Evropska sezona za Vojvodinu trajala je svega četiri utakmice, u kojima je ogoljena sva nemoć tipičnog predstavnika srpskog fudbala u duelima sa zapadnoevropskim timovima.
Kod protivnika je sve bilo na višem nivou: trčanje, tehnika, taktika, kvalitet... Baš sve.
Još ni avgust nije zagazio, a Novosađani su se već okrenuli isključivo obavezama u domaćoj konkurenciji. Evropski fudbal za „lale“ je nedokučiv nivo.
Druge dimenzije.
Vojvodina, posebno protiv Ferencvaroša i Ajaksa, delovala je kao grupa đaka prvaka koja izađe na čas fizičkog i igra protiv osmaka: starijih, bržih, boljih, jačih, zrelijih.
Bila je inferiorna u svakom pogledu.
Čak i ekipe koje nisu Mont Everest evropskog fudbala u ovom trenutku su bauk za sastav iz Srpske Atine.
Istina, žreb nije pomazio Novosađane, zapali su im zaista ozbiljni klubovi, sa ozbiljnom organizacijom, kvalitetom i tradicijom osvajanja trofeja - sve ono što nedostaje „lalama“.
Upravo su dueli sa takvim rivalima hirurški precizno pokazali Voši gde joj je mesto u ovom času - na margini evropskog fudbala. Da li će se pomaknuti sa te neslavne pozicije i da li za tako nešto uopšte ima potencijala, ostaje da se vidi.
Bilans od tek tri data i 13 primljenih golova u mečevima sa mađarskim i holandskim predstavnikom je slika i prilika aktuelnog trenutka kluba (u evropskim okvirima) koji po kvalitetu može sebe postaviti na visoko mesto srpskog fudbala.
Rezultat Vojvodine je i rezultat srpskog fudbala - još jedan fijasko na klupskom planu.
„Nikad jača Vojvodina“, kako je pompezno nazvana u jeku prelaznog roka, kada je roster jačao prekaljenim imenima i u njega uloženo nikad više novca, razbila se kao talas o hridi u sudaru sa klubovima koji, istina, imaju više novca i bolje igrače, ali ne u tolikoj meri da na terenu ta razlika izgleda kao da je jaz u budžetima 300 miliona.
Upravo tako je delovala Voša - kao da igra protiv Reala, Milana ili kakvog velikana.
I tako iz godine u godinu...
Crnogorski klubovi su zadali „domaći zadatak“ državama regiona sa deset poraza iz deset utakmica u kvalifikacijama za evropska takmičenja i čini se da nije daleko dan kada će i Srbija stati uz rame komšijama, ili biti makar blizu takvog bilansa.
Mnogo je pokazatelja da idemo ka takvom scenariju...
