Pobednici i poraženi na Gran priju SAD u MotoGP

Gran-pri Sjedinjenih Američkih Država postao je prvo pravo ispitivanje za MotoGP sezonu 2026. godine. Uprkos očekivanjima nekih stručnjaka o mogućem pomeraju u rasporedu snaga na vrhu, konkurentski poredak je u velikoj meri ponovio ono što se već desilo u Tajlandu i Brazilu. To ostavlja jednog proizvođača čvrsto na vrhu, dok bivši lider prvenstva suočava se sa sve složenijim zadatkom da odgovori na izazove, posebno kako se serija približava Evropi.

U nastavku sledi detaljna analiza pobednika i gubitnika Gran-prija Sjedinjenih Američkih Država, koja je pokazala da je borba za titulu tek počela.

Pobednik: Aprilia

Marko Bececi, ekipa Aprilia Racing. Foto: Gold and Goose Photography / LAT Images.

Ako je nakon trke u Brazilu još neko imao sumnje u konkurentnost Aprile, na stazi „Kerkit of The Amerikas" one su potpuno razbijene. Na tradicionalnijoj stazi i sa standardnim zadnjim gumama Michelin, trkaći bolid RS-GP pokazao je istu visoku brzinu kao i na prva dva takmičenja sezone. Iako evropski deo kalendara još nije počeo, postaje sve teže negirati činjenicu da je Aprilia istisnula Ducati sa pozicije glavnog favorita MotoGP.

Samo po brzini, Aprilia je već prošle godine bila dostojan protivnik za Desmosedici, ali fabrika u Noaleju sada efikasno realizuje svoje mogućnosti, hvatajući svaku priliku. U mnogome se to vezuje za to što Aprilia više ne oslanja isključivo na Marka Bececija. Brzi povratak forme Horhea Martina iznenadio je mnoge, a Aj Ogura je konačno počeo da pokazuje onaj potencijal koji ga je učinio šampionom Moto2.

Nema sumnje: Bececi i dalje je glavna udarna snaga programa, a njegova sposobnost brzog oporavka nakon neuspeha u sprintu je neprevaziđena. Italijan uspešno primenjuje agresivnu taktiku na početku trka. Međutim, sada Martina zaista pritiska Bececija u borbi za vođstvo, a Ogura već kuca na vrata podijuma. Da je samo Raulu Fernandesu uspevalo da se bolje kvalifikuje, dubina sastava Aprilia učinila bi ih praktično nepobedivim.

Gubitnik: Ducati

Mark Markes, ekipa Ducati Team. Foto: Gold and Goose Photography / LAT Images.

Proizvođač koji je između 2021. i 2025. godine pokazao neprevziđenu seriju od 88 uzastopnih podijuma, sada se suočava sa ozbiljnim teškoćama. Gran-pri Sjedinjenih Američkih Država bio je drugi slučaj u tri takmičenja kada Ducati nije uspela da uđe u top 3. Kontrast sa trkom u Ostinu prošle godine je šokantan: 2025. godine italijanska marka zauzela je sva prva četiri mesta, a najbolji ne-Ducati završio je gotovo 12 sekundi zaostatka od pobednika Frančesko Banja. Ovog puta brend iz Borgo Panigale zaostajao je od vođe 7 sekundi, što predstavlja iznenađujući jaz od oko 18 sekundi u relativnim pokazateljima.

Fabio Di Đanatolio ove godine je u izuzetnoj formi, a njegova pol pozicija u subotu bila je, verovatno, glavno dostignuće vikenda za Ducati. Ali bez obzira na uspeh Di Đanatolija, ostalo se ne slaže u korist italijanskog proizvođača. Glavni problem je forma i fizičko stanje sedmostrukog svetskog šampiona Marka Markesa, koji je u Ostinu izgledao prilično obično (čak i po svojim visokim standardima). Uprkos kazni za prekoračenje limita krugova, Markes nije uspeo da pronađe svoju traku tokom celog vikenda i nakon trke je izgledao izuzetno potišteno tokom intervjua za štampu.

