Uprava Evrolige bez klubova sastaje se sa NBA i FIBA
Generalna skupština u Ženevi bez klubova: šta odlučuju NBA, FIBA i Evroliga
Play-off Evrolige počeće za nekoliko sati, ali, kako se kaže u kultnoj pesmi Public Enemy „He Got Game“ iz istoimenog filma Spajka Li, iza igre se krije druga igra. Baš ta „igra iza kulisa“ određuje sudbinu evropskog košarka. U utorak, 27. aprila 2026. godine, u Ženevi će se održati ključni sastanak između FIBA-e, Nacionalne košarkaške asocijacije (NBA) i rukovodstva Evrolige. Ulozi su ovde neverovatno visoki: reč je o budućnosti kontinentalnog turnira na naredne decenije.
Nakon brojnih intrig, informacija i spekulacija, bilo bi naivno verovati da će samo ovaj sastanak moći da spasi ili sahrani evropski košarka. Međutim, ovaj događaj može postati polazna tačka za pozitivne promene, iako je verovatnoća negativnog scenarija i dalje prisutna. Ovo je prvi zvanični sastanak novog generalnog direktora Evrolige Čusa Buena sa rukovodstvom NBA i FIBA-e. Očekuje se da će se na sastanku takođe pojaviti direktor NBA za Evropu i Bliski istok Džordž Ajvazoglu, kao i vrhunska rukovodstva FIBA-e, koja je i organizator.
Ovo može biti početak novog poglavlja, i nadamo se da nije početak kraja.
Najveća razlika ovog sastanka od prethodnih u Ženevi je odsustvo predstavnika klubova. Prema izvorima, to je svesna odluka akcionarskih klubova Evrolige. Oni u potpunosti veruju novom generalnom direktoru Čusu Buenu i predsedniku Dejanu Bodirogi, koji će takođe biti na sastanku, kao i drugim članovima uprave. Štaviše, ova odluka potvrđuje stav Evrolige: svaka rasprava o budućnosti zajedničkog turnira mora uključivati sve akcionare lige.
Čus Bueno i Dejan Bodiroga imaju mandat za pregovore, ali su takođe spremni da razmatraju bilo koje predloge na stolu, očekujući odgovor druge strane. Scenarij mogućeg saradnje sa formatom od 24 tima, o kojem su ranije izveštavali izvori, može biti predstavljen za diskusiju od strane Evrolige. Osim toga, nakon nove procene lige u iznosu od 3,2 milijarde evra i uz spremnost takvih klubova kao što su Fenerbahče i ASVEL da ostanu u turniru (iako još nisu potpisali nove 10-godišnje licence), Evroliga zauzima snažnu poziciju za pregovaračkim stolom.
Tačnije govoreći, Real Madrid je jedini akcionar Evrolige koji još nije otkrio sve svoje karte, ali postoji mnogo znakova da klub namerava da ostane u Evroligi, uključujući i njegovo zadovoljstvo novim generalnim direktorom. U isto vreme, sama Evroliga procenjuje mogućnost širenja zahvaljujući timovima iz 14 tržišta, kako postojećih, tako i novih, uključujući London, koji je pokazao interes za ulazak nakon leta 2027. godine.
NBA neće davati ponude za kupovinu
Prema izvorima bliskim predstojećem sastanku, NBA neće nuditi niti praviti ponudu za kupovinu Evrolige, ni u celosti ni delimično. Očekuje se da će NBA i FIBA ponoviti svoju predloženu koncept za novu ligu u Evropi, pružiti ažurirane informacije o značajnom interesu koji su dobili od potencijalnih timova i investitora, i izložiti kako postojeći timovi Evrolige, koji još nisu podneli zahtev, mogu učestvovati u ovoj novoj ekosistemi — bilo podnošenjem zahteva, bilo kvalifikacijom kroz takmičenja drugog diviziona ili svoje nacionalne lige.
Tako je jedini način da se osigura stalno mesto u ligi NBA i FIBA — uspešno podnošenje zahteva za dobijanje stalne franšize kroz investicioni proces NBA i FIBA-e. Kako je već izvešteno, prema izvorima bliskim procesu podnošenja zahteva, više od 120 potencijalnih investitora, uključujući postojeće košarkaške i fudbalske klubove, grupe spoljnih investitora i bogate privatne osobe, izrazile su značajan i ozbiljan interes za predloženu ligu.
Osim toga, NBA i FIBA su dobile zahteve od više od 20 postojećih košarkaških i fudbalskih klubova, uključujući nekoliko aktuelnih timova Evrolige. Ove informacije izazivaju pitanja kod izvora u vezi sa delom timova Evrolige. Ovi zahtevi pokrivaju svih 12 ciljnih gradova: London, Mančester, Barselona, Madrid, Pariz, Lion, Minhen, Berlin, Rim, Milano, Atina i Istanbul. Iznosi zahteva su u rasponu od 500 miliona do 1 milijarde dolara, uključujući nekoliko zahteva iznad oznake od 1 milijarde dolara, što bi bio najveći kapital ikada uložen u evropski košarka.
Da li dve strane mogu da krenu zajedno i pronađu način za saradnju? Pitanje ostaje otvoreno, a želja svih učesnika evropskog košarka je da se sastanak završi produktivno, čak i ako su sve uključene strane, naizgled, spremne za oštre pregovore. Na kraju krajeva, kako Adam Siler, tako i Čus Bueno su otvoreno izjavili da bi moguća saradnja bila u interesu svih, ali to još mora da se vidi.
Situacija ostaje napeta. S jedne strane, Evroliga poseduje snažnu finansijsku bazu i lojalne klubove, s druge — NBA i FIBA nude ambiciozan projekat sa milijardama investicija. Ishod ovog sastanka u Ženevi odrediće smer razvoja evropskog košarka na decenije unapred. Ako pregovori propadnu, možemo videti raskol, ako uspeju — rođenje novog globalnog superturnira.
