Jedan od najtalentovanijih srpskih golmana (rođen 2007. godine) prešao je u Železničar iz Pančeva posle sezone u klubu Zvijezda 09, a juniorske godine proveo je u Crvenoj zvezdi i Kikeru iz Kraljeva, gde je i rođen.
„Fudbalom sam počeo da se bavim sa sedam godina u Kraljevu, u mestu pored grada. Na teren me je odveo ujak i od toga je sve počelo. U početku sam želeo da budem napadač – kao, verovatno, i mnogi golmani. Međutim, brzo sam shvatio da mi više odgovara da branim svoj šesnaesterac nego da trčim po celom terenu. Posle toga sam prešao u Kiker iz Kraljeva, gde sam dugo igrao, uglavnom za starije uzraste. Kasnije je usledio prelazak u Crvenu zvezdu“, započeo je priču Miladinović za klupske kanale.
Golmanska pozicija je za Miladinovića „porodično nasleđe“.
„Deda je bio golman. Upravo sam gledao njegove fotografije. Čak i ličimo. To mi daje dodatnu motivaciju za sve što je pred nama. Svaki put kada stanem na gol – bilo da je trening, utakmica ili igra sa prijateljima – pomolim se za njega. Verujem da mi je ostavio deo svog talenta i to mi mnogo znači.“
Ko ti je bio uzor i od koga si najviše učio?
„Pratim skoro sve golmane i njihove treninge: od engleskih i španskih klubova do reprezentacija. U detinjstvu mi je glavni idol bio Manuel Nojer. Danas mi se posebno sviđaju golmani koji odlično igraju nogama, kao što je Ederson. Veliki uticaj na mene imao je i Zoran Popović. U Crvenoj zvezdi smo radili zajedno šest ili sedam meseci, ali sam za to vreme mnogo naučio od njega. On je izuzetno profesionalan, posvećen čovek od koga može mnogo da se nauči.“
Deo juniorskih godina Miladinović je proveo i u Španiji.
„Bilo je to predivno iskustvo. Doći u takav klub kao što je Atletiko Madrid i raditi u sistemu u kojem je trener Fernando Tores – to je zaista nešto posebno. Tamo se radi na najvišem nivou i razlika u odnosu na naše uslove je ogromna. Mislim da je glavna razlika u broju ljudi uključenih u rad sa ekipom. Samo u omladinskom sektoru postoji veliki trenerski štab, mnogo fizioterapeuta i ljudi koji obraćaju pažnju na svaki detalj. Sve je veoma profesionalno. Nema prečica – ili možeš ili ne možeš, ili hoćeš ili nećeš.“
Koliko si pratio Železničar pre prelaska?
„Iskreno, ne pratim previše pomno srpski fudbal, ali sam pogledao nekoliko poslednjih utakmica Železničara. Veoma mi se sviđa stil igre koji tim neguje. To je fudbal koji mi odgovara: igra se gradi od golmana, postoji jasna ideja i svaki igrač zna svoju ulogu na terenu. Mislim da je to velika zasluga trenera Radomira Kokovića.“
Kako bi opisao svoj stil igre na golu?
„Ono što me izdvaja je to što često igram veoma visoko, ponekad i na 50 metara od svog gola. Volim da učestvujem u organizaciji igre i smatram da su igra nogama i distribucija lopte jedne od mojih glavnih kvaliteta. Moj stil je najbliži Manuelu Nojeru u njegovim najboljim godinama.“
Šta očekuješ od prve sezone u Železničaru?
„Znam da me čeka ozbiljna konkurencija i to prihvatam. Na svakom treningu želim da se borim za svoje mesto, jer svaki golman želi da bude prvi broj. Moj cilj je da debitujem za prvi tim ove sezone, a sledeće da postanem standardni golman Železničara. Naravno, voleo bih da zajedno ostvarimo velike rezultate. Ako Bog da, možda jednog dana čak i zaigramo u evrokupovima. To bi bio san za sve nas.“
