Život u tenisu: usamljena putovanja i zajednički smeštaji

Profesionalni tenis nije samo sjaj reflektora i milionske nagrade za najbolje igrače sveta. Za značajan deo turnira, koji igraju van top 100, svakodnevni život postaje oštra borba za opstanak. Franceska Džouns, britanska teniserka, koja je upravo ostvarila svoju prvu pobedu u glavnom žrebu turnira Gren slem u Parizu, uz rekordnu nagradu za sebe, otvoreno govori o problemima sa kojima se suočavaju „mali“ igrači. Za njih je ušteda na svemu — od smeštaja do ishrane — postala norma neophodna za nastavak karijere.

Život u kamperu i noćenja u aerodromima

Istorije o putovanjima samostalno, noćenjima u tranzitnim kamperima i zajedničkom korišćenju soba u hotelima nisu mitovi, već oštra stvarnost za mnoge tenisere niskog rejtinga. Upravo su ove okolnosti postale jedan od glavnih razloga protesta vodećih igrača na Otvorenom prvenstvu Francuske. Grupa igrača iz top 10, uključujući Arinu Sabalenku, Koko Gaf i Janika Sineru, zahteva od četiri turnira Gren slem reviziju raspodele prihoda u korist novčanih nagrada.

Sabalenka naglašava da je cilj ove borbe ne obogaćivanje samih zvezda, već zaštita interesa onih koji se nalaze na donjim stepenicama turnirske tabele. „Novca igračima na turniru nedostaje“, — ističe Britanka Franceska Džouns, koja zauzima 105. mesto na svetskom rejtingu. Po njenim rečima, čak i izlazak u top 75 ne garantuje finansijsku stabilnost, a prosečan igrač često ne izlazi u nulu bez značajnijih nagrada. Ona dodaje da pitanje o tome odakle bi trebalo da potekne dodatno finansiranje nije njena nadležnost, ali činjenica ostaje činjenica: zarađeni novac nije dovoljan.

Nemačka teniserka Ana-Lena Fridsam, koja je ranije bila u top 50, ali je poslednja tri sezone provela van prve stotinke, slaže se sa kolegama. „Ovo je teška industrija. Cela naša godina zavisi od toga koliko novca zaradimo na turnirima Gren slem“, — kaže ona. Fridsam je srećna što top igrači podižu ovo pitanje, jer igrači niskog rejtinga jednostavno nemaju istu medijsku platformu da ih se čuje.

Ekonomija opstanka: koliko treba zaraditi da bi se kraj sa krajem spojio

Za većinu teniskih igrača matematika je jednostavna: što je bolji rezultat, to je više sredstava dostupno za podršku tima. Britanac Tobi Samjuel, koji je prvi put u karijeri prošao u glavni žreb „Rolana Garosa“ kroz kvalifikacije, zaradio je u Parizu 75 000 funti. Ova suma mu omogućava da finansira ostatak sezone. „Ovo su događaji gde se pravi pravi novac koji može da propulzira karijeru i plati rad vašeg tima“, — objašnjava on. Po njegovim rečima, kada postižete bolje rezultate na turnirima Gren slem i dobijate više novca, sve van terena postaje malo jednostavnije, što pomaže i na terenu.

Međutim, troškovi tenisa su ogromni. Održavanje trenera, fizioterapeuta i trenera fizičke pripreme čini glavnu stavku troškova. Australac Rinki Hidžikata, koji se seća vremena kada je štedeo na hrani, ističe: „Ljudi koji nisu vezani za tenis često ne razumeju koliko je ovo skupo“. Nemačka teniserka Ana-Lena Fridsam procenjuje da bi za pokrivanje troškova morala da osvoji oko 300 000 funti godišnje. Ako se to ne dogodi, ona je prinuđena da odustane od usluga trenera na narednim turnirima.

