Bio je jul 2016. godine. Upravo smo glasali na referendumu o Bregzitu. „Lester Siti“ je bio šampion Premijer lige. Reprezentacija Engleske je držala „Pepeo“.
A na travnatim terenima Vimbldona britanski tenis je bio na vrhuncu.
Domaćini su osvojili rekordnih pet trofeja te godine u Ol Ingland klubu – i malo ko će zaboraviti kako je Endi Marej ljubio, grlio i podizao zlatni pehar u muškom singlu po drugi put.
Iako Marej – sada ser Endi – ove nedelje neće biti u trenerskom boksu povređenog Džeka Drejpera na SW19, u žrebu ove godine ima mnogo više britanskih igrača inspirisanih njegovim podvizima tog dana.
Deset godina kasnije vraćamo se najvećem vikendu u britanskom tenisu očima onih koji su tada bili tamo.
Teren 17 (početak u 11:00 po britanskom letnjem vremenu)
Tri sata pre početka Marejevog finala na Centralnom terenu u nedelju, navijači su ispunili mali spoljni teren da bi gledali prvo vimbldonsko finale u muškom singlu u kolicima.
Na ovom terenu ima samo 276 mesta, ali mnogo više ljudi je gledalo odozgo sa susednog terena dok je Gordon Rid igrao protiv švedskog šampiona Paraolimpijskih igara u dublu Stefana Ulsona.
Rid, koji je dan ranije osvojio titulu u dublu u kolicima sa Alfijem Hjuitom – prvu od 24 grend slem titule koje su od tada zajedno osvojili – priseća se da su tog vikenda oko britanskih igrača vladali „pravi pozitivizam i prava euforija“.
Noć ranije morao je da promeni hotel zbog žurke iza zida. Izbegavši neprospavanu noć, pobedio je rezultatom 6-1, 6-4.
Šampanjac je tekao u potocima. Uglavnom po njemu samom, pošto su ga prijatelji i porodica polivali dok je išao u medija centar posle meča.
A ubrzo je usledilo novo slavlje kada je Džordan Vajli postala druga Britanka koja je pobedila tog dana, osvojivši sa Jui Kamidži svoju treću uzastopnu vimbldonsku titulu u ženskom dublu u kolicima.
U tom trenutku, Marej je bio u ranoj fazi svog finala na Centralnom terenu.
Centralni teren (početak u 14:00 po britanskom letnjem vremenu)
Marej smatra da mu sećanja na neke teniske mečeve i turnire pomalo magle.
Ali ne i na ovaj. Od tada je „nekoliko puta“ ponovo gledao šampionsku loptu.
U eri kada su mnoge njegove pokušaje da osvoji grend slem titulu osujećivali Rodžer Federer, Novak Đoković i Rafael Nadal, našao se u manje uobičajenoj ulozi favorita u finalu slem turnira.
Federera je šokirao Miloš Raonić u polufinalu, Đoković je pretrpeo šokantan poraz u trećem kolu, a Nadal je odsustvovao zbog povrede. Ali pored toga, ili čak nezavisno od toga, Marej je bio u fenomenalnoj formi.
Izgubio je samo dva seta na putu do finala i bio je finalista dva druga grend slem turnira te godine, a takođe je osvojio turnir u Kvinsu i Otvoreno prvenstvo Italije.
Takođe je osvojio Vimbldon tri godine ranije, konačno skinuvši godišnji pritisak vezan za okončanje više od sedam decenija dugog čekanja na britanskog šampiona u muškoj konkurenciji.
S obzirom na sve to, njegov protivnik nije imao šanse.
U trenutku kada je Marej napravio prvi brejk u startnom setu, Luis Hamilton je upravo pobedio na Velikoj nagradi Velike Britanije u Silverstonu, i nije bilo sumnje da će fantastični vikend za naciju postati još bolji.
Marej je propisno priveo meč kraju pobedom od 6-4, 7-6 (7-3), 7-6 (7-2).
Na pitanje o sećanjima na taj trenutak, u svom tipično suzdržanom maniru, priseća se kako je „izveo prilazni udarac forhendom na Raonićev bekhend, a ovaj je poslao loptu van terena u mrežu“.
