Aleksandar Stanković je ponovo u Interu. Srpski vezista nije krio emocije zbog povratka u klub u kojem je odrastao, govorio je o uticaju oca Dejana Stankovića, iskustvu u Lucernu i Klub Brižu, kao i o saradnji sa Kristijanom Kivuuom.
Sin legende „neradura" Dejana Stankovića odrastao je u crno-plavim bojama, prošao je omladinske kategorije kluba, a posle važnih etapa u Švajcarskoj i Belgiji ponovo je stigao na mesto gde je praktično počela njegova fudbalska priča.
U velikom intervjuu za „Football 360" govorio je o emocijama koje je doživeo po povratku u Inter.
„Za mene je to bilo nešto neverovatno. Razlog zbog kojeg sam počeo da igram fudbal jeste taj što sam želeo da igram ovde. Za mene je to bila čista emocija. Nije bitno gde, kada je reč o Interu, otišao bih bilo gde", rekao je Stanković.
„Od rođenja sam u dresu Intera"
Veza porodice Stanković i Intera je dobro poznata. Dejan Stanković je proveo skoro deceniju u Milanu i osvojio sa Interom praktično sve, uključujući i Ligu šampiona 2010. godine.
„Bukvalno od trenutka mog rođenja stavili su mi dres Intera. Za mene je bilo neverovatno videti San Siro, Inter i navijače. Kada si mali, ne razumeš ko je zapravo tvoj otac, ali kada odrasteš, počinješ da shvataš ko je on i šta Inter znači ljudima u Milanu i širom sveta."
Stanković ne krije koliko je otac uticao na njegov odnos prema klubu.
„Veoma sam srećan i ponosan što sam rođen kao navijač Intera i zauvek ću biti zahvalan svom ocu."
Odlazak od kuće nije bio lak
Put do prvog tima Intera, međutim, nije bio pravolinijski. Stanković je morao da napusti Milano kako bi dobijao seniorske minute. Prvo je igrao za Lucern, a zatim i za Klub Briž.
„Iskreno, nije bilo lako. Bilo je veoma teško prihvatiti činjenicu da moraš da odeš od kuće, od porodice, iz kluba koji voliš, od prijatelja i svega ostalog. Ali onda shvatiš da to radiš zato što želiš da se vratiš i igraš za taj klub. Ljudi u Lucernu bili su fantastični. Mnogo su mi pomogli, navijači su bili neverovatni, i imali smo odličnu godinu".
Posebno mesto u njegovom razvoju zauzima Klub Briž. Stanković smatra da je prelazak u Belgiju bio jedan od ključnih koraka u njegovoj mladoj karijeri.
„Iskreno, smatram da je Klub Briž za mladog igrača jedan od najboljih klubova na svetu, jer su mogućnosti koje ti se pružaju za napredak neverovatne."
Belgijanci su, kaže srpski fudbaler, uticali na njega mnogo šire nego što se vidi tokom 90 minuta.
„Mislim da je to bio najbolji korak koji sam mogao da napravim u karijeri. Pomogli su mi u svakom pogledu, ne samo na terenu, već i van njega. Brinuli su o meni. Uvek ću im biti zahvalan, jer su zaista promenili moj način igre, razmišljanja i rada."
Kako je napredovao, sve češće se govorilo o mogućnosti da ga Inter vrati u Milano. Srpski vezista tvrdi da tokom sezone nije želeo da razmišlja o transferu.
„Stalno se govorilo o pregovorima i opciji otkupa, ali ja tome nisam pridavao veliki značaj. Kada radim svoj posao, ne volim da gledam u budućnost, već u sadašnjost."
Imao je i dobar razlog za to.
„U periodu kada su se širile te glasine, borili smo se za titulu, tako da sam bio potpuno usmeren na šampionat i Ligu šampiona. Znao sam da glasine postoje, ali ih nisam slušao. Naravno, kada se sezona završila, bilo mi je interesantno da Inter želi da me vrati kući."
Kivu dobro zna za šta je Stanković sposoban
U Milanu ga je dočekao čovek koji veoma dobro poznaje porodicu Stanković — Kristijan Kivu.
Rumun je svojevremeno igrao zajedno sa Dejanom Stankovićem, a Aleksandar je kasnije trenirao pod njegovim vođstvom i u omladinskim kategorijama Intera.
„Kivu me poznaje od detinjstva. Igrao je sa mojim ocem, a sreli smo se i u Primeri pre tri godine. Imali smo dve odlične sezone zajedno, i sada smo ponovo ovde".
Stanković veruje da će mu upravo prethodna saradnja olakšati adaptaciju na zahteve prvog tima.
„Mislim da me veoma dobro poznaje. Zna moj stil igre, moju poziciju i sve ostalo. Siguran sam da ima svoje ideje kako treba da igram".
A kada je reč o ličnim ambicijama, nije bilo komplikovanog odgovora.
„Cilj? Osvojiti što više sa Interom".
