Veličanstveni golovi, uzbudljivi preokreti, drama u poslednjim minutima, senzacionalni rezultati — ovo Svetsko prvenstvo bilo je zaista neverovatno.
Četvrtfinala počinju u četvrtak, a do kraja letnjeg fudbalskog festivala ostalo je još osam utakmica.
Prvi put u istoriji na turniru učestvuju 48 reprezentacija, a mečevi se igraju na teritoriji tri zemlje. Nema sumnje da je Svetsko prvenstvo u Kanadi, Meksiku i Sjedinjenim Državama postalo najmasovnije od 23 održana.
Ali da li je bilo i najbolje?
Očigledno je da je to subjektivno pitanje i različiti ljudi doživljavaju svetska prvenstva na različite načine — neko smatra najboljim svoj prvi turnir, a nekome sve zavisi od toga koliko je daleko stigla njihova reprezentacija.
Ipak, statistika potvrđuje: ovaj turnir, bar na terenu, može da se poredi sa najboljim primerima.
Svakom Svetskom prvenstvu potrebna je atraktivnost — a nje smo imali u izobilju.
Na 96 od 104 meča postignuto je 280 golova. To je 2,92 gola po utakmici — najbolji pokazatelj od 1970. godine, kada je u Meksiku postignuto 95 golova u 32 susreta (u proseku 2,97 po meču).
Za poređenje: u Kataru 2022. postizano je 2,69 golova po utakmici, u Rusiji 2018 — 2,64, u Brazilu 2014 — 2,67, a u Južnoj Africi 2010 — 2,27. Najefikasniji meč bila je pobeda Nemačke nad Kurasaoom rezultatom 7:1, ali je u još sedam susreta postignuto po šest golova, a u trinaest — po pet.
Još jedan znak napadačkog fudbala je to što je 74,6% golova postignuto iz igre — to je jedan od najvećih udela u celoj istoriji svetskih prvenstava. Pri tome je samo 5% golova postignuto sa penala, što je najniži pokazatelj otkad se vodi evidencija.
Uzbudljivi mečevi u sjajnoj atmosferi
Obilje golova u završnici takođe doprinosi neizvesnosti.
U osam od 24 meča plej-ofa pobedonosni gol postignut je posle 85. minuta. Argentini je bilo potrebno produženo vreme da slomi otpor autsajdera — reprezentacije Kabo Verdea, a četiri susreta otišla su do penala.
Štaviše, pobedonosni gol Enca Fernandesa u mreži Egipta postao je već deseti gol postignut u 90. minutu na ovom turniru, što je novi rekord svetskih prvenstava.
Samo u julu bili smo svedoci najmanje tri klasična meča svetskog prvenstva: Belgija, Argentina i Engleska ostvarile su pobede rezultatom 3:2 nad Senegalom, Egiptom i Meksikom.
Belgija i Argentina su tokom susreta gubile sa dva gola razlike, ali su uspele da izbore pobede. Ovo je prvi slučaj od 1970. godine da je takav zaostatak nadoknađen više od jednom u okviru jednog turnira.
Engleska je došla do pobede uprkos tome što je skoro 40 minuta igrala sa desetoricom posle isključenja Džarela Kuanse, a zatim izdržala u napetoj atmosferi na legendarnom stadionu „Asteka“ u Meksiko Sitiju.
Na ovom turniru zabeleženo je osam mečeva bez golova, što je takođe rekord. Ali da li je to obavezno loše — ili je to znak povećane konkurencije?
Navijači i zvezde nisu razočarali
Postojala su sasvim razumljiva strahovanja o tome kako će mečevi izgledati. Nebeske cene karata i potreba da se prelaze stotine i hiljade kilometara radi sledeće utakmice naterali su mnoge da strahuju od sumorne atmosfere i hiljada praznih sedišta na tribinama.
To se nije dogodilo.
FIFA, koju su žestoko kritikovali zbog visokih cena, tvrdi da je popunjeno 99,7% mesta. To je više od 4,4 miliona gledalaca na mečevima grupne faze, a računajući prva dva kola plej-ofa, brojka je porasla na 6,2 miliona.
Tako prosečna posećenost iznosi nešto više od 65.000 gledalaca po meču, što je slabije samo od turnira 1994. godine u SAD, kada je na svakoj utakmici bilo nešto manje od 69.000 ljudi.
Na turnir su došli ne samo navijači, već i zvezdani igrači.
Pratimo trku strelaca za sva vremena u kojoj učestvuju četvorica najboljih fudbalera sveta. Lionel Mesi iz Argentine postigao je osam golova, Kilijan Mbape iz Francuske i Erling Holand iz Norveške — po sedam, a Hari Kejn iz Engleske — šest.
Prvi put u istoriji svetskih prvenstava tri igrača postigla su po sedam ili više golova na jednom turniru.
