Vozači Formule 1 glasno govore o tome koliko su kompleksni zahtevi za raspoređivanje energije bolida 2026. generacije uticali na način vožnje, pri čemu oslanjanje na rekuperaciju energije izaziva veliku mentalnu promenu u pristupu bržim krivinama.
Vozač Mercedesa Džordž Rasel jedan je od onih koji su se ove godine mučili da se prilagode svojoj mašini, što je mnogo prirodnije pošlo za rukom njegovom timskom kolegi Kimiju Antoneliju, lideru u šampionatu.
Noris, čiji je Meklaren ove godine samo četiri puta završio na podijumu dok pokušava da sustigne Mercedes, nije pokazao previše razumevanja za Raselove muke u onome što je i dalje najbrži bolid Formule 1 u 2026. godini.
„Morao sam da menjam svoj stil vožnje svake godine svog života“, rekao je Noris u Mađarskoj. „Pretpostavljam da je za njega to funkcionisalo 20 godina, a za mene nije. Moj stil vožnje je funkcionisao 2018. kada sam imao test godinu. To je otprilike sve. Od tada sam morao da se menjam.“
„Mislim da što više iskustva imaš u Formuli 1, trebalo bi da si bolje opremljen. Ako nisi spreman da se prilagodiš drugačijem bolidu, onda nisi na dovoljno dobrom nivou. To je naš posao, za to smo plaćeni milione. Da vozimo bilo koji bolid koji dobijemo, bilo da je dobar, loš, lak ili težak. Moraš to da uradiš.“
Noris se posebno mučio tokom prvog dela sezone 2025. da izvuče maksimum iz svog Meklarena na limitu u kvalifikacijama, pre nego što je pronašao tehnička rešenja i rešenja u stilu vožnje koja su mu pomogla da se vrati u borbu za titulu. Taj proces stalnog prilagođavanja nije prestao ni sa bolidom za 2026. godinu.
„Svake trke na koju dođem trenutno, osećam se kao da moram potpuno da zaboravim prethodni vikend i naučim kako da vozim novi bolid, jer tako stoje stvari za nas“, rekao je on. „Svaki vozač je drugačiji. Ali za mene, cela moja karijera u F1 se vrtela oko toga kako da menjam svoj stil vožnje svake sezone.“
Kontroverzna pravila o raspoređivanju energije su toliko složena da se pogonske jedinice oslanjaju na softver mašinskog učenja kako bi ih kontrolisale. To je ostavilo vozače bez oduševljenja jer su pogonske jedinice toliko osetljive na ulazne podatke da bolid lako može da izgubi nekoliko desetinki na pravcu zbog malog odstupanja u prethodnoj krivini. Kako je Norisov timski kolega Oskar Pjastri primetio u Spa, ponekad se čini da rezultate kvalifikacija odlučuju „kompjuteri koji se ponašaju ili ne ponašaju kako treba“.
Iako je spoljnom svetu postalo teže da proceni performanse vozača i izoluje ih od pogonske jedinice, a Noris deli opštu frustraciju zbog toga koliko ponašanje pogonske jedinice deluje nasumično, on se nije složio sa mišljenjem Maksa Verstapena da vozač više ne može da napravi toliku razliku.
„Svakako možeš [da napraviš razliku]“, rekao je Noris. „Očigledno, neke krivine bivaju malo više eliminisane. Možda se razlike smanje, ali ako si bolji vozač, većina krivina su i dalje krivine u kojima možeš da stekneš prednost u odnosu na ostale. I dalje ćeš biti ispred.“
Dok se neke brže krivine sada koriste za dopunu energije, Noris smatra da smanjeni nivoi prianjanja kod bolida iz 2026. sada pretvaraju krivine srednje brzine u mnogo veći izazov.
„Na veoma brzim stazama, poput Silverstona i Spa, ima manje krivina u kojima možeš da dobiješ vreme po krugu. Ali na stazi kao što je ova, mislim da to uopšte nije tačno“, objasnio je on. „Neke krivine ovog vikenda biće veći izazov nego ikada ranije, jer je maksimalna brzina na ulazu u 11. i 4. krivinu veća nego prošle sezone, uz manje prianjanja. U stvari, gotovo je suprotno. To je prilika da kao dobar vozač napraviš još veću razliku.“
