F1 je odavno planirala da poveća broj sprinteva sa sadašnjih šest vikenda godišnje. Format omogućava promoterima da ponude platnim gledaocima više značajnih događaja na stazi, što sprint vikend čini primamljivom ponudom za koju vredi izdvojiti novac. Brojke pokazuju da gledaoci takođe češće uključuju prenose nego u slučaju treninga koji ništa ne odlučuju, čak i ako sam sprint format izaziva podeljene reakcije.
Da li je F1 otišla predaleko primenom sprint formata na „procesionalnu“ stazu Monako? Naši autori iznose svoj sud.
Dve kvalifikacije razaraju DNK pripreme za vikend u Monaku — Ronald Vording
Moram da priznam da još uvek nisam najveći poklonik sprint formata, iako možda nisam ni tako ogorčen protivnik kao pre nekoliko godina. Na sve se čovek navikne, pretpostavljam, mada bih pri izboru ipak preferirao tradicionalni trkački vikend — delom i zbog radnog procesa za novinare koji pišu na stazi.
Ipak, komercijalne koristi sprint vikenda su očigledne. Petak i subota postaju privlačniji za promotere, jer oni koji kupe kartu dobijaju više događaja na stazi, i to u sesijama koje zaista imaju značaj. Naravno, rukovodstvo F1 kaže da se to zasniva na podacima koji pokazuju koliko gledaoci to vole, ali svi znaju da to ne govori celu priču.
Sprint u Monaku ne izgleda komercijalno neophodno, ali u tom pogledu je važno zapamtiti da sprint vikend nije samo dve trke. Logično je da format takođe znači dve kvalifikacione sesije, i upravo je to prevagnulo u korist Monaka. U tom smislu ćemo sledeće godine dvaput dobiti najbolje što Monako može da ponudi.
Zvuči dobro, reći ćete, jer kvalifikacije u Monaku uvek drže gledaoce na ivici sedišta. Ali to oduzima deo čari vikenda u Monaku. Na kraju krajeva, trkački vikend u Monaku je postepeno nadogradnje ka apsolutnom vrhuncu, jednom od najboljih momenata sezone F1. To je posmatranje kako se vozači iz treninga u trening približavaju zidovima sve više, pre nego što nastupi taj jedini vrhunac u subotu popodne.
Lewis Hamilton, Ferrari
Ovo poslednje se takođe dobro vidi kada se ide duž staze — a u Monaku tome nema ravnog. Ako na prvom treningu vozači namerno ostavljaju izvesnu rezervu, onda dan kasnije — bliže kraju FP3 — sve češće se vidi kako traže granicu na mestima kao što su Piscine i Tabac. To je flert sa rizikom, balansiranje između nagomilavanja samopouzdanja i želje da se dobije previše, prerano. I to balansiranje koje može da pođe naopako — samo pitajte Maxa Verstappena, koji se razbio na finalnom treningu 2018. godine i bio primoran da propusti kvalifikacije sa bolidom koji je potencijalno mogao da pobedi u trci.
Izgradnja vikenda u Monaku od sesije do sesije, sa tim jedinim vrhom u subotu, jeste umetnost za vozače i zadovoljstvo za posmatranje. I upravo se ta dinamika sada menja. Sledeće godine priprema za obične kvalifikacije biće potpuno drugačija zbog sprinterske trke ujutru, a postavlja se i pitanje koliko će vozači biti spremni da rizikuju, s obzirom na to da je subota u celosti važna za ishod vikenda.
Dve kvalifikacione sesije u Monaku nesumnjivo će biti spektakularne, ali to menja DNK vikenda u Monaku i način na koji se vozači pripremaju za njega — i nisam siguran da je purist u meni nužno želeo takve promene.
F1 je mogla biti smelija sa sprint formatom i razmotriti obrnute rešetke — Oleg Karpov
Sastavljanje kalendara F1 nije lak zadatak, i iako je u savremenom svetu postalo dobra navika kritikovati one koji su za kormilom, istina je da oni svoj posao rade dostojno. Raspored Formula 1 je dobra mešavina istorijskih mesta — kao što su Monza, Spa i Monako, koji još uvek imaju svoje mesto — i jedinstvenih novih, kao što su Las Vegas i Miami, jer šampionat sveta čini sve što može da iskoristi svoj rast u Sjedinjenim Državama.
Madrid je takođe bio dobar korak, sa idejom ulične staze u jednoj od evropskih prestonica — i šteta je što sama staza nije opravdala očekivanja. Ali ako lokalni organizatori zaista ulože napor da reše problem preticanja, to još uvek može postati uspeh u budućnosti.