Globalni karakter turnira čini logistička pitanja kritično važnim. Za igrače iz udaljenih regiona, kao što je Južna Amerika, plaćanje letova postaje poseban problem. Bolivijac Huan Karlos Prado Anheljo, koji je prvi put izašao u glavni žreb „Rolana Garosa“, ispričao je o poteškoćama sa finansijama. Pošto u Boliviji nema razvijenu tenisku infrastrukturu, on mora da trenira u Buenos Ajresu, plaćajući letove cele svoje ekipe (osim trenera) iz Argentine u Boliviju i nazad. To je izuzetno skupo. „Ja živim u Boliviji, a cela moja ekipa, osim mog trenera, je iz Argentine. Ja treniram pola vremena u Buenos Ajresu, pola u Boliviji, tako da moram da plaćam da ih dovedem u Boliviju, a zatim moram da putujem u Argentinu. To je skupo“, — rekao je on.

Australac Tristan Šolkajt, koji igra sa sličnim rejtingom, leti ekonomskom klasom na duge relacije. „Putovanja su skupa. Ne mogu da razumem cene za biznis klasu“, — kaže on, zauzimajući 123. mesto na rejtingu. „Ako postoji potreba, na primer, igram sledećeg dana, onda to postaje predmet diskusije. Ali to ide iz mog džepa i čini troškove veoma visokim“. Pitanje smeštaja je takođe akutno: Britanac Bili Haris tri i po godine putuje po nižim nivoima turnira, noći u svom kamperu Transit, priprema hranu na ivicama puteva i parkira se na McDonald's parkingima. Drugi Britanac, Tobi Samjuel, ranije je živeo zajedno sa svojim trenerom, a tek kvalifikacija za prvi krug „Rolana Garosa“ omogućila mu je da konačno plati zasebne sobe.

Sam Franceska Džouns je dostigla karijerni vrh na 65. poziciji u januaru i ima 890 000 funti za karijeru, ali kaže da joj je i dalje teško da spoji kraj sa krajem. 25-godišnja teniserka ima retko genetsko oboljenje, a lekari su joj govorili da nikada neće igrati profesionalno. Džouns priznaje da njena fizička problema znače da troši više novca od većine igrača sa sličnim rejtingom, jer joj je potreban veći tim oko nje. Govoreći o tome da je zaradila najmanje 75 000 funti, pobedivši meč u glavnom žrebu turnira Gren slem prvi put, Džouns je rekla: „Ne bih rekla da je to za mene bio značajan profit. Ako se ne vratim na rejting koji je bio na početku ove godine, neću izaći u nulu“.

Zvezde zahtevaju pravedan deo

Trenutna generacija igrača odlučila je da deluje nakon dve decenije nakupljenog nezadovoljstva. Prošle godine je Asocijacija profesionalnih tenisača (PTPA) započela pravne postupke protiv regulatornih tela, optužujući ih za horizontalni dogovor pri utvrđivanju nagradnih fondova. Igrači tvrde da su njihove zarade daleko zaostale za prihodima sportista u drugim sportovima.

Druga strana medalje: turniri Gren slem tvrde da izdvajaju oko 15% svojih prihoda za nagradne fondove i pružaju najbolju infrastrukturu na svetu. Međutim, vodeći igrači žele da povećaju ovaj udeo na 22% do 2030. godine. U znak protesta su ograničili svoje učešće na konferencijama za medije na 15 minuta pre početka u Francuskoj. Pregovori će se nastaviti u Parizu sledeće nedelje.

Šampionka Otvorenog prvenstva SAD 2018. godine Sloen Stivens, koja sada zauzima 363. mesto na rejtingu, izražava opšti umor od beskonačnih rasprava: „Pričamo o tome već mnogo godina, ali ništa se ne menja. Zahvalni smo na mogućnosti da putujemo svetom i zarađujemo novac, ali u poređenju sa drugim sportovima to je nepravedno“.

Uprkos teškoćama, situacija se postepeno poboljšava. Nagradni novac koji stiže do igrača nižih nivoa nedavno je značajno porastao. Rinki Hidžikata se oseća finansijski sigurnije nakon nekoliko sezona u top 100. „Štednja na sitnicama je deo puta. Svi top igrači su prolazili kroz ovo. Ako sledeća generacija ima bolje uslove, to će biti odličan rezultat za sve“, — zaključuje on.