Da li bi WSL ispunio nova Fifina pravila o ženskim trenerima?

FIFA je donela istorijsku odluku: od sada na klupi u timovima koji učestvuju na turnirima pod okriljem organizacije moraju biti prisutne žene treneri. Novo pravilo odmah je izazvalo široku diskusiju u engleskom ženskom fudbalu, a centralno pitanje glasi: da li je Ženska Superliga spremna za ove zahteve?

Suština novog pravilnika FIFA

Prema usvojenim normama, u trenerskom štabu na klupi svakog tima moraju biti prisutne najmanje dve žene, pri čemu jedna od njih mora zauzimati poziciju glavnog trenera ili njegovog asistenta. Pravilnik se odnosi na međunarodna takmičenja i klupske turnire pod okriljem FIFA i stupiće na snagu već ove godine — sa početkom ženskih svetskih prvenstava za devojčice do 17 godina i do 20 godina, kao i Ženskog kupa šampiona.

Cilj inicijative je naglo povećanje udela žena na trenerskim pozicijama u svetskom fudbalu. Ako se proceni spremnost deset vodećih reprezentacija sveta, šest od njih već sada ispunjava zahteve novog pravilnika, mada samo četiri imaju ženu u ulozi glavnog trenera.

Ženska Superliga: provera usklađenosti

Slika u engleskom ženskom prvenstvu izgleda nejednoznačno. Prema podacima istraživanja BBC Sport, novim zahtevima FIFA trenutno odgovara samo tri kluba od dvanaest. Svega trećina trenera Ženske Superlige su žene, a u dva kluba nema nijedne žene trenera — ni na poziciji glavnog, ni na poziciji asistenta.

Četiri žene trenera u ligi — Nati Arroyo (Aston Villa), Renée Slegers (Arsenal), Sonia Bompastor (Chelsea) i Rita Guarino (West Ham) — služe kao uzor za celokupni ženski fudbal zemlje. Sama Ženska Superliga izjavljuje da je povećanje broja žena trenera prioritet, i da liga radi u bliskoj saradnji sa Fudbalskim savezom, pridržavajući se „promišljenog pristupa". Kao već funkcionišuće mehanizme razvoja, WSL ukazuje na trenersku inicijativu, programe mentorstva i elitni program obuke žena trenera — svi oni za cilj imaju proširenje pristupa višim nivoima engleskog fudbala.

Glavni trener Arsenala Renée Slegers izjasnila se u korist novih pravila:

„Da bi se obezbedile jednake mogućnosti, ponekad je potrebno intervenisati i pokrenuti proces. Veoma sam ponosna što radim u Arsenalu, gde toliko žena zauzima zaista visoke pozicije."

— Renée Slegers, glavni trener Arsenala

Slegers je takođe dodala da svaki korak WSL — bilo da se radi o uvođenju pravilnika, uticaju na procese ili stvaranju uzora — može biti zaista značajan.

„Nešto treba uraditi" — ali bez žurbe

Indikativna je statistika iz prošlosti: na Svetskom ženskom prvenstvu 2023. godine od 32 glavna trenera učesničkih reprezentacija 12 su bile žene, uključujući selektora reprezentacije Engleske Sarinu Wiegman. Ipak, put ka rodnoj ravnoteži u trenerskoj profesiji ostaje dug.

Nati Arroyo iz Aston Ville, jedna od četiri žene trenera u ligi, nazvala je temu „složenom", ali se složila s tim da fudbal mora stvarati mogućnosti za žene:

„Cenim to što organizacije koje mogu da određuju našu budućnost donose odluke koje ženama otvaraju nove puteve. Videćemo kako će to funkcionisati u praksi."

— Nati Arroyo, glavni trener Aston Ville

Slegers je podržala koleginicu, naglasivši da su od završetka njene igračke karijere 2018. godine promene na bolje očigledne:

„Vidim trenere mentore, vidim mogućnosti, vidim kako na svim nivoima ide rast — i to je divno. Vidim kako savezi ulažu stvarne napore, i to je veoma važno."

