Sada je septembar, a to znači da je do početka studentske hokejaške sezone ostalo samo oko mesec dana.
U iščekivanju jednog od najboljih doba u godini, imamo priliku da se malo zabavimo — ili naljutimo do krajnjih granica — i napravimo rang listu pet najboljih timova u istoriji NCAA hokeja.
Kriterijumi korišćeni za sastavljanje ove liste predstavljaju kombinaciju pobeda u nacionalnom šampionatu, istorijskog značaja i sposobnosti da se proizvedu buduće NHL zvezde.
Ne postoji jedinstven pristup primeni ovih merila, ali timovi su morali da ispune bar ove tri stavke da bi konkurisali za mesto na listi.
5. Boston College Eagles, 2011-12
Ovaj tim Eaglesa, poslednji koji je doneo legendarnom treneru Džeriju Jorku nacionalnu titulu, prebacio je u višu brzinu krajem januara i pretvorio se u pravu zver.
Sa budućim NHL igračima — Krisom Krajderom, Džonijem Godrooom, Brajanom Dumulinom i Kevinom Hejzom, između ostalih — nisu izgubili niti odigrali nerešeno od 27. januara do 7. aprila, okončavši sezonu serijom od 19 uzastopnih pobeda sa gol-razlikom plus 56. U tih 19 utakmica, takođe su ukupno primali golove samo 16:22 minuta u igri.
Ovaj tim je pokazivao totalnu dominaciju u poslednja dva i po meseca sezone i imao je u svom sastavu nekoliko budućih učesnika NHL Ol-star meča koji su tek započinjali svoje karijere na visokom nivou.
4. University of Michigan Wolverines, 1995-96
Uticaj ovog tima prevazilazi igru na ledu.
Pored budućih NHL zvezda, kao što su Brendan Morison i Marti Turko, ili stubova poput Džona Madena, tu je bio i budući generalni menadžer Džejson Boteril.
I znate li zašto se golovi u lakros stilu nazivaju „The Michigan"? Zato što je Majk Leg postigao upravo takav gol na NCAA turniru te sezone — protiv Minesote.
Pored svega toga, tim je izgubio samo sedam utakmica tokom cele godine, okončavši put do titule sa 34 pobede, a u 11 različitih utakmica postigli su sedam ili više golova.
3. Boston University Terriers, 1977-78
U ovom timu je bilo mnogo istorijski važnih igrača koji su potom napravili karijeru u NHL-u, ali nisu poznati po tome.
Imena poput Dejva Silka, Džeka O'Kalahana i Džima Krejga verovatno su vam poznata. Pomogli su reprezentaciji SAD da osvoji zlato na Olimpijskim igrama 1980. godine.
Ali pre toga, doveli su Terijerse do neverovatne sezone 30-2-0, koju su započeli serijom od 21 uzastopne pobede. Takođe su uzvratili za poraz od jedne od dve ekipe koje su ih pobedile te godine, eliminisavši Providens — koja ih je pobedila u polufinalu ECAC-a — u prvoj rundi NCAA turnira.
U tri utakmice na putu do titule, nadigrali su rivale rezultatom 15-8.
2. Cornell University Big Red, 1969-70
Ovde kršim sopstveno pravilo da igrači moraju imati solidnu NHL karijeru, ali za to postoji dobar razlog.
Ovo je jedini tim u istoriji muškog NCAA Div. 1 hokeja koji nije izgubio niti odigrao nerešeno nijednu utakmicu. Samo dva igrača iz ovog tima su kasnije zaigrala u NHL-u: Brajan MekKaton (37 utakmica) i Dik Fulen (4).
Ali u univerzitetskom hokeju bili su najjači na svetu. Čak i ako se ne uzmu u obzir njihove dve egzibicione utakmice, koje su se računale u ukupnu statistiku i rezultate timova sve do sredine 1990-ih. Ne samo da su završili sa skorom 26-0-0 protiv NCAA timova, već su odigrali samo pet utakmica koje su završene razlikom od jednog gola.
Ukupno su nadigrali rivale — uključujući kanadske koledže van NCAA — ukupnim skorom 179-56.
Nije loše, zar ne?
1. University of Maine Black Bears, 1992-93
Ovo je bila sezona u kojoj je Pol Karija došao u tim kao novajlija sa pravom da bude draftovan i pregazio sve rivale, postigavši 25 golova i 100 poena u samo 39 odigranih utakmica. Ali i tim oko njega je više nego ispunio svoj deo posla, okončavši sezonu sa skorom 42-1-2 i osvojivši nacionalnu titulu. Jedini poraz doživeli su na domaćem ledu od Boston Universityja u produžetku.
Pored budućeg člana Kuće slavnih Karije, u timu su bili budući NHL igrači poput Džima Montgomerija (usput, solidan trener na koledžu i u NHL-u), kao i braća blizanci Feraro — Kris i Piter.
Oba golmana su takođe napravila dugu karijeru u NHL-u: Majk Danam je odigrao 394 utakmice u 10 sezona, a Gart Sno 368 u 12. Sno je, naravno, kasnije takođe postao generalni menadžer u NHL-u.
