Niko ne sumnja u Novaka Đokovića više nego on sam.
Đoković je u tenisu osvojio skoro sve što se može. Nijedan muškarac nema više titula na grend slem turnirima u singlu ili trofeja sa Masters 1.000 turnira. Ući će u istoriju kao jedan od najvećih igrača svih vremena, ako ne i najveći.
Ali čak i sada, u 39. godini, Srbinu to nije dovoljno.
„Ne mogu da kažem da sam zadovoljan onim što imam i onim što sam", kaže on u novom dokumentarnom filmu na Amazonu.
„Uvek težim da budem više — bolji, brži, jači. Često osećam da se zatvaram u zatvor".
Kasnije u filmu kaže: „Ja sam glavni sumnjičavac. Pokušavam da dokažem sebi da grešim, više nego bilo ko drugi".
Đoković je izjednačio Margaret Kort po broju grend slem titula u singlu u istoriji, osvojivši svoj 24. trofej na US Openu 2023.
Stizao je bar do polufinala na šest od poslednjih sedam grend slem turnira, a u januaru je postao najstariji muškarac u istoriji koji je izborio finale Australijan opena.
„On definitivno ima pomešana osećanja u vezi sa krajem karijere", kaže njegova supruga Jelena.
„On nosi teret toga što nikada nije dovoljan. Koliko god da uradi, to nikada neće biti dovoljno.
Tenis je mesto samoostvarenja za njega — mesto gde se oseća dostojnim".
Bombardovanje Beograda — „presudni trenutak"
U dokumentarnom filmu prikazani su snimci na kojima mladi Đoković daje intervju na televiziji. Na pitanje kako se oseća u vezi sa tenisom, on to naziva „odgovornošću".
„Moj cilj u tenisu je da postanem šampion", kaže on.
Đokovićeva karijera — od stila igre do ponašanja na terenu — oblikovana je njegovim iskustvima iz detinjstva na način koji malo koji drugi igrač može da razume.
Rođen u Beogradu, Đoković je bio malo dete tokom bombardovanja srpske prestonice od strane snaga NATO-a od marta do juna 1999. godine.
Priseća se kako je bežao iz svoje zgrade, u kojoj nije bilo skloništa, u drugu radi bezbednosti. Usput se spotakao, a njegova porodica, ne primetivši to, nastavila je da trči. Đoković se okrenuo da pogleda svoju zgradu i video je kako je avion bacio dve bombe na obližnju bolnicu.
„Skoro svakog dana tokom nekoliko godina morali smo da stojimo u redu za hleb i mleko", ispričao je Đoković za BBC 5 Live u julu.
„To su presudni trenuci, ono što želim da pokažem kao gradivni blok za mene kao igrača i čoveka.
Nema ni žaljenja ni ogorčenosti. Naprotiv, to je zahvalnost i blagodarnost. Sve se u životu dešava s razlogom".
U skupom i često elitističkom sportu, mladi Đoković je bio autsajder. Đoković priča da je njegov otac pozajmljivao novac od „pogrešnih ljudi" da bi finansirao njegovu ranu tenisku karijeru.
Kada se probio u vrh, poremetio je rivalstvo Rodžera Federera i Rafaela Nadala, koje je do tada zaokupilo navijače. Emotivniji i glasniji na terenu od tog para, Đoković nije bio miljenik svih fanova.
„Morao sam da potiskujem mnoštvo emocija koje su kasnije izlazile na teren", rekao je on za BBC 5 Live.
„Na terenu sam se osećao bezbedno i prijatno. To je bio poznati teren.
Tenis je mnogo više od igre i takmičenja. To je presudno tlo za ono što sam kao ličnost".
„Nemam rok trajanja za svoju karijeru"
Posle svakog Đokovićevog poraza na grend slem turniru slede pitanja o kraju njegove karijere. Kakav god da bude ishod njegove kampanje na US Openu 2026, Đoković je spreman za uobičajene razgovore o svojoj budućnosti u tenisu.
Dugogodišnji rivali Federer i Nadal završili su karijere 2022. i 2024. godine, redom, uz probleme sa povredama u poslednjim godinama.
Poslednjih godina Đoković je smanjio svoj raspored, igrajući veoma malo turnira van grend slem turnira.
Posle poraza od Sinera na Vimbldonu prošle godine, Đoković je rekao da u kasne faze grend slem turnira ulazi sa „napola praznim rezervoarom".
Međutim, Đoković kaže da nema u mislima „rok trajanja moje karijere".
„Zašto bih govorio o kraju karijere ako nastavljam da dokazujem sebi da još uvek mogu da pobeđujem?" — kaže on u dokumentarnom filmu.
„Dok imam pogon, strast, ali pre svega, dok osećam da mogu da budem jedan od najboljih igrača sveta, želim da nastavim".
Osvajanje dugo željene olimpijske zlatne medalje u Parizu 2024. postalo je vrhunac Đokovićeve karijere, i on je i dalje usmeren na Igre 2028. u Los Anđelesu.
„To deluje daleko. Osećam da mogu da stignem", dodao je on.
„Voleo bih da završim sa srpskom zastavom na ramenima.
To bi bio dobar način da okončam ono na šta sam veoma ponosan".