Velika nagrada Kanade takođe će ugostiti sprint vikend 2027. godine
U celini, raspored za 2027. godinu je dobro napravljen, i takođe je pomalo besmisleno žaliti se na broj trka, koji se povećao u odnosu na ne tako davnu prošlost. Ali kao globalni zabavni biznis koji se takmiči sa drugim velikim sportskim događajima, taj korak je neizbežan. Kao što je verovatno neizbežno i dalje povećanje broja trka.
Iako razumem da plan mora biti da se dodatno poveća broj sprinterskih trka — i potencijalno da svaka velika nagrada uključi jednu — ostaju pitanja da li je to pravi format. I, bar meni, čini se da je F1 mogla biti malo smelija s njim, ponudivši nešto drugačije od „mini-velike nagrade“ ugrađene u raspored većeg događaja. U suštini, u svom sadašnjem obliku ne nudi mnogo osim malog predpregleda onoga što ćemo upravo videti u glavnom događaju.
Taj format takođe garantuje da oni koji osvajaju najviše poena dobijaju još jednu priliku da osvoje još više, povećavajući prednost u odnosu na ostatak polja — pa zašto jednostavno ne učiniti taj događaj posvećenim manjim timovima i ne dati im priliku? Da, dobro ste pogodili, govorim o obrnutim rešetkama — i, po mom mišljenju, to bi bar moglo da se razmotri, da se format prevrne naglavačke, odustajanjem od dodatnih kvalifikacija u potpunosti i dopuštanjem da se rešetka formira po poretku šampionata — u obrnutom redosledu.
Videli bismo kako vozači Cadillaca i Williamsa pokušavaju da spasu još nekoliko poena u takvim trkama, i to bi sigurno dodalo još jednu intrigu: koliko mesta lideri šampionata još mogu da nadoknade, startujući s kraja?
Veštački? Naravno. Ali namenski napravljeni automobili koji se voze po stazama takođe nisu baš najprirodniji. To ne bi uticalo na sam format velike nagrade, gde se najveći poeni i dalje dodeljuju za glavni događaj, ali bi bar ponudilo nešto drugačije, sa potpuno novom intrigom.
Kalendar F1 za 2027. godinu samo dokazuje da sprint formatu treba prodrmavanje
Pre izvesnog vremena napisao sam kolumnu za sestrinski sajt Autosport, zalažući se za prodrmavanje sprint formata, i prizor 10 mesta izabranih za sprint u 2027. godini samo je učvrstio tu ideju u mojoj glavi.
Suština je u tome da, ako ćete nuditi 10 sprinterskih trka godišnje, one moraju da izgledaju drugačije od glavne velike nagrade. Strateška varijabilnost je glavni pokretač događaja na stazi i preticanja, a kratka trka bez pit-stopova nudi toga veoma malo.
Zašto ne probati kvalifikacije u formatu jednog kruga u sprint vikendima i sprovesti ih po poretku šampionata. To bi značilo da bi, po sadašnjem stanju, Kimi Antonelli izlazio prvi, kada uslovi na stazi nisu na vrhunskom nivou, a Aston Martini i Cadillac bi izlazili poslednji.
To nije tako veštački kao rešenje sa potpunom obrnutom rešetkom, kojem se odlučno protivim iz sportskih razloga. Ali to je blaži način da se doda rizik, pri čemu se i dalje dopušta vozačima i timovima da prave razliku. I format bi se primenjivao samo na sprintersku rešetku, čuvajući čistotu same velike nagrade.
Da li bi format kvalifikacija u jednom krugu mogao da pomogne sprintevima F1 da se istaknu?
Što se Monaka tiče, meni to izgleda kao da F1 podiže belu zastavu u pogledu velike nagrade kao motornog takmičenja, a ne kao slavljeničke parade. Jasno je da Velika nagrada Monaka neće nikuda otići, i da će staza takođe ostati takva kakva jeste, dugoročno gledano, s obzirom na logistička ograničenja.
Užasan eksperiment sa dva obavezna pit-stopa u 2025. godini nije uspeo, pa se čini kao da su čelnici F1 jednostavno odustali od pokušaja da nateraju veliku nagradu da funkcioniše i umesto toga se oslanjaju na ono što Monako radi najbolje — nude dve kvalifikacione borbe umesto jedne.
To je razumljivo sa stanovišta promocije, ali ako jednostavno unapred prihvatamo da će neke trke F1 biti otpisane, onda se čini da nešto u osnovi nije u redu.
Da li je dodavanje novih sprinterskih trka dobra ideja? I kako bi F1 mogla da poboljša format? Izjasnite se ispod
