Wade Baldwin se priprema za treću sezonu u Fenerbahčeu nakon što je osvojio prvi trofej EuroLige u svojoj karijeri u Istanbulu. Pošto je već sakupio brojna individualna priznanja, 30-godišnji bek je sada pre svega usmeren na to da u svoju kolekciju doda nove trofeje.
U razgovoru za Eurohoops tokom medija-dana Fenerbahčea Baldwin je objasnio šta još treba da uradi kako bi sebi obezbedio mesto među najvećim bekovima u istoriji takmičenja.
„Očigledno, šampionske titule. To je glavni cilj u ovoj fazi. Sa mnogim individualnim stvarima je već završeno. Sada je reč o tome da se osvoji što više šampionskih titula“, rekao je Baldwin.
Ranije je Baldwin otvoreno govorio o želji da se oproba u NBA ligi, ako se pojavi odgovarajuća prilika. Međutim, odmeravajući tu ambiciju prema šansi da izgradi istorijsku karijeru u EuroLigi, njegovi prioriteti su postali jasniji.
„To je uvek dobar proces i dobar problem. Sam sam sebe doveo u takvu poziciju i više se priklanjam tome da postanem jedan od najboljih bekova u istoriji EuroLige“.
Sada će njegova potera za novim titulama uključivati partnerstvo sa Shaneom Larkinom, jednim od njegovih najžešćih rivala u poslednjih nekoliko sezona.
„Bio mi je konkurent sedam ili osam godina u EuroLigi. Uvek si želeo da dokažeš da si bolji od Shanea Larkina, ali sada smo u istom timu. Slična osećanja sam imao prema Nandu De Colou. Toliko puta smo igrali protiv njega i uvek sam želeo da dokažem da sam bolji igrač. Potom sam dobio divnu priliku da igram sa njim u istom timu i dođem do Final Foura. Zato želimo da nađemo način da se ujedinimo kao tim i pokušamo da dostignemo cilj koji imamo obojica: da osvojimo šampionsku titulu i vratimo se tamo gde treba da budemo“.
Posle mnogo godina suprotstavljanja, Larkin i Baldwin jedva čekaju da vide njegove kvalitete sa iste strane terena.
„Shane je tačno ono što vidiš. Tokom poslednjih osam do deset godina njegovog boravka u EuroLigi dobro smo shvatili ko je Shane Larkin. Biti sada na istoj strani sa njim je nešto čemu se može veoma radovati“.
Baldwin je takođe priznao da se njegovo razumevanje pozicije plejmejkera promenilo kod Sarunasa Jasikevičiusa. Najveća korekcija bila je vezana za shvatanje koliko liderstva i odgovornosti ta uloga zahteva pored individualne produktivnosti.
„Očekivanja od plejmejkera. Nisam istinski razumeo kako da igram baš na poziciji plejmejkera i da u potpunosti shvatim kako da integrišem i uključim sve. To je bio veliki korak koji sam napravio kada sam došao u Fenerbahče: razumevanje liderstva koje je s tim povezano i toga kako navike koje razvijaš svakog dana oblikuju igrača koji postaješ kada utakmica počne“.
Njegovo određenje clutch-igrača je takođe evoluiralo. Baldwin više ne posmatra odlučujući doprinos kao ograničen samo na šuteve u poslednjim sekundama.
„Prošle godine sam pokazao najrazličitije pobedničke šuteve. U obe utakmice sa Barcelonom pobedio sam na liniji za slobodna bacanja. U Game 4 protiv Žalgirisa sam postigao važan lejap koji je odveo utakmicu u produžetak. Očigledno, bio je i pobednički šut protiv Panathinaikosa, a potom smo nastavili i osvojili šampionsku titulu u Game 4 finala turske lige“.
Odlazak Tarika Biberovića u NBA imao je poseban značaj za Baldwina, koji je verovao u potencijal bivšeg saigrača i pre dolaska u Fenerbahče.
„Toliko uspomena. Veoma sam želeo da dođem i igram sa Tarikom i pre nego što sam stigao u Fener. Video sam nešto u njemu. Verovao sam da može da postane profesionalni igrač, da postigne uspeh izvan EuroLige i da postane talenat nivoa NBA. Za mene je veoma važno to što sam mogao da pomognem njegovom napretku na putu da postane igrač NBA“.
Biberović je samo poslednji od saigrača koji su napravili veliki skok igrajući pored Baldwina. Bek Fenerbahčea oseća značajan ponos zbog pravilnosti koja ga je pratila tokom cele karijere.
„Pogledajte tok moje karijere. Sve počinje sa Bayernom. Vladimir Lučić je ušao u prvu simboličnu petorku All-EuroLeague igrajući sa mnom. Sledeće godine Simone Fontecchio je bio sa mnom u Baskoniji, a potom je otišao u NBA. Prešao sam u Maccabi, a Lorenzo Brown je ušao u prvu simboličnu petorku All-EuroLeague. Govorili su da ne možemo da igramo zajedno. Sledeće godine smo to ponovo uradili i obojica smo bili igrači All-EuroLeague. Naredne godine Nigel i trener su postali igrač i trener godine. Nigel je postao igrač kalibra MVP i MVP Final Foura. Zatim je prošle godine Horton-Tucker postao igrač All-EuroLeague, a Tarik je otišao u NBA — i sve to dok sam zadržao sopstveni status All-EuroLeague. Veoma sam ponosan na svoje saigrače, ne samo na to što sam ja taj momak koji dobija mnogo pažnje“.
