Tehnički direktor Meklarena u Formuli 1 Nil Houldi priznaje da je ekipa bila „razočarana" što nije podhvatila koncept obrnutog zadnjeg krila tako brzo kao pionir u tom pitanju Ferari, i nastavlja razvoj sopstvene verzije za uvođenje posle letnje pauze.
Inovacije dolaze u najrazličitijim oblicima i veličinama, dok se timovi F1 upuštaju u potpuno nova pravila za 2026. godinu. Neka dizajnerska rešenja su uočljivija od drugih, pa kada je Ferari predstavio upadljivo zadnje krilo na testiranjima u Bahreinu koje se rotiralo za 180 stepeni između režima u krivinama i režima na pravcima, to je zaokupilo maštu – ne samo navijača, već i inženjera rivala koji su onda morali da se vrate na tablu za crtanje kako bi shvatili da li su propustili trik za smanjenje vazdušnog otpora na pravcima.
Red Bul rejsing je od tada izbacio sopstvenu verziju, ali onu koja prati drugačiji koncept, i morao je da je revidira posle dva incidenta za Maksa Verstapena u Austriji i Silverstounu.
Meklaren je bio sledeći, ali je i on morao dosta da podešava kako bi dizajn funkcionisao kako je zamišljeno. Planirani test na treningu u Austriji morao je da bude napušten pošto je tim otkrio probleme u garaži. Posle daljeg razvoja, krilo je uspešno testirano u Mađarskoj kao test element, uz očekivanje da će dizajn biti predstavljen posle letnje pauze.
Houldi je rekao da je ekipa iz Vokinga shvatila da je nešto propustila čim je videla Ferarijevo testiranje dizajna na zimskim testiranjima.
Meklarenovo rotirajuće krilo koristi mehanizam sa tri spojnice
„Bili smo razočarani što to nismo podhvatili tako brzo kao Ferari, a zatim i Red Bul", rekao je Houldi na pitanje Motorsport.com o početnoj reakciji tima na inovativni Ferarijev dizajn. „Čim smo to videli, shvatili smo da tamo postoji prilika i neko vreme smo je istraživali.
Ali postoje sve te velike nadogradnje performansi koje su na raspolaganju za krilo, tako da to nije bio naš primarni projekat, i radili smo na tome u pozadini. Uradili smo laboratorijska testiranja, doneli ga na prvi trening u Austriji, i otkrili smo problem u garaži, pa smo ga vratili u fabriku.
Mislimo da smo sada pronašli koncept koji funkcioniše i stvorili smo pouzdano rešenje. Razumemo neke od aerodinamičkih rizika povezanih sa tim."
Verstapenova dva zastrašujuća okretanja u Austriji i Silverstounu, izazvana time što se prva iteracija Red Bulovog zadnjeg krila nije zatvarala tako brzo kao što se očekivalo, i stoga je dovela do kašnjenja u isporuci očekivanog nivoa potiska, dodatno je naglasila da koncept rotirajućeg zadnjeg krila nije lak za uspešno izvođenje i nosi rizike koje treba pravilno razumeti.
„Radi se o tome da vreme aktivacije može biti nešto duže, o činjenici da je potrebno malo više vremena da se aerodinamičko opterećenje vrati kada se ponovo aktivira", objasnio je Houldi, potvrdivši da je Meklarenov dizajn i dalje na putu da se u bliskoj budućnosti nađe na trkaćem automobilu. Meklaren posebno teži boljoj aerodinamičkoj efikasnosti, kojoj bi zadnje krilo moglo da doprinese.
„Gledali smo to tokom razvoja zadnjih krila za performanse, generalno", rekao je Houldi. „Sada pokušavamo da pronađemo način da uvedemo taj koncept u našu novu generaciju zadnjih krila, što bi trebalo da se desi u narednih nekoliko trka."