Situacija je još mračnija za ostale vozače Ducati. Banja nije uspeo da pretvori svoja obećanja iz sprinta u rezultat u nedelju, Alek Markes se teško pokušava da se istakne u ovoj sezoni, Fermin Aldeger još uvek stiže, a Franko Morbideli postao je najslabija karika u sastavu. Slobodno se može reći da Ducati ima težak posao u tronedeljnoj pauzi do Gran-prija Herese.

Pobednici: Enea Bastijanini i Pedro Akosta

Enea Bastijanini, ekipa Red Bull KTM Tech 3. Foto: Gold and Goose Photography / LAT Images.

Izdanja Enea Bastijaninija u Ostinu prošla su nezapaženo za široku javnost, ali je on svakako bio jedan od najistaknutijih vozača vikenda. Kvalifikacije nisu uspele za njega, i postao je najsporiji vozač u Q2, ali njegov napad kroz peloton bio je podsetnik na njegove godine u Gresini i Ducati. U subotu je prešao sa 12. pozicije na startnoj liniji na 4. mesto na cilju, što je bio 3. rezultat nakon diskvalifikacije Pedro Akoste zbog povrede sa gumama. U nedelju je čak izazvao Marka Markesa, koji ga je zamenio u Ducati, i na kraju završio samo 0.2 sekunde od njega, zauzeći 6. mesto. Činjenica da je čak i Pedro Akosta pomenuo Bastijaninija na konferenciji za štampu bez pitanja, pokazuje koliko je impresivno nastupio pobednik Gran-prija Sjedinjenih Američkih Država 2022. godine.

Sam Akosta takođe zaslužuje pohvalu za to što je ponovo postao jedini vozač sposoban da preti Aprilia u nedelju. Bolid RC16 očigledno zaostaje za RS-GP i Desmosedici, ali je Akosta vozio savršeno. Kao i u Tajlandu i Brazilu, odlično se kvalifikovao, terao vođe da budu na oprezu na početku trke i zadržao gume dovoljno dugo da ostane konkurentan do kraja. U njegovom voženju na ovom delu sezone teško je pronaći bilo kakve mane.

Gubitnik: Franko Morbideli

Franko Morbideli, ekipa VR46 Racing Team. Foto: Hasan Bratic / Anadolu via Getty Images.

Razlika od 17 sekundi razdvojila je najbolje i najgore vozače Ducati u nedeljnoj trci u Ostinu, a oba su nastupala za istu ekipu.

Franko Morbideli je doživeo još jedan napeti vikend na Gran-priju Sjedinjenih Američkih Država, ali su njegovi rezultati izgledali još gore u svetlu rezultata Fabio Di Đanatolija u drugom boksu VR46. Dok je Di Đanatolio osvojio dve uzastopne pol pozicije, Morbideli se mukao na novim gumama i nije uspeo ni da izađe iz Q1, zauzeći tek 21. mesto u kvalifikacijama. U sprintu nije uspeo da preteče čak ni Jamehu Fabio Kvartarara, iako mu je u glavnoj trci uspelo da se rehabilituje, završivši 14. mesto.

Dok VR46 radi na završetku sastava za narednu godinu, kontrast između dva vozača može imati ozbiljne posledice za budućnost Morbidelija u ekipi. Italijan je sakupio samo 14 bodova u prva tri vikenda, svega jedan bod više od Fermin Aldegera, koji je propustio testove i Gran-pri Tajlanda. Ako se uzme u obzir da je Di Đanatolio već sakupio 50 bodova za isti period, Morbideliju ostaje vrlo malo argumenata za odbranu svog mesta.

Pobednik: Totoprak Rakitlioglu

Totoprak Rakitlioglu, ekipa Pramac Racing. Foto: Gold and Goose Photography / LAT Images.

Totoprak Rakitlioglu je već pokazao obećavajuće rezultate u prva dva takmičenja godine, iako su ga ograničenja tehnologije sputavala. Ali vikend u Sjedinjenim Američkim Državama bio je poseban iz mnogih razloga.

