlu Azteka, da bi pobedili Meksiko u Meksiku, ali da li su zaista dobro igrali?
Samo ako se računa 30 minuta u drugom poluvremenu pobede 4:2 nad Hrvatskom u prvom meču grupne faze.
Engleska je bila udaljena svega 15 minuta od sramote protiv DR Konga, dok ih Kejn nije spasio.
Uz sav iskustvo u sastavu Engleske, i čak uz prisustvo kvaliteta kao što su Rajs i Eliot Anderson u sredini terena, Tuhelova ekipa ne poseduje sposobnost da kontroliše posed i diktira uslove i tempo protiv jakih protivnika.
Tuhel je izjavio da posed lopte "igra odlučujuću ulogu".
"Možda to nije u našem DNK, kao u španskom DNK ili argentinskom, ili brazilskom — uzeti loptu, kontrolisati igru i loptu, što je takođe veliki problem — rekao je. — Još uvek mislim da možemo pokazati kakvi dobri fudbaleri smo. Mislim, to je još uvek u nama, kako ja to vidim na treninzima i u svakom okupljanju".
Upravo zato su tako često trpeli neuspeh, suočivši se sa ekipama koje se od njih široko nije očekivalo da pobede — i zaista, kada je Hrvatska savladala Englesku u pozicionoj igri u Moskvi u polufinalu svetskog prvenstva 2018. godine.
Engleska bi smatrala teškom, sa nekim osnovom, etiketu "buliji ravnih staza" fudbalske verzije, ali njihov rekord protiv elitnih ekipa, kada se živa zagreva, nagoveštava slabost — bilo na terenu, bilo u tehničkim zonama. Ili i jedno i drugo.
Ako postoji jedna statistika koja će biti korišćena da osudi Tuhelovu strategiju i neuspeh Engleske da kontroliše igru u kojoj je vodila, onda je to ona koja glasi: imali su 12% poseda između gola Entonija Gordona, koji ih je izveo u vođstvo u polufinalu svetskog prvenstva na 55. minutu, i pobedonosnog gola Lautara Martinesa za Argentinu na trećem minutu dodatnog vremena.
Tuhel je, u suštini, izgradio svoju Englesku, koristeći šablon Premijer lige u stilu i sistemu, sa odbranom u četvoro, opornim vezničima Rajsom i Andersonom, Belingemom na poziciji "10", a zatim dva klasična krilna igrača.
Sve je veoma dobro — u Premijer ligi. Na svetskom prvenstvu na elitnom nivou očigledno je da je potrebno više.
Engleska ima fizičku moć i nemalo majstorstva, ali pored Kejna i Belingema ima malo drugog X-faktora koji bi mogao da radi u njihovu korist na tankim granama u velikim mečevima.
Zabrinutost za Fudbalsku asocijaciju je u tome da su oni sada probali sve.
Tuhel je trebalo da bude antipod Gareta Sautgejta, iako je isti Sautgejt izveo Englesku u dva finala Evropskog prvenstva i polufinale svetskog prvenstva.
Nemac je trebalo da bude elitni trener koji bi napravio razliku, kada je to važno, odbacivši percipirani plaš konzervativizma koji je kočio Englesku kod Sautgejta.
Tuhel je trebalo da bude ta tačka razlike između istorije neuspeha i istorije uspeha.
Umesto toga, kada je Engleska vodila u polufinalu svetskog prvenstva i kontrolisala igru, Tuhel je otišao u taktičko povlačenje, za koje bi mnogi želeli da protjeraju Sautgejta iz grada.
Da li bi Tuhel trebalo da bude raskovšteniji?
Tuhelova Engleska je u suštini dostigla paritet, izlaskom u polufinala, ali paritet ne osvaja velike nagrade. Kvalitet osvaja.
On je izabrao pragmatičan sastav umesto da ide direktno za kvalitetom.
Trent Aleksandar-Arnold je bio izgnan daleko pre imenovanja sastava. Kol Palmer i Fil Foden su ostavljeni van prijave, priznajući da je to posle slabih sezona u Čelsiju i Mančester Siti. Morgan Gibbs-Vajt je bio ignorisan posle jake sezone u Notingem Forestu.
I šta ne bi dala Engleska, ponekad, za sposobnost Adama Vortona iz Kristal Palasa da održava posed i kontroliše igre dijapazonom dodavanja?
Vorton može da bude novajlija u međunarodnom fudbalu sa svega četiri meča, ali ima klasu i zrelost za velike prilike, kako je dokazao kada je Palas osvojio FA kup i Ligu konferencija.
Zagonetka je očigledna. Malo ko bi izabrao drugu opornu vezu Rajsa i Andersona, dok je Belingem jedan od najboljih na svetu u onome što radi.
Tuhel i Engleska, međutim, moraju pronaći nešto drugo, jer je ono što oni trenutno poseduju — ili koga trener koristi — ponovo se pokazalo nedovoljnim.
