Lando Norris insistira na tome da ostvarenje njegove životne želje da postane šampion Formule 1 nije promenilo njega kao ličnost, iako mu je donelo osećaj smirenosti i samopouzdanja za volanom.
Vozač Meklarena govorio je o svom titulskom uspehu u intervjuu za Sky Sports, koji je snimljen nakon što je objavio produžetak ugovora sa timom iz Vokinga do kraja 2030. godine.
„Nije promenilo, i to je upravo ono što bih želeo", objasnio je Noris, odgovarajući na pitanje kako je, po njegovom mišljenju, pobeda u šampionatu uticala na njega. „Ne želim da to menja mene. Ne želim da menja ono što sam ja. Mislim da jednostavno hodam sa osećajem da sam postigao ono što veoma mali broj ljudi na svetu može da postigne, i znam da sam ostvario svoj dečački san.
To je nešto što, opet, mali broj ljudi može da postigne. Zato znam koliko imam sreće. Znam koliko imam sreće što sam u Meklarenu".
Ono što je pobeda u šampionatu promenila za 26-godišnjeg vozača jeste njegov pogled na stvari van bolida.
„Postoji element toga da znam: ljudi imaju visoka očekivanja, i ja imam visoka očekivanja od samog sebe, i od toga sve počinje", rekao je o pritisku u aktuelnoj šampionskoj kampanji.
Lando Norris, McLaren
„Ali postoji i element toga da smo imali veoma težak početak godine. Imali smo veoma, veoma mnogo loše sreće sa mnogo stvari. Znali smo da ćemo krenuti iz zaostatka. [Borba za šampionat] svakako nije bila naša prva misao. Činjenica da je to postala misao — prilično je neverovatna stvar.
Zato sam veoma smiren što sam u poziciji onoga koji juri, naravno. Ali svaki put kada sam na stazi, ne osećam se nužno drugačije zbog toga. Svaki put kada stavim kacigu, i dalje želim da pobedim danas. Želim da budem prvi danas. Želim da budem na pol poziciji. I to je isti mentalitet koji sam uvek imao.
To menja moj pogled na stvari, posebno kada sam van bolida. Ali ne bih rekao da menja nešto kada sam u njemu, jer kada sam u njemu, uvek je sto odsto. Uvek je pun gas. Uvek je — nemoj da se osramotiš. Želim da budem broj jedan, bez obzira u kakvoj se situaciji nalazim.
Dakle, da, upravo van staze — biti opušteniji, moći da radim sa timom bolje nego ikada — to je ono što takođe pomaže".