Pre svega, sakupio je svoje prve bodove u MotoGP-ju, završivši 15. u nedelju. Ali još značajnije je to što je pobedio svoje iskusnije saigrače iz Jamehe, pobedivši ne samo Džeka Milera, već i fabrički duet Fabio Kvartarara i Aleksa Risa.

Dok je Kvartarar stradao od kasnog pada pritiska u gumama, što ga je bacilo na kraj pelotona, smirujući stil voženje Rakitlioglu mu je išao u prilog, i završio je samo 1 sekundu od Ducati Franko Morbidelija. Turčin je takođe impresionirao svojim tempom u jednom krugu, iako nije uspeo da se probije u Q2 ovog puta, zaostao je od Kvartarara samo 0.2 sekunde. Borba za jedan bod može se činiti ne baš skupa za trostrukog šampiona sveta u Superbajcima, ali se sve češće postaje drugi najbolji vozač u sastavu Jamehe nakon samog Kvartarara.

Gubitnik: Žoan Mir

Žoan Mir, ekipa Honda HRC. Foto: Icon Sportswire via Getty Images.

Žoan Mir, možda ne žali što nije uspeo da izađe na podijum zbog pada u sprintu, ali je svakako bio razočaran kada je ponovo pao u nedeljnoj trci. Nema sumnje: njegov pokušaj kvalifikacije u subotu je bio herojski, i izvesti ovaj Honda na drugu startnu liniju bilo je teško. Ali bodovi su ono što je zaista važno, i Mir je otišao iz Ostina ni sa čim.

Španac je priznao da je morao da ide na rizike kako bi kompenzovao nedostatak brzine Hondae na izlasku iz krivina. Ali tri prevremena izlaska (DNF) u tri Gran-prija — to nije način na koji je želeo da počne sezonu, posebno s obzirom na to da je on očigledno najbrži vozač u taboru Hondae.

Takođe zabrinjavajuća činjenica za japanskog proizvođača je to da Luka Marini i Johan Zako ne pokazuju rezultate na nivou Mira. Iako je Marini iskoristio tuđe neuspehe da se popne na 5. mesto u sprintu, loš start — zbog nedostatka osećaja za prijanje — ostavio ga je na 14. poziciji već u prvom krugu nedeljne trke. Uspeo se je oporaviti samo do 9. mesta, dok je Zako ispao sa staze na prvim krugovima.

Itozi Gran-prija Sjedinjenih Američkih Država

Trka u Ostinu potvrdila je da će borba za titulu 2026. godine biti jedna od najnapetijih u istoriji MotoGP-ja. Aprilia je pokazala da je spremna da izazove dominantni Ducati na jednakim uslovima, dok je italijanska marka suočena sa ozbiljnom krizom forme. Lične priče vozača, poput Bastijaninija i Rakitlioglu, dodale su intrige, ali problemi sa pouzdanošću Hondae i nestabilnost Ducati ostavljaju prostor za manevrisanje svim ostalim učesnicima prvenstva. Sledeće takmičenje u Heresu postaće ključni test izdržljivosti za ekipe, posebno za one koje su se našle u teškom položaju u Sjedinjenim Američkim Državama.

Šta očekivati dalje

Stručnjaci napominju da prelazak na evropski deo kalendara može promeniti raspored snaga. Promene u vremenskim uslovima i specifičnost staza u Heresu mogu igrati u prilog onima koji se dobro prilagođavaju različitim uslovima. Aprilia nastavlja da ubrzava, a njihova strategija korišćenja dubine sastava deluje sve efikasnije. Za Ducati pitanje potrebe za hitnim tehničkim promenama postaje hitno, kako bi se vratilo bivše dominiranje. Vozači, poput Mira i Marinija, sada su pod pažljivim pogledom rukovodstva Hondae, i od njihovih rezultata u narednim trkama može zavisiti sudbina njihovih ugovora.

Interesantno će biti videti kako će se razvijati borba između mladih talenata, poput Ogure, i iskusnih veterana. Sezona tek počinje, i svaka trka postaje sve važnija. Fanovi MotoGP-ja mogu očekivati uzbudljive trke ispred, gde će svaki pilot boriti za svaki centimetar staza. Uspesi ili neuspesi u Sjedinjenim Amer