Derek Vilis je letos pojačao Partizan — američki krilni centar je došao iz Pariza, i za sada se ne zna koja ga tačno uloga očekuje u timu Žoana Penjaroje.
To što je vešt šuter i prilično darovit atleta, dokazao je igrajući za Efes i Pariz. Međutim, da li ima dovoljno kvaliteta da bude solidan starter na nivou Evrolige? Ostaje da se vidi…
U međuvremenu, Derek Vilis je ispričao o mnogim stvarima koje nisu nužno povezane sa košarkom.
„Kada sam ovog leta razmišljao o Partizanu, imao sam pozitivne emocije. Mislim da ovakav osećaj nisam imao veoma dugo, verovatno još od studentske košarke. Zato sam zaista veoma uzbuđen pred pripreme za ovu sezonu“, izjavio je Derek Vilis za BC Partizan TV.
„Pravoslavne ikone, istorija…“„Ovo je neverovatan klub, sa velikom tradicijom, odličnom atmosferom i velikom istorijom. Isto mogu da kažem i za Srbiju. Veoma mi se sviđa što mogu da ulazim u prodavnice po gradu i vidim pravoslavne ikone. Dok se voziš kroz grad, možeš da vidiš Beogradsku tvrđavu i toliko istorije oko sebe. U Americi rušimo zgrade svakih pet ili deset godina i gradimo ih ponovo. Kada dođem ovde, uživam u tome što mogu da vidim istoriju. Za mene je to zaista sjajno.“
Vilis kaže da ga zanimaju kultura i istorija gradova u kojima igra.
„Život u Evropi je, između ostalog, otvorio mene prema religiji. Pokušavam da postanem deo Katoličke crkve. Zato mi je veoma interesantno da vidim pravoslavne ikone ovde. Divim se istoriji crkava koje ovde postoje, i katoličkih i pravoslavnih.“
Šta Derek Vilis donosi na parketu?
„Za mene je najvažnije da budem igrač koji će izaći na teren i boriti se. Što se tiče pozicije, moja igra je veoma jednostavna — pik-en-pop, skok, da igrač koga čuvam ne postiže poene, da trčim po terenu i budem na pravim mestima. Ako budem dobar u svojoj ulozi, moći ću da otvorim prostor bekova, da igraju svoju igru i imaju više mesta na parketu.“
Bilo je kod Vilisa i interesantno poređenje.
„Najvažnije je izaći na teren i nadmetati se. Mislim da je to Partizanu nedostajalo prethodnih godina, još od odlazaka, rekao bih, Zeka Ledeja, Kevina Pantera i Matijasa Lesora. Mislim da je povratak kluba na ovaj nivo ono što navijači žele da vide. Ljudi koji vode klub žele da dovedu igrače koji to razumeju i koji razumeju koliko su važni ponos i takmičarski duh kada igraš za Partizan.“
Vilis ističe da je Partizan ambiciozan ove sezone.
„Za mene je cilj da budemo plej-of tim. U idealnom slučaju — da uđemo u prvih šest, to bi bilo idealno. Međutim, imamo mnogo novih delova koje treba sklopiti. Ako budemo u plej-inu ili plej-ofu, mislim da je to cilj, a onda ćemo videti dalje. Naravno, želimo da se borimo i u ABA ligi. Dubai je ovog leta sastavio neverovatnu ekipu, Crvena zvezda je dodala nekoliko veoma dobrih igrača, a tu smo i mi. Mislim da je za ovaj tim plafon — nebo.“
Komentar o kolumbijskom dileru bio je povod za šišanje
Interesantni su bili prvi beogradski dani Dereka Vilisa.
„Ošišao sam se, ali kada sam izašao iz aviona, frizura mi je bila smešna. Puštao sam kosu celog leta, tako da sam izgledao ludo. Kada sam stigao, neko je ostavio komentar da izgledam kao kolumbijski narko-diler. Rekao sam: „Prokletstvo, moram odmah da se ošišam“. Našao sam frizerku i ona me je sredila. Takođe sam bio kod svog bivšeg saigrača iz Efesa, Džordana Nuore. On živi u zgradi pored moje. Otišli smo nešto da pojedemo, vratili se, i rekao sam da idem da se šišam“, priča Vilis.
Bilo je i manje prijatnih utisaka…
„Išao sam ulicom, skrenuo desno i odjednom čujem nekoga. Gledam okolo i pitam se ko to govori. Vidim tri momka koji mi pokazuju srednji prst. Počeo sam da se smejem. To mi se, zapravo, sviđa. Nekoga bi to moglo da naljuti, ali mene tera da mislim: „Dobro, znači, tako?“ Onda samo čekaš utakmicu. To te dodatno uvodi u takmičarsko raspoloženje i pokazuje koliko je košarka ozbiljan deo života navijača Partizana i Crvene zvezde, kao i ljudi u Srbiji.“
