Prost je držao rekord od 1987. godine, kada se izjednačio sa rezultatom Džekija Stjuarta (27 pobeda), i od tada je nastavljao da uvećava svoju listu pobeda sve do završetka karijere 1993. godine.
Sezona 1993, slučajno, bila je vreme daljeg napretka Šumahera. Do 2001. on je već bio četvorostruki šampion sveta; pobeda na Velikoj nagradi Mađarske omogućila mu je da se izjednači sa Prostom i po broju pobeda i po titulama, pošto je pre vremena osvojio šampionsku titulu te godine, sakupivši 94 poena naspram 51 kod Dejvida Kultharda.
Prost je znao da njegovo vreme kao najuspešnijeg vozača u istoriji Formule 1 po tom pokazatelju prilazi kraju, i odnosio se prema tome smireno. „On zaslužuje takav rekord", rekao je Francuz o Šumaheru. „Znam da je bio veoma motivisan da ostvari takav rekord, i to je razumljivo. Ne možete pobediti u više od 50 trka ako niste dobri, a on je sada najbolji, jedan od najboljih u istoriji, i zaslužuje taj rekord."
Šumaher je ponovo dokazao svoj talenat na Spa-Francorchampsu, iako je nakon kvalifikacija na stazi koja se sušila bio tek treći; Vilijams je zauzeo ceo prvi red, pri čemu su Huan Pablo Montoja i Ralf Šumaher bili oko dve sekunde brži, rizikujući da ranije od rivala pređu na gume za suvo vreme.
Ali bogata događajima trka odmah se pretvorila u nevolje za Vilijams: Montoja je zastao na startnoj poziciji pred drugi formacijski krug (nakon što je ranije ista sudbina zadesila Hajnca-Haralda Frentcena), a automobil Ralfa Šumahera pred drugi start iz nerazjašnjenog razloga ostavljen je na dizalicama.
Drugi start je bio neophodan zbog ozbiljnog sudara Lučana Burtija iz Prost Grand Prija, koji se sudario sa Edijem Irvajnom iz Jaguara na brzom ulasku u krivinu Blanšimon. Brazilac je zadobio potres mozga i ispao je do kraja sezone.
Šumaher je izašao u vođstvo nakon drugog starta, a Fizikela mu je nenamerno pomogao da se odvoji.
Iako su prva četiri kruga proglašena nevažećim, odnosno zvanično nisu postojala, startna rešetka za drugi start formirana je prema plasmanu nakon prve deonice, pa su Šumaheri zauzeli prvi red, dok greška mehaničara Vilijamsa nije izbacila Ralfa iz borbe za pobedu — oba automobila FW23 našla su se na začelju pelotona.
Od tog trenutka Mihael Šumaher je bio jednostavno nedostižan, iako mu je pomogao i Đankarlo Fizikela iz Benetona, koji je na startu prodr'o sa petog mesta na drugo i zadržavao ostale lidere. Novopečeni četvorostruki šampion stvorio je prednost od 20 sekundi već do devetog kruga, kada je obavio prvi pit-stop.
Šumaher je zadržao taj tempo i povećao svoje vođstvo na 31 sekundu nad Kulthardom iz Meklarena, koji je konačno našao način da prođe Fizikelu u 28. krugu — do cilja je ostalo samo osam krugova. I to uprkos grešci u 17. krugu, kada je vozač Ferarija izašao široko u krivini Stavelo.
Nakon toga Šumaher je smanjio tempo i prešao ciljnu liniju 10 sekundi ispred Kultharda, koji je bio vicešampion, a Fizikela je zaostao još 18 sekundi, dok je Vilijams jedva ostao bez poena.
Šumaher je uverljivo odneo pobedu uz gotovo potpuno odsustvo borbe.
I tako je Šumaher efektno oborio Prostov rekord, iako je insistirao na tome da tome ne pridaje veliki značaj.
„Ne mogu reći da me statistika mnogo motiviše", rekao je, „ali, naravno, broj 52 u mom učinku nešto znači. Ali radovaću se tome više za nekoliko godina, kada budem sedeo na kauču uz pivo i cigaru i razmišljao o tome."
U međuvremenu, Prost je ponovo naglasio koliko ga je impresionirao vozač koji se sada statistički izjednačio sa njim.
„Ja bolje od bilo koga znam koliko je teško postati šampion sveta i koliko je veoma teško postati četvorostruki šampion", insistirao je Francuz.
„Mihael ima kvalitete da postiže uspehe zahvaljujući svom talentu, koncentraciji i motivaciji. Zato verujem da može postati petostruki ili čak šestostruki šampion. On i Ferari su sada velika sila. Ne znam da li će moći da pobedi u 60 ili 70 trka, ali nema razloga zašto bi to bilo nemoguće."
Kasnije je Šumaher povećao svoj rekord na 91 pobedu, koji je dugo delovao neosvojivo — sve dok Luis Hamilton i Maks Verstapen nisu počeli da prepisuju knjige rekorda.
