Kimi Antoneli o strogom vaspitanju oca: „Zavrnuću ti šiju kao piletu”
U Formuli 1 često kažu da ne postoji ništa što ne može da se poboljša – postoji samo ono što nije poboljšano. Čak i vozač koji je pobedio na Velikoj nagradi može da smatra da je mogao bolje.
Ovu lekciju Kimi Antoneli usvaja od svog tima i porodice, pošto je dobio dva upozorenja zbog izlaska van granica staze na putu ka pobedi na Velikoj nagradi Belgije prošlog vikenda. I, kako je Antoneli ispričao, formulacije njegovog oca bile su daleko strože od umirujućeg tona inženjera Mercedesa Pitera Boningtona tokom trke.
„Mislim da vi, momci, znate da ponekad volim da koristim stazu malo više nego što treba”, rekao je on medijima, uključujući Motorsport.com, pred Veliku nagradu Mađarske. – „To je nešto na čemu pokušavam da radim. Gledajući unazad na Spu, oba moja izlaska van granica staze bila su veoma glupa – ja sam u fazonu: ’Šta mi je, bre, šta radim?’”
„Ponekad u trci možda i moram da ih iskoristim. Ali ako ih koristim kada nema potrebe, onda mogu da upadnem u nevolje.”
„Tako da, definitivno, radim na tome. A moj otac – to je bila jedna od prvih stvari koje mi je rekao posle trke [u Belgiji].”
„Rekao je: ’Čestitam, ali…’ – uvek postoji to ’ali’, razumete – rekao mi je: ’Ako još jednom vidim da bez razloga izlaziš van granica staze, zavrnuću ti šiju kao piletu’.”
U prirodi trkačkih pilota je da pomeraju granice mogućeg ili dozvoljenog, otuda i postojanje kazni za prekoračenje granica staze. U nekim krivinama može se steći prednost u vremenu kruga, sečenjem unutrašnjeg ivičnjaka ili izlaskom preko spoljnog.
Ovo poslednje se češće sreće, naročito ako posle krivine sledi duga prava, jer vozači pokušavaju da nose veliku brzinu u krivini – ali takva praksa nije odobrena iz bezbednosnih razloga. Izlazak van granica staze povećava rizik od udesa i može da izbaci šljunak i otpatke nazad na trkačku podlogu.
Prekoračenje granica staze u kvalifikacijama znači da će vreme vozača biti obrisano, a četiri prekršaja tokom trke dovode do kazne od pet sekundi.
To se već dogodilo Antoneliju dva puta ove godine. U Barseloni to nije uticalo na rezultat jer je Antoneli odustao zbog tehničkog problema, a kazna je primenjena posle trke (što je samo po sebi izazvalo kontroverze, jer je sistem za detekciju FIA prvobitno propustio četvrti prekršaj).
U sprint trci u Majamiju to je Antonelija koštalo bodova, jer je, pošto je završio kao četvrti na stazi, pao na šesto mesto nakon primene kazne. Srećom po njega, sprint trke u svakom slučaju donose manje bodova.
Primetno je da je posle Barselone Bonington nastojao da održava ravnotežu između poziva Antoneliju da napadne jače, kada je to neophodno, i ranih upozorenja o granicama staze – po pravilu, posle dva signala, a ne tri, kada opasnost od kazne postaje kritična.
„To što su pored mene sjajan tim i sjajna porodica, pomagalo mi je na ovom putu do sada i nastavlja da mi pomaže”, rekao je Antoneli.
„Moj otac je svojevrsni moj oslonac, jer toliko toga delimo zajedno, i uvek mi je drago da čujem njegovo viđenje posle sesija, posle trke, posle kvalifikacija, jer tako smo navikli još od kartinga.”
„I imati takvu osobu, kao što je on, pored sebe na ovom putovanju, naročito u godini kao što je ova, veoma je važno – dobijati podršku porodice, posebno od nekoga ko me poznaje najbolje. Tako da, definitivno, on i dalje igra ogromnu ulogu.”