Ne pominje suze radosnice koje je iznova i iznova brisao peškirom, niti čuveni pehar koji je grlio tako čvrsto da se činilo da nikada neće poželeti da ga pusti – čak ni kasnije, u ledenoj kadi.
I još uvek nije znao zašto je zaista, zaista trebalo da uživa u tim trenucima.
Centralni teren (ceremonija dodele nagrada, 17:00 po britanskom letnjem vremenu)
Čak je i obično nepokolebljivi Marejev trener Ivan Lendl zadrhtao, a suze su mu navrle na oči, kao i celom Centralnom terenu i celoj zemlji, pred veličinom dostignuća.
„Osećaš li se dobro?“ – započela je svoj intervju na terenu sa novim šampionom Sju Barker. „Ovaj, da“, odgovorio je Marej, možda uz najveće umanjivanje u svom životu.
Zahvalio je svom timu i porodici, pre nego što je napravio gaf pomenuvši premijera u Kraljevskoj loži. Usledili su zvižduci upućeni Dejvidu Kameronu, koji je nekoliko nedelja ranije najavio planove da podnese ostavku nakon glasanja o Bregzitu.
Marej je vešto razrešio situaciju, izjavivši: „Igrati u finalu Vimbldona je teško, i ja sigurno ne bih želeo da budem premijer, to je težak posao“.
Ovacije su se nastavile, pre nego što je Marej izašao na balkon vimbldonskog paviljona da pokaže svoj trofej hiljadama navijača ispod, zastajući da podeli autograme i fotografiše se za selfije.
Već nekoliko sati kasnije, 29-godišnji Marej je gledao u budućnost, govoreći da oseća da je njegov najbolji tenis tek pred njim.
Nije bio sasvim u krivu. Nekoliko nedelja kasnije postao je prvi dvostruki olimpijski šampion u singlu, a do kraja godine – prvi reket sveta.
Ali onda se, 2017. godine, dogodila povreda kuka, koja je zahtevala ozbiljnu operaciju i na kraju ga lišila mogućnosti da uveća kolekciju grend slem titula, uprkos hrabrim naporima tokom narednih sedam godina.
Na pitanje šta bi sada rekao sebi iz 2016. godine na Vimbldonu, Marej je odgovorio: „Ceni ovaj trenutak dugo, jer prolaze veoma brzo“.
Srećom, rekavši da je njegov trijumf 2013. godine bio više olakšanje nego bilo šta drugo, ovom pobedom bio je odlučan da uživa – i nije spavao celu noć da bi upravo to i učinio.
Ali o tome kasnije, pošto je ostao još jedan britanski trofej da se osvoji…
Centralni teren (17:40 po britanskom letnjem vremenu)
Heder Votson je pratila Marejev meč na televiziji u svlačionici, pokušavajući da se fokusira na pripreme za sopstvenu šansu da postane deo istorije.
Ona se veoma jasno seća tog dana.
„Probudila sam se i pomislila: 'Pa, danas je dan kada ću osvojiti Vimbldon'. U mojoj svesti nije bilo nikakve sumnje, što u sportu obično ne osećaš“, rekla je.
I u paru sa Fincem Henrijem Kontinenom, upravo je to i uradila, postavši prva Britanka – van takmičenja u kolicima – koja je osvojila grend slem titulu otkako je Džo Djuri osvojila mikst na Otvorenom prvenstvu Australije 1991. godine.
„Posle svih ovih godina, to je jedan od najboljih dana u mom životu“, rekla je Votson.
Ona i dalje gleda u trofej svaki dan, rekavši da ga je čak i ispolirala pre nekoliko dana jer se bližio Vimbldon.
To je bio peti trofej za britanske igrače tog vikenda, a takođe i prvi put od 1937. godine da su domaćini osvojili dva od pet tradicionalnih vimbldonskih trofeja.
To je zahtevalo veličanstvenu žurku.
Centralni London (do ranog jutra…)
„To je svojevrstan vrtlog“, kaže Votson o trenucima nakon uručenja poslednjeg trofeja vikenda.
