Bivši fudbaler Mančester sitija i Čukaričkog u velikom intervjuu za ruski Metaratings istakao je da je razlika između dva šampionata prilično primetna i da je kvalitet ruske Premijer lige na višem nivou.
„Razlika između srpske i ruske lige je zaista primetna, ali sam o tome znao i ranije. Uz to, tokom priprema smo igrali protiv nekoliko ruskih ekipa. Kvalitet je ovde viši u poređenju sa srpskom ligom“, rekao je Tedić.
Ipak, bivši napadač Čukaričkog smatra da u Rusiji nema nepobedivih ekipa.
„Može se igrati protiv svakoga. Mnogo zavisi od koncentracije i od toga koliko malo grešaka napravite“, dodao je Tedić.
Srpski fudbaler je posebno istakao da greške u ruskom šampionatu skupo koštaju. Akron je na početku sezone uspevao da osvaja bodove protiv nekih od najjačih ekipa, dok je više problema imao u duelima sa rivalima iz donjeg dela tabele.
„Kada igrate protiv ekipa koje su pri vrhu, nema problema sa motivacijom i razumevanjem zadatka. Ali na svaku utakmicu mora da se izađe sa istim intenzitetom i istom željom. Nije važno da li je rival iz gornjeg ili donjeg dela tabele, svakoj utakmici treba pristupiti isto i pokušati da se osvoje tri boda.“
Tedić je objasnio i zašto nije dugo razmišljao kada se pojavila mogućnost da nastavi karijeru u Rusiji.
„Pregovori su bili prilično kratki. Želeo sam da dođem u Rusiju, znao sam ovu ligu i smatram da je ovo odličan šampionat. Ovde su veoma kvalitetni fudbaleri. U ekipi ima igrača sa Balkana, što mi je pomoglo da se brže adaptiram. Zato sam odluku doneo prilično brzo.“
Pre dolaska je znao i kakav ga fudbal očekuje.
„Znao sam da je ovde fudbal veoma zahtevan u fizičkom smislu i da igrači pokušavaju da dominiraju snagom. Istovremeno, u svim ekipama ima mnogo kvalitetnih fudbalera. Znao sam i da postoji odlična infrastruktura i stadioni. Ovo je zanimljiva i konkurentna liga u kojoj igrač može da napreduje“, rekao je Tedić.
Akron sa klupe predvodi još jedan Srbin, Srđan Blagojević, a ekipa je posle teškog početka sezone uspela da prekine seriju od osam utakmica šampionata bez pobede trijumfom protiv Ahmeta 2:0.
Tedić je prošle sezone u dresu Čukaričkog postigao 13 golova, nakon čega je odlučio da ponovo okuša sreću u inostranstvu i nastavi karijeru u ruskoj Premijer ligi.
Posebno zanimljiv deo razgovora ticao se perioda koji je Tedić proveo kao fudbaler Mančester sitija. Engleski gigant ga je primetio još dok je igrao u Čukaričkom, a Tedić se prisetio neobičnog trenutka u kojem je saznao za interesovanje „građana“.
„Bili smo u hotelu u Srbiji pred utakmicu, kada su mi rekli da će predstavnici Mančester sitija doći da me gledaju. Saznao sam za to otprilike dva sata pre utakmice. Na toj utakmici sam postigao gol, a kada smo se vratili u hotel, počeli su pregovori.“
Potpis za jedan od najvećih evropskih klubova tada mu se činio gotovo nestvarnim.
„Imao sam osećaj da mi se san ostvario. Svaki fudbaler sanja da jednog dana dođe u veliki klub, a tada se pojavio Mančester siti. To je izgledalo nestvarno.“
Tedić nikada nije odigrao zvaničnu utakmicu za prvi tim Sitija, ali je imao priliku da trenira sa najvećim zvezdama ekipe. Posebno su ga impresionirala tri igrača.
„De Brujne, Holand i Foden. Imao sam osećaj da su to fudbaleri sa druge planete.“
Srpski napadač je imao priliku da se upozna i sa Pepom Gvardiolom, iako sa poznatim španskim trenerom nije imao duge razgovore.
„Malo smo razgovarali jedan na jedan. Jednom sam ga video u restoranu, a pred utakmicu mi je poželeo sreću. Prema njemu postoji ogromno poštovanje. Trudio sam se da upijem što više, jer sam bio okružen igračima najvišeg nivoa i trenerima svetske klase.“
Tedića je impresionirala i infrastruktura Mančester sitija. Pomenuo je veliki broj terena, prvoklasne uslove za oporavak, antigravitacionu traku za trčanje, kao i sprave za treninge u bazenima.
Ipak, godine provedene kao igrač Sitija nisu bile lake. Tedić je odlazio na brojne pozajmice i priznao je da je takav život mogao biti psihički težak.
„Svake godine odlazite negde na pozajmicu i, naravno, to nije lako. Ali treba razumeti da je Mančester siti u tom trenutku možda bio najbolji klub na svetu i da je do prvog tima bilo neverovatno teško doći. Ipak, mnogo sam naučio.“
Tedić je govorio i o velikoj želji koju još nije ostvario — debiju za A reprezentaciju Srbije.
„Taj san još postoji. Igra za reprezentaciju je verovatno cilj svakog fudbalera. Jasno je da su za to potrebni dobri rezultati u klubu.“
Takođe je otkrio da je već imao priliku da oseti atmosferu u najboljoj nacionalnoj selekciji.
„U Srbiji je postojala praksa da igrači iz domaćeg šampionata dobijaju priliku da treniraju sa A reprezentacijom. Dva puta sam dobio takvu šansu, i to su trenuci koje pamtim.“
Kada je trebalo da izdvoji srpske napadače koji su na njega ostavili najveći utisak, Tedić je naveo Aleksandra Mitrovića i Dušana Vlahovića.
„Ako govorimo o napadačima, izdvojio bih Mitrovića i Vlahovića. Obojica imaju ogromnu želju da postižu golove, i veoma su vredni.“
Sa Vlahovićem se dobro poznaje još iz omladinskih reprezentacija Srbije, i upravo je njega Tedić izdvojio kao najboljeg fudbalera sa kojim je igrao u istoj ekipi.
„Vlahović i ja smo iste godište i zajedno smo igrali za mlađe reprezentacije Srbije. Već tada se videlo koliko je kvalitetan fudbaler.“
Na pitanje ko je najbolji defanzivac protiv kojeg je igrao u karijeri, Tedić nije izabrao nikoga iz Rusije ili Engleske, već jednu od najvećih zvezda Arsenala.
„Verovatno bih izdvojio Vilijama Salibu. Igrao sam protiv njega na nivou omladinskih reprezentacija, i protiv njega je bilo veoma teško igrati.“
Tedić je govorio i o periodu koji je proveo u Holandiji i Engleskoj. Holandski fudbal opisao je kao odlično okruženje za razvoj mladih igrača, dok mu je boravak u Čempionšipu i Ligi 1 doneo iskustvo igranja pri znatno većem intenzitetu.
„Engleski fudbal ima posebnu atmosferu, dobre stadione i navijače, a tempo je veoma visok. Takvo iskustvo je korisno za svakog igrača, jer su zahtevi po pitanju intenziteta i fizičke pripreme ogromni.“