— Renée Slegers

U 2024. godini tadašnji trener Chelseaja Emma Hayes pozvala je fudbalske regulatore da pronađu „kreativne načine" rešavanja problema nedostatka žena trenera u engleskom fudbalu. Sada, predvodeći reprezentaciju SAD, ona ostaje jedan od simbola ovog pokreta.

Glavni trener Manchester Uniteda Mark Skinner, koji je u ženski fudbal ušao pre deset godina, pozdravio je inicijativu FIFA, ali je pozvao da se ne žrtvuje kvalitet zbog brzine:

„Sve mora da se odvija uz pravi nivo iskustva i posvećenosti profesiji — da ljudi ne bi doživeli neuspeh. Naravno, uče se na greškama, ali ovde je važna kombinacija prilike i spremnosti samog čoveka. Sa igračicama koje sada završavaju karijeru — uzimajući u obzir sve iskustvo koje su stekle — čeka nas bogata generacija trenera."

— Mark Skinner, glavni trener Manchester Uniteda

Treneri u celini, pozdravljajući novu politiku, jednoglasno ukazuju na potrebu stvaranja odgovarajuće infrastrukture koja bi igračima pružila mogućnost da se postepeno razvijaju kao treneri. Trener Leicestera Rick Passmoor upozorio je na preterano ubrzavanje karijere igrača, ukazujući na porasle zahteve profesije:

„U prošlosti su bili pioniri, i sada je letvica znatno viša. Neophodne su jasne putanje za igrače koji se bliže kraju karijere — postoji mnogo uloga u koje mogu ući. Treba se uveriti da svako — igrač ili trener — ima iskustvo i na terenu i van njega. Rad direktno na terenu čini samo 20% obaveza; ostatak je radna nedelja u trajanju od 60–70 sati."

— Rick Passmoor, glavni trener Leicestera

Arroyo je tome dodala sažeto poređenje:

„To je kao kod učitelja. Nije dovoljno znati ono što podučavaš — treba znati kako da podučavaš."

— Nati Arroyo

Igrači podjednako cene trenere oba pola

Golman Aston Ville i reprezentacije Engleske Ellie Roebuck radila je pod rukovodstvom žena trenera i u klubu — kod Arroyo, i u nacionalnom timu — kod Wiegman. U etru BBC Radio 5 Live ona je naglasila: glavni kriterijum pri izboru trenera je njegova kvalifikacija, a ne rod.

„Reč je o poboljšanju kvalifikacija, kako bismo mogli da razvijamo žene trenera i stavljamo ih u najpovoljniji položaj — da budu najbolji kandidati za tu poziciju."

— Ellie Roebuck, golman Aston Ville i reprezentacije Engleske

Pri tome, Roebuck je posebno istakla da rod trenera ne utiče na kvalitet profesionalnih odnosa:

„Ne mislim da sam po sebi taj čin — da li je trener žena ili muškarac — donosi nešto suštinski drugačije. Imala sam sreće da radim sa Sarinom i Nati — one su sjajni treneri i sa njima je lako izgraditi odnos. Ali to ne znači da nisam imala isto tako čvrste odnose sa trenerima muškarcima. Većina trenera golmana sa kojima sam radila bili su muškarci, i jednako lako izgrađujem radne odnose i sa jednima i sa drugima."

— Ellie Roebuck

Inicijativa FIFA već je izazvala mešovite reakcije u profesionalnoj zajednici: jedni u njoj vide odavno neophodan podsticaj promenama, drugi pozivaju na postupnost, ne žrtvujući kvalitet. Jedno je očigledno: diskusija o rodnoj ravnopravnosti u trenerskoj profesiji izašla je na suštinski novi nivo — i engleski ženski fudbal moraće da joj da konkretan odgovor.