„Ideš pravo u svlačionicu, istuširaš se, prođeš konferencije za medije, a tamo stoji čiviluk sa balskim haljinama, cipelama, torbama, aksesoarima, i ti samo izabereš odevnu kombinaciju… frizura i šminka.
„Zatim ideš pravo na bal… i to je samo po sebi cela avantura“.
Marej je unapred rekao da nikako neće igrati tradicionalni ples sa šampionkom u ženskoj konkurenciji, „osim ako ne popijem nekoliko čaša šampanjca“.
Činjenice ukazuju na to da se upravo to i dogodilo. Votson je uverena da se seća kako je igrao sa Serenom Vilijams, a sam Marej je nekoliko godina kasnije priznao da je povraćao u taksiju na putu sa žurke.
Hjuit, koji je tada imao 18 godina i koji je poveo dedu na bal, priseća se da je bio uzbuđen zbog „sjajnog crvenog tepiha“, a Rid kaže da je doživeo „strava trenutak“ kada ga je Marej pronašao, svog sunarodnika Škotlanđanina, da mu čestita i pozove ga na after parti.
„Nažalost, izgubili smo se dok smo ulazili u kola. Možda [je to bilo] i bolje za glavu sutradan“, nasmejao se.
Votson je, međutim, nastavila da slavi celu noć sa Marejem.
„Mislim da smo se zabavljali do 7 ujutru te noći. A onda smo zaista morali da krenemo u 7 ujutru. Nisam ni primetila vreme jer mi je bilo tako dobro“, rekla je.
„Henri mi je rekao: 'Heder, moram da idem. Moj let je za sat vremena'. Bila sam u šoku, bože moj“.
Sada
Mamurluk posle žurke je odavno prošao, ali posledice tog zlatnog vikenda za britanski tenis osećaju se i danas.
Marej je osvojio još pet titula u turu te godine, uključujući Završni turnir ATP, koji mu je učvrstio mesto prvog reketa sveta i postavio novi standard za sledeću generaciju.
Iako od tada niko nije ni blizu ponavljanja toga, tokom protekle decenije bilo je i drugih uspeha, uključujući pobedu Eme Radukanu na Otvorenom prvenstvu SAD 2021. godine, čime je okončano 44-godišnje čekanje Britanije na grend slem šampionku u ženskom singlu, i jačanje dubine u britanskom tenisu, posebno u muškoj igri.
U 2016. godini bilo je trojica Britanaca u top 200 svetskog singl renkinga, sada ih ima osam.
Takođe je došlo do ogromnog uspona u dublu – 10 godina pre 2016. Britanci su osvojili samo dva grend slem trofeja u dublu, dok ih je u deceniji nakon toga bilo 20. Titula Votsonove bila je jedna od tri koje su Britanci osvojili te godine, a Marejev brat Džejmi osvojio je druge dve i takođe završio godinu kao prvi reket sveta u dublu.
„Iako je ovo individualni sport, nema sumnje da posedovanje nekoga ko postavlja visoku lestvicu pomaže, pa čak i jednostavno pokazuje da je to moguće“, rekao je bivši prvi reket Britanije Kajl Edmund.
Uticaj tog velikog vikenda britanskog uspeha na Vimbldonu takođe se oseća u tenisu u kolicima, gde je finale na Terenu 17 pred nekoliko stotina navijača preraslo u spektakl na Prvom terenu pred hiljadama.
„Efekat Mareja“ se naširoko smatra faktorom koji doprinosi rastu učešća na masovnom nivou: prošle godine LTA je izvestila o najvišim stopama godišnjeg učešća odraslih – 5,8 miliona i četiri miliona dece koja igraju tenis svake godine.
Upravno telo britanskog tenisa takođe je povećalo investicije, uključujući ulaganje od 250 miliona funti tokom poslednje decenije u rekonstrukciju javnih terena, povećanje broja natkrivenih i osvetljenih terena i pojednostavljenje onlajn rezervacije.
I, iako je Marej već dve godine u penziji, njegov uticaj se i dalje oseć
