Pobednici i gubitnici Gran-prija Indikara u Roud Americi
Vozač Arrow McLaren Kristijan Lundgor ostvario je pobedu u XPEL Grand Prix na stazi Roud Amerika, koja je bila toliko luda koliko se to uopšte moglo zamisliti. Danac je prvi krug započeo sa polomljenim prednjim krilom i probušenom gumom, četiri kruga pre cilja preuzeo je vođstvo u trci zbog mehaničkih problema bolida broj 66 Meyer Shank Racing Honda Markusa Armstronga, a zatim se na restartu poslednjeg kruga odbranio od napada pilota Team Penske Dejvida Malukasa i sačuvao pobedu.
Ova pobeda je za Lundgora druga u sezoni Indikara 2026. i učvrstila je njegove pozicije u šampionatu, gde je četvrti, zaostajući 77 poena za liderom Aleksom Palouom (374 prema 297).
Pobednik: Kristijan Lundgor
Ponekad je sreća važnija od umeća. U nedelju je Lundgor imao i jedno i drugo. Potencijalna katastrofa u prvom krugu, koja je mogla da zada razoran udarac preostalim šampionskim nadama, preokrenula se drugačije zahvaljujući trci sa pet izlazaka sigurnosnog vozila. Ključni momenat je bio to što je uspeo da stigne do pit-lejna po novo prednje krilo i svež komplet guma — zamenivši oštećene tvrde prajmeri svežim kompletom mekih alternativnih — i vratio se na stazu ispred tadašnjeg lidera Paloua.
Trkački strateg Kajl Mojer briljantno je preoblikovao taktiku i iskoristio naredna četiri restarta da izvede Lundgora, koji je startovao 12., na podijumsku poziciju. A kada je Armstrong imao problem, Lundgor se našao u idealnoj poziciji za napad pre pojave sigurnosnog vozila.
Gubitnici: Pato O'Vord i Nolan Sigel
Dok je Lundgor postigao uspeh, njegovi timski kolege iz Arrow McLaren Pato O'Vord i Nolan Sigel našli su se na suprotnom kraju spektra. Možda u ovome treba odati priznanje Arrow McLarenu što je tim pokrio sve strategije u složenoj i multivarijantnoj trci. Uprkos tome što su se Sigel i O'Vord kvalifikovali u top 10 — sedmi i deveti redom — nijedan od njih to nije pretvorio u plasman u desetorici.
S obzirom na teškoće koje je Lundgor prevazišao, ostaje zagonetka zašto O'Vord, konkretno, nije mogao da izvuče korist. Iako se ova trka može smatrati izuzetkom, umnogome je sažela sezonu za obojicu: Lundgor sada ima dva trijumfa i četiri podijuma, dok se Meksikanac još nijednom nije popeo na podijum. O'Vord je završio 12., našavši se na gubitničkoj strani strategije.
Što se Sigela tiče, uvrstiti ga na ovaj spisak je, možda, suviše strogo, jer je vozio svoj najbolji vikend u Indikaru do sada: kvalifikovao se najbrže u timu, pokazivao stabilan tempo na treninzima i borio se za top 10, sve dok ga u poslednjem krugu nije izbio vozač Team Penske Džozef Njugarden. U velikoj meri kriv je konačan rezultat — 21. mesto. Ako Sigel uspe da apstrahuje rezultat i fokusira se na vožnje — i ne dovede se u poziciju da ga izbijaju u kasnim fazama — ima šansu da sakupi seriju jakih plasmana u drugoj polovini kritično važne ugovorne sezone.
Pobednik: Aleksander Rosi
Malo ko je očekivao da će Ed Carpenter Racing i Aleksander Rosi biti konkurentni na 4,014 milja dugoj stazi sa prirodnim reljefom i 14 krivina, posebno s obzirom na to da se kvalifikovao 25., a ekipa još nijednom nije završila u top 10 na drumskim stazama. Sumnje su se pojačale kada je u 28. krugu timski kolega Kristijan Rasmusen odustao zbog mehaničkog kvara, zaustavivši se na glavnom pravcu.
Međutim, Rosi je izbegao sličnu sudbinu i uspeo je da se probije kroz iscrpljujuću trku do šestog mesta, ponovivši svoj najbolji rezultat u sezoni i prekinuvši seriju od četiri plasmana na 17. mestu ili lošije.
Gubitnik: Markus Armstrong
Da nije bilo loše sreće, Armstrong bi mogao imati dve pobede ove godine, uključujući 110. trku Indianapolis 500, koju je osvojio njegov timski kolega Feliks Rozenkvist. Umesto toga, rođeni Novozelanđanin i dalje traga za svojom prvom pobedom u glavnom severnoameričkom šampionatu sa otvorenim točkovima.
Ipak, Armstrong može biti ponosan što nastavlja da se dovodi u poziciju za pobedu. Odvezao je gotovo besprekoran vikend: bio je snažan na treninzima (predvodeći petkovu sesiju), kvalifikovao se treći i bio na četiri kruga od trijumfa kada se desio mehanički kvar. Šef Honda Racing Corporation US (HRC US) Dejvid Salters preuzeo je krivicu na sebe i izvinio se.
Ponovo je teška odluka staviti Armstronga na ovaj spisak, jer je, kao i u slučaju Sigela, rezultat bio van njegove kontrole. Posle toliko obećavajućeg vikenda i na pragu ne samo prve pobede, već i prvog podijuma u 2026. godini, plasman na 24. mestu odbacio ga je izvan top 10 generalnog plasmana — sada je 11.
Zlatna potkovica: Aleks Palou
Do daljnjeg, vlasnik zlatne potkovice ostaje Palou. Javile su se mračne misli da je trka završena pre nego što je i počela, pošto je Španac osvojio peti pol-poziciju zaredom — slično se nije desilo otkako je pokojni Aleks Zanardi uzeo šest uzastopno (četiri krajem 1996. i dve početkom 1997.) — nadmašivši Malukasa za više od dve desetinke sekunde. Honda broj 10 ekipe Chip Ganassi Racing ubedljivo je predvodila prvih 13 krugova i činilo se da ide ka još jednom majstorskom kursu, sve dok nisu počela da izlaze sigurnosna vozila. Ali čak i tada, Palou je ostao u borbi za pobedu.
Sve se promenilo kada je Palou otišao u boks u 29. krugu i dobio kazneni prolazak kroz pit-lejn zbog prekoračenja brzine. Međutim, vremenski prozor za rivale bio je kratak: u sledećem krugu sigurnosno vozilo je izašlo zbog zaustavljanja Rasmusena na pravcu. Čak i napravivši grešku, Palou je uspeo da minimizuje gubitke, probio se do petog mesta i sačuvao solidnu prednost u odnosu na glavne rivale za titulu: Kajla Kirvuda, koji je završio 12., i O'Vorda, dok su Lundgor i Malukas nadoknadili minimum poena.
