Posle dve prijateljske utakmice protiv Srbije i Nikole Jokića u pripremi Francuske, Francuska će se sada sastati sa slovenačkim timom bez Luke Dončića. Pored predstojeće utakmice, Vembanjama je govorio o svojoj ulozi kapetana, dugoročnom projektu francuske reprezentacije i želji da po prvi put u istoriji zemlje osvoji Svetsko prvenstvo.
Vembanjama je preuzeo nekoliko teških šuteva u završnicama dve pripremne utakmice Francuske protiv Srbije, ali je objasnio da su te odluke bile diktirane njegovom odgovornošću kao igrača, a ne novim statusom kapetana.
„To nisu bile inicijative koje sam pokazivao kao kapiten, već kao igrač koji nosi odgovornost. To su stvari koje treba probati jer dugo nismo igrali. To je najbolji način da se shvati šta funkcioniše, a šta ne. Na neki način, to je bio način da se otrese hrđa“, rekao je Vembanjama.
Ranije je pominjao poteškoće u adaptaciji pri povratku na FIBA loptu i naglasio da problem ne pogađa samo igrače koji dolaze iz NBA lige.
„Adaptacija nije potrebna samo NBA igračima. To se odnosi i na igrače Evrolige i igrače francuske lige. FIBA lopta generalno nije popularna među igračima. To je najbolji način da se to sažme“.
Slovenija će doći u Pariz bez Dončića. Iako je Vembanjama priznao da bi voleo da igra protiv superzvezde Los Anđeles Lejkersa, insistira na tome da njegovo odsustvo neće promeniti pristup Francuske.
„O tome se obično priča, ali to nije način razmišljanja koji mi sada imamo — niti onaj koji smo ikada imali. Ne postavljam sebi pitanje da li je to bolje ili gore. Treba prihvatiti utakmice takve kakve jesu i sastave takve kakvi jesu. Takva je realnost. Istina, pomalo sam razočaran što Luka neće biti, ali imaću još priliku da se sastanem sa njim kasnije u karijeri“.
Kao novi kapiten Francuske, Vembanjama ne namerava da forsira svoje sazrevanje kao lidera.
„Za mene to nije problem jer verujem u sebe i u ono što mogu da pružim timu — i u sportskom smislu i u smislu filozofije. Sa reprezentacijom Francuske govorimo o projektu koji se meri decenijama. On se razvija postepeno i mislim da je važno ne preskakati faze. Cilj je da svakog dana budem bliži onom kapetenu kakav želim da budem“.
Vembanjama je često govorio o želji da uđe u istoriju i smatra da ta ambicija pre svega mora da se ostvari kroz trofeje sa reprezentacijom Francuske.
„Navijači, federacija i igrači — svi žele trofeje, tako da je to iznad svega. Francuska košarka može da nastavi da raste jer ima ogroman potencijal — bilo da su u pitanju seniorske reprezentacije, mlade selekcije ili razvoj igrača. To je dugoročan projekat i u potpunosti nameravam da ostavim uticaj na njega“.
Predstojeće Svetsko prvenstvo ima poseban značaj za Vembanjamu jer Francuska nikada nije osvojila to takmičenje i jer ono otvara put ka Olimpijskim igrama.
„Ono je važno jer je to međunarodno takmičenje koje nikada nismo osvojili. Čak i da smo već pobedili, i dalje bih želeo da pobedim ponovo! Pored toga, važno je jer služi kao kvalifikacije za Olimpijadu“.
Još jedan predstavnik perspektivne linije reketa Francuske je Maksim Reno, sa kojim Vembanjamu vezuje odnos koji seže u rane tinejdžerske godine.
„Obično ne odgovaram na pitanja o protivnicima, ali pošto je to Maksim, koga veoma volim, odgovoriću“, rekao je Vembanjama sa osmehom. „Znamo se oduvek. Prvi put smo igrali jedan protiv drugog kada smo verovatno imali po 13 godina. Tada je bio samo još jedan protivnik. Kada smo imali po 16, trenirali smo i igrali zajedno nekoliko meseci. Tada je postao jedan od mojih najboljih prijatelja. Bilo mi je zadovoljstvo da pratim njegov napredak — prvo na koledžu, a sada u NBA ligi. Veoma sam srećan što je on ovde, u reprezentaciji“.
Vembanjama je takođe igrao na poziciji krila zajedno sa Goberom. To partnerstvo ga je dovodilo u neuobičajene situacije, ali smatra da ono može da postane važno oružje za Francusku.
„Osnovne razlike između dve pozicije su prilično očigledne. Pozicija krila je malo pasivnija, iako to zavisi od tipa igrača i okolnog stručnog štaba. Naravno, volim da igram sa Rudijem i pored velikog takvog odbrambenog kalibra. To me dovodi u neuobičajene situacije, na primer kada treba bacati lopte kroz prvi plan. To ne radim često, ali mi se to veoma sviđa. Sa tim treba nastaviti da eksperimentišemo jer će nam to biti potrebno u narednim godinama“.
