Za Novaka Đokovića, ono što radi sada — dobro je, ali nedovoljno dobro.
Plasman u polufinale Vimbldona u 39. godini — posle pobede nad protivnikom 14 godina mlađim od njega za pet sati i 15 minuta — pokazao je da on još uvek može da igra na visokom nivou.
Ali dva dana kasnije, Đoković je napustio Centralni teren, nemilosrdno pometen od strane prvog reketa sveta Janika Sinera u tri seta.
Za većinu igrača, plasman u polufinale i finale grend slem turnira u jednoj godini bio bi uspeh.
Ali ne i za Đokovića, koji je bio na samom vrhu igre — osvojio je skoro sve moguće titule i oborio skoro sve rekorde u istoriji.
„Za mene je to dobro, ali nedovoljno dobro“, rekao je Đoković. „Blagosloven sam i proklet time što sam navikao na rezultate i dostignuća najvišeg nivoa.
Govorim sebi: ’Ovo je neverovatno, što još uvek možeš da igraš na tako visokom nivou i dovodiš mlade momke do granice‘.
Ali uvek imam najviša očekivanja od sebe samog.“
Kada se Đoković sastao sa Sinerom na ovoj istoj fazi prošle godine, imao je povredu.
Ovog puta povrede nije bilo. Ali telo je postalo godinu dana starije, a u nogama je bilo još 16 sati i 32 minuta vremena provedenog u igri, protiv protivnika koji se odlično kretao, još bolje servirao i gotovo da nije davao povoda za sumnju u sebe.
Đoković se sigurno nadao više od sebe.
Ali, kako je u prenosu Top Kladionice TV rekao bivši prvi reket sveta Andre Agasi: „U ovom sportu, kao i u životu, nada je krhka, ali ju je teško ubiti.“
Đoković je osvojio sedam od svoje 24 grend slem titule na Vimbldonu. Karlosa Alkarasa ove godine nije bilo, ali je Siner uvek bio težak protivnik — možda još motivisaniji posle šokantnog poraza u drugom kolu Otvorenog prvenstva Francuske.
Ipak, teško je ne pomisliti da je još jedna zlatna prilika da osvoji rekordni 25. „Slem“ propuštena od strane Đokovića.
„Mislim da, nažalost, on teško da ima još jedan ’Slem‘. Mislim da je ovo bila ta šansa“, rekao je u prenosu Top Kladionice TV šampion Vimbldona iz 1987. godine Pet Keš.
„Novak je imao nekoliko teških mečeva, ali sve mora da se poklopi, i potrebna mu je dobra mreža.
Nemojte ga otpisivati, on će se još vratiti i biće pretnja u nekoj fazi, ali neće stići do kraja.“
Đoković je održavao visok nivo u svojoj epskoj pobedi u četvrtfinalu nad Feliksom Ože-Alijasimom, ali se uvek činilo da će ga to skupo koštati.
Protiv Sinera bio je za pola koraka sporiji. Retko je dobijao gem bez izgubljenog poena na svoj servis i s mukom je prihvatao precizan, snažan servis Sinera.
Đoković je zaradio samo jednu brejk loptu — kada je gubio dva seta i sa brejkom u trećem. Siner ju je spasio asom i više nije dao ni polušansu.
Neka klizanja i kretanja Italijana uz zadnju liniju bila su u stilu Đokovića, kao i 12 meseci ranije. I čovek koji je inspirisao toliko igrača svojim stilom nije mogao da pronađe odgovor.
„Ovde sam se osećao normalno. Možda ne najsvežije, kao na početku turnira, ali fizički sam bio u redu“, rekao je Đoković.
„On je bio mnogo bolji igrač i dominantna sila. Treba samo da mu odam priznanje i kažem: ’Čestitam, odličan posao‘.“
Đoković je rekao da se nada da će se vratiti „bar još jednom“ — a on, na kraju krajeva, još uvek pobeđuje igrače kod kojih bi, po pravilu, vreme i mladost trebalo da budu na njihovoj strani.
Bio je opušten na ovogodišnjem šampionatu: od treninga na spoljnim terenima sa sinom do šala sa devojčicom koja dodaje loptice tokom meča drugog kola.
Takođe se čini da se promenio odnos publike prema njemu.
Neko vreme su Đokovića prikazivali kao negativca — narušitelja mira u rivalstvu Rodžera Federera i Rafaela Nadala, koje je toliko zanosilo navijače. Emotivniji i glasniji, Đoković je ponekad dobijao neprijateljski prijem samo zato što ih je pobeđivao.
S mukom je zadobijao naklonost publike tokom svog neverovatnog finala Vimbldona 2019. protiv Federera i osećao je nepoštovanje zbog njihovih uzvika u meču protiv Holgera Runea pre dve godine.
Ali ove godine bio je miljenik publike u skoro svakom meču. Navijali su za njega kada se meč protiv Ože-Alijasima odužio. Skandirali su njegov nadimak — „Nole! Nole!“ — svaki put kada je imao brejk loptu protiv Sinera.
Pobednika su dobro podržavali, kao i uvek. Ali činilo se da je upravo Đoković osvojio srca gledalaca.
„Posmatramo ovog momka više od dve decenije, i koliko puta smo čuli kako cela publika skandira ’Nole, Nole‘?“, rekao je Agasi.
„Sada dobija zasluženo poštovanje. Meni se to sviđa. Ono što ovi momci rade sada — zahvaljujući svemu što je on pokazao mogućim.“
Napuštajući teren, Đoković je stavio ruku na srce i kucnuo jednom, pre nego što je mahnuo na sve strane.
On zna da vreme ističe. Na sledećem Vimbldonu imaće 40 godina. Ken Rouzvol, sa 39 godina i 234 dana, najstariji je pobednik grend slem turnira u pojedinačnoj konkurenciji u Open eri.
Ali Đoković za sada želi da nastavi.
„Na mene ne vrši nikakav pritisak, i niko me ne tera da igram“, dodao je Đoković. „Radim to jer zaista želim i jer još uvek mogu da igram kao igrač iz top 5.
Videćemo šta donosi budućnost.“