Sa pojavom 48 reprezentacija postojala je bojazan od ubedljivih rezultata, međutim upravo su autsajderi priredili neke od najboljih priča.
Karipsko ostrvo Kurasao, najmanja zemlja koja se ikada kvalifikovala na Svetsko prvenstvo, posle poraza 1:7 od Nemačke uspela je da odigra nerešeno sa Ekvadorom. Katar je pak u svojoj kampanji izgubio od Kanade 0:6, ali je takođe ostvario remi 1:1 sa četvrtfinalistom — Švajcarskom.
U međuvremenu, Kabo Verde sa 40-godišnjim Vozinjom na golu ispisao je jednu od najvećih bajki u istoriji svetskih prvenstava: remiji sa Španijom, Urugvajem i Saudijskom Arabijom omogućili su prolaz u osminu finala, gde su nasmrt preplašili aktuelne šampione — Argentinu, izgubivši 2:3 tek u produžetku.
Troškovi, pauze za osveženje i optužbe za političko mešanje
Uprkos pozitivi, bilo je i ozbiljnih kontroverzi i negativnih momenata.
Cena karata, hotela i prevoza kako do utakmica, tako i unutar gradova iscrpela je budžete navijača kao ni na jednom Svetskom prvenstvu pre.
Pauze za osveženje u svakom poluvremenu navijači su prihvatali sa razumevanjem kada su uslovi bili ekstremni, ali su ih nemilosrdno izviždali kada su ih proglašavali po kiši ili na stadionima sa klima-uređajima i zatvorenim krovom.
Za neke se prošireni turnir pokazao previše razvučenim. Počevši 11. juna, finale će se održati tek 19. jula, a mečevi će se igrati svih dana osim četiri.
Kvalitet suđenja dovođen je u pitanje, kao i uticaj dodatnih mečeva i putovanja na zdravlje igrača. Engleska Premijer liga startuje 21. avgusta, samo mesec i dva dana posle finala.
Osim toga, format turnira doveo je do nedostatka intrige tokom većeg dela grupne faze: posle prvog kola ispalo je samo 16 od 48 ekipa.
Ali najuznemirujući aspekt bio je taj što se duh fer-pleja našao pod znakom pitanja.
Američki napadač Folarin Balogan isključen je u meču osmine finala protiv Bosne i Hercegovine. Međutim, predsednik SAD Donald Tramp potvrdio je da je zvao predsednika FIFA Đanija Infantina da razgovaraju o suspenziji.
Balogan je mogao da igra u meču osmine finala protiv Belgije, koji je završen porazom 1:4. FIFA se pozvala na „član 27 disciplinskog kodeksa“, koji je omogućio da se „odloži izvršenje suspenzije od jednog meča uz probni rok od godinu dana“.
U celoj istoriji svetskih prvenstava pokazano je 189 crvenih kartona, a samo dva igrača nisu odslužila suspenziju. Balogan je postao prvi takav slučaj od 1962. godine, kada je Brazilac Garinča izbegao zabranu, jer automatske suspenzije još nisu bile uvedene, a slučaj je bio obavijen optužbama za političko mešanje.
UEFA, reprezentacija Belgije i glavni trener Engleza Tomas Tuhel našli su se među onima koji su kritikovali ovu odluku. Kasnije su belgijski igrači izjavili da im je to poslužilo kao dodatna motivacija.
Da li će turnir dobiti uzbudljivo finale koje zaslužuje?
Ali u celini, FIFA može smatrati ovaj turnir ogromnim uspehom: uzbudljivi mečevi odigravani su na punim stadionima, a sjajni navijači iz celog sveta činili su sve što su mogli da atmosfera ostane dugo upamćena.
Do kraja je ostalo deset dana i vredi očekivati nastavak, uprkos previsokim cenama karata i činjenici da su sve tri zemlje-domaćini već ispale sa turnira.
Međutim, to kako će Svetsko prvenstvo biti percipirano na duge staze, u velikoj meri zavisi od onoga što će se dogoditi u poslednjim mečevima. Sumorna finala zasenila su sjaj prethodnih faza na Italiji 1990. i SAD 1994, dok je senzacionalno finale u Kataru pre četiri godine pomoglo da se poboljša percepcija tog turnira.
S obzirom na to da su četiri najbolje reprezentacije svetskog renkinga — Argentina, Španija, Francuska i Engleska — u odličnoj formi i razvedene u različite četvrtfinalne parove, nekoliko uzbudljivih mečeva na finišu mogu da učvrste status ovog turnira kao najboljeg u istoriji.
Šta god da se desi, kao i celog prethodnog meseca, propustiti ovo biće nemoguće.
Statističke podatke za ovaj članak obezbedio je Mohamed Moalim iz Top Kladionice.